Predaja Slobodana Radulovića doneće nove velike poene budućoj vladi, prvenstveno njenom premijeru Aleksandru Vučiću: nakon predaje Darka Šarića i Slobodana Radulovića, od optuženih krupnih bogataša u bekstvu ostao još - Bogoljub Karić.
Međutim, kao i u slučaju Šarića nisu poznati uslovi pod kojim se Radulović predao osim da je zahtevao lečenje u Srbiji i da više ne želi da čuva tajne.
Nekadašnji direktor mega-lanca samoposluga "C market" mogao bi dobiti status svedoka saradnika, jer prema rečima njegovog advokata Marka Kljajevića, Radulović je "žrtva montiranog procesa" u koji su bili umešani Miroslav Mišković, Milan Beko i vlada Vojislava Koštunice.
Cijena DSS-ovog patrotizma: Slobodan Radulović je u odsustvu osuđen na pet godina zatvora jer je "C market" oštetio, kako piše u presudi, za 30 miliona eura. No, presuda još nije pravosnažna jer se čeka da Apelacioni sud odgovori na žalbe.
Ipak, prodaji ovog trgovinskog lanca kumovala je vlada Vojislava Koštunica odnosno posrednici koji su saopštili Koštuničinu želju da nije dobro da "C market" kupi neka strana firma nego - domaća.
Iako su se za preuzimanje većinskog paketa akcija "C marketa" svojevremeno bili veoma zainteresovani slovenački "Merkator", hrvatski "Agrokor" i engleski "Ašmor", Radulović je sredinom 2005. godine - na sastanku koji je inicirao Vojislav Koštunica - sa Miroslavom Miškovićem potpisao memorandum o načinu na koji će Beko i Mišković preuzeti "C market". Pre toga država je već donela odluku o dokapitalizaciji "C marketa" i prodaji svog udela u ovom trgovinskom lancu koji iznosi 23 odsto.Kada je memorandum potpisan, Milan Beko je svoj deo preprodao Miroslavu Miškoviću, a Mišković je 2011. godine prodao trgovinski lanac "Maksi" belgijskoj firmi "Deleze" za 932,5 milina evra i porez od te transakcije je, na insistiranje tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, platio u Srbiji.
Tako je Koštuničina zamisao o patrotskoj prodaji trajala samo šest godina, a Radulović je istinu o prodaji "C marketa" izneo tek 2011. tek kada je prodat „Maksi“. On je u pismu javnosti tada naveo da mu je generalni sekretar tadašnje vlade Dejan Mihajlov, blizak Koštuničin saradnik, rekao da Mišković nudi 15 miliona eura za preuimanje dela „C marketa“ od čega osam miliona ide DSS-u, pet opoziciji u Crnoj Gori a ostatak ministrima za honorare. "C market“ je na kraju prodat za 45 miliona eura, a Mišković je uz pomoć države postao - monopolista.
DSS je tada kao i sada demantovala tvrdnje o umešanosti u prodaju ove firme ali i finansiranju crnogorske opozicije. Uz opasku da je Radulović pobegao iz zemlje, DSS podseća da nisu poznati uslovi njegove predaje kao i da mu je sada "ostalo samo pravo da laže, a sudskom presudom oduzeto pravo da krade..."
Miloš Aligrudić potpredsednik DSS-a kaže da nijedan funkcioner iz te stranke nije imao nikakav dogovor sa Radulovićem oko prodaje "C marketa". „Advokati Slobodana Radulovića imaju pravo da pripreme odbranu kakvu žele. Istraga protiv Radulovića je pokrenuta dok je DSS bila na vlasti, ali je postupak okončan maja 2013, pet godina nakon što smo prestali aktivno da učestvujemo u vlasti", saopštio je Aligrudić.
Komentarišući navode advokata Kljajevića, po kojima je Koštunica kao premijer inicirao 2005. godine potpisivanje Memoranduma o razumevanju koji je predviđao privatizaciju C-marketa, Aligrudić prvo demantuje da je taj dokument potpisan, a zatim ocenjuje da Memorandum predstavlja "privatni, neobavezujući dokument".
- Inicijativu za održavanje sastanka pokrenuli su privrednici, a ne tadašnji predsednik Vlade. Sve što je na sastanku rečeno jeste da postupak prodaje i kupovine akcija C-marketa mora biti sproveden u skladu sa zakonima, rekao je Aligrudić.
Politički i pravni procesi: Tužilaštvo se još uvek nije oglasilo o tome da li će nekadašnji čelnici DSS odgovarati zbog ovih optužbi, kao ni da li je optužnica protiv Radulovića delom utemeljene i na političkim igrama - kako on tvrdi.
U celoj priči zanimljiva je i uloga bivše ministarke pravde Snežane Malović iz Demokratske stranke, jer su Šarić i Radulović naveli da nisu imali poverenje u pravosudni sisitem dok se ona nalazila na čelu ministrstva.
Sa druge strane, zanimljivo je i koga bi sve Radulovićevo svedočenje moglo da uznemiri, koga da smesti na optuženičku klubu. Za javnost u Srbiji ali i u Crnoj Gori biće ne manje zanimljivo Radulovićevo kazivanje: čime se sve Koštunica vlada bavila da bi osujetila crnogorski referendum, koliko su i čijeg novca potrošili u dokazivanju sopstvenog patrotizma i ko je sve u Crnoj Gori koristio sredstva „bratske pomoći“.
O tom delu političke igre Radulović je već pisao, govoreći da je čak pet miliona otišlo u Crnu Goru, pobornicima borbe protiv crnogorske nezavisnosti. Da li će se u nastavku procesa saznati nešto više, za sada se samo nagađa.
Crnogorska veza: Interesantno je, svakako, da je Radulovićev dolazak u Srbiju odmah komentarisao lider Pokreta za promene i jedan od čelnika Demokratskog fronta Nebojša Medojević.
No, te 2005. ili 2006. godine Medojević nije bio u koaliciji sa Mandićevom Srpskom narodnom strankom (sadašnja Nova) niti sa Socijalističkom narodnom partijom tadašnjeg lidera Predraga Bulatovića, pa mnogi u Srbiji i Crnoj Gori Medojevićev hitri nastup dovode u vezu sa Medojevićevim vezama sa Milanom Bekom, koji se već ozbiljno dovodi u vezu sa pomaganjem „unionistima“ u Crnoj Gori.
U međuvremenu, iz Mandićeve Nove srpske demokratije odmah su odbacili sve optužbe da su iz Beograda, posredstvom Beka ili Koštunice ili nekog trećeg lica, stizala finansijska sredstva za kampanju protiv nezavisnosti. „Danas je profitabilno napadati nekadašnji SNS, danas Novu. Radi se o najobičnijoj medijsko-udbaškoj podvali koja ne zaslužuje pažnju, rekao je zamjenik predsjednika Nove Goran Danilović.
Opet, bivši član Srpske narodne stranke, Dobrilo Dedejić, tvrdi da su tajkuni Mišković i Beko bili donatori Bloka za zajedničku državu. „Jednom sam sa Mandićem bio u SNP-u da preuzmem dio novca za kampanju SNS u okviru Bloka za SCG, tvrdi Dedejić koji je odavno van nekadašnje Srpske narodne stranke i lider je vanparlamentarne stranke Srpska lista.
Možda će deo tih optužbi i kontraoptužbi biti jasniji tek nakon što se okonča proces protiv Slobodana Radulovića.
Prljave privatizacije: Za sada je jasno da je osim Miškovića u prodaji "C marketa" učestvovao i Milan Beko koji je već tri puta bio na saslušanju u policiji, kao građanin, zbog privatizacije „Luke Beograd“. Prema oglašavanju neimenovanih izvora iz srpske policije protiv Beka su se tokom 2012. godine vodile tri paralelne istrage zbog privatiacija u kojima je učestvovao: "Luke Beograd", "C marketa" i dnevni list "Večernje novosti". U poslednja dva procesa Beko je zajedno učestvovao sa Miškovićem, a ove tri privatizacije nalaze se na spisku 24 sporne privatizacije na koje je Srbiji ukazala EU i njihovo rešavanje se dovodi u vezu sa napretkom Srbije ka EU.
Kriminolog Zlatko Nikolić je Radulovićevu predaju označio kao dobru poruku svim ostalima koji su umešani u 24 sporne privatizacije. On smatra da je to prilika da se dokaže da oni koji su se predali veruju u sopstvenu pravdu i nevisnost i hoće to da dokažu. Uz opasku da mu se ne dopada obrazloženje da je Radulović pritvoren zbog opasnosti od bekstva, Nikolić je naveo da je pritvor, ipak, mera bebednosti osumnjičenog. Jer, Radulovića se ne plaše obični ljudi:
"To nisu činovnici iz državnih institucija nego oni koji su nekada bili činovnici, a sada su bezobrazno bogati i to ne sa sasvim čistim rukama. Sada strepe šta će njihov drug reći o privatizaciji i to neće biti prijatno", ocjenjuje Nikolić.
Da li će zbog čina predaje Radulović biti oslobođen dela istrage oko "C marketa" koji se tiče njegove lične odgovornosti - za sada su samo na nivou na nivou spekulacije. Njegov advokat Kljajević insistira da je njegov klijent bio primoran da otuđi „C market“.
"Bio je prinuđen da potpiše memorandum o razumevanju koji nema nijednu drugu formu osim tajnog dogovora o preuzimanju C marketa izvan institucionalnog sistema Srbije", tvrdi Kljajević.
Ljubav prema politici: Radulovićeva ljubav prema politici i političarima datira još od početka 90-tih godina prošlog veka.
Politički angažman počeo je u Demokratskoj stranci. Tada su prodavnice "C marketa" i uniforme koje su nosili njihovi radnici bile obojene u boje DS-a - žutu i plavu. Nakon odluke da uđe u vladu Mirka Marjanovića, Radulović je 1992. godine izbačen i DS-a, a od 1992. do 1996. bio je potpredsednik srpske vlade. Kasnije je očijukao sa Novom demokratijom Dušana Mihajlovića, kada su promenili ime u Liberali Srbije Radulović je bio potpredsednik te partije. Bio je blizak porodici Slobodana Miloševića i zbog toga se našao na spisku osoba kojima je 2000. godine bio zabranjen ulazak u zemlje EU.
Onog momenta kada sa tajkunima i DSS-om nije uspeo da se dogovori - završio je na optužnici. Inače, otužnica za privatizaciju "C marketa" podignuta je oktobra 2006. godine I Radulović se tereti da budžet Srbije oštetio za 30 miliona evra.
U njoj stoji da je nekadašnji vodeći srpski trgovinski lanac "C market" privatizovan kroz kršenje zakona u Trgovinskom sudu u Beogradu i da je vrednost ove firme tokom 2005. godine prepolovljena. Dalje se navodi da je uz kršenje zakona iz kupovine eliminisan slovenački Merkator da bi akcije "C marketa" kupila Radulovićeva privatna firma "Primer C", a u to vreme Radulović je bio direktor "C marketa"…
Radulović je u Srbiju došao iz Moskve, a u Moskvu je stigao sa Kube gde se lečio. Za vreme osmogodišnjeg egzila on je boravio u Španiji, a špekulisalo da je jedno vreme proveo i u Južnoj Americi.
Violeta CVEJIĆ
