U nedavno objavljenoj knjizi "Veliko masno iznenađenje" (The Big Fat Surprise) novinarka Nina Tejholc tvrdi da hrana bogata holesterolom možda uopšte nije tako loša. Ona kaže da jednostavno nema naučnih dokaza da je to slučaj.
"Kada su se preporuke vezane za ishranu pojavile 1961. tvrdeći da zasićene masti izazivaju bolesti srca, to se odnosilo na ukupan holesterol", kaže Tejholc. "Međutim, naše poznavanje kardiovaskularnih bolesti je od tada značajno napredovalo".
Tokom pedesetih i šezdesetih godina dr Ensel Kis, naučnik Univerziteta u Minesoti, sproveo je čuvenu studiju "Sedam zemalja".
Studija je pratila više od 13.000 muškaraca i primijetila povezanost između holesterola u krvi i srčanih problema. Međutim, istraživanjem nije obuhvaćena šira slika.
"U to vrijme, bilo je više objašnjenja, ali Ensel Kis došao je na takvu ideju i predstavio je Američkoj asocijaciji za bolesti srca... ostalo je istorija", kaže Tejholc. "To nikada nije potvrđeno".
Iako je studija pratila ljude iz sedam zemalja, kritičari ističu da je dr Kis izostavio Švajcarsku, Švedsku i Njemačku u kojima se tradicionalno jede masnija hrana, a čiji stanovnici nemaju ništa učestalije srčane probleme.
Nina Tejholc i drugi kritičari došli su do zaključka da je masna hrana neopravdano okrivljena za srčane bolesti.
Međutim, dr Volter Vilet, načelnik Odjeljenja za nutricionizam na Harvardu, kao i njegove kolege, ipak savjetuje oprez prilikom promjena navika u ishrani.
On kaže da iako holesterol možda nije jedini uzrok srčanih problema, on definitivno nije zdrav i doprinosi slabljenju zdravstvenog stanja.
"To je kao orkestar - morate da uskladite sve djelove i nađete pravu ravnotežu", kaže Vilet. "Ne postoji samo jedan faktor koji će da riješi vaše probleme sa srcem".
Foto: Jeremy Keith/ Flickr.com
