Istraživanje je sprovedeno od prvog avgusta do prvog oktobra, prošle godine i dio je zajedničkog projekta Makedonije, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bugarske, Grčke, Kosova, Albanije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Turske.
Izvršna direktorica nevladine organizacije Juventas, Ivana Vujović rekla je da je istrživanje pokazalo da je situacija slična u svih jedanaest država kada je u pitanju odnos mladih i medija.
U istraživanju u Crnoj Gori učestvovala je 31 omladinska organizacija, 21 medij i 824 osobe uzrasta od 15 do 30 godina.
Vujović je upozorila da odnos medija i mladih nije dovoljno regulisan, uprkos postojanju kodeksa novinara i programskih standarda.
„Sve institucije sistema poštujući slobodu medija, slobodu štampe, ne ulaze u regulaciju sadržaja privatnih medija nego samo državnih, a regulacija sadržaja ovih medija takođe nije na dovoljnom nivou kada su u pitanju mladi i sadržaji interesantni mladima“, kazala je Vujović.
Ona je pojasnila da je jedan od najvećih problema visoka komercijalizacija medija.
„Iako postoje omladinski mediji, oni su u grču da li će opstati na tržištu, nemaju dovoljno izvora finansiranja pa ostaju nedovoljno primijećeni od mladih dok se ostali ne fokusiraju dovoljno na mlade“, navela je Vujović.
Mladi su po njihovom, ali i mišljenju omladinskih organizacija, zapostavljeni kada je u pitanju zdravlje, biznis i ekonomija, uključivanje u društvene sfere i proces donošenja odluka, društvenog angažmanja, socioekonomski problemi i zapošljavanje, kao i u temema obrazovanja.
Vujović je rekla da je pozitivno postojanje predmeta Medijska prisutnost u obrazovanju mladih, što Crnu Goru izdvaja od ostalih zemalja u regionu.
„Ali se čini da taj predmet možda nije dovoljno promovisan i nije dostupan dovoljnom broju mladih, ali on utiče na one segmente koji su se pokazali problematičnim u ovom istarživanju“, kazala je Vujović.
Istraživanje je pokazalo da mediji smatraju da su mladi najviše skoncentrisani na medijske sadržaje koji su dostupni na internetu.
Mladi, njih 92, 5 odsto, svakodnevno koristi internet, dok oko 70 odsto gleda televiziju svaki dan.
Da su analaitičke priče uglavnom ili uvijek predstavljene u medijima smatra 14 odsto mladih, 33 odsto da su ovakvi sadržaji nikad ili rijetko zastupljeni, dok 47 odsto smatra da mediji koriste jezik podjele.
„Kroz ove ocjene mladih možemo procjenjivati njihovu kritičnost prema medijskom sadržaju“, pojasnila je Vujović.
Kada je u pitanju pouzdanost informacija, najveći broj mladih vjeruje radiju, dok je na drugom mjestu internet, a na posljednjem su društvene mreže.
Vujović je saopštila da se može identifikovati trend povećanja mogućnosti mladih da sami kreiraju medijske sadržaje, zahvaljujući dostupnosti interneta.
Istraživanje je pokazalo da televizija dosta pažnje posvećuje obrazovanju, samopromociji i regrutovanju, uloga štampanih medija je važna kada je u pitanju informisanje, interenet je značajan za informisanje, obrazovanje, samoizražavanje , a društvene mreže za komunikaciju.
„Očekivali smo da su mladima najinteresantniji programi zabave, što je bilo i očekivanje medija“, navela je Vujović.
Istraživanje je pokazalo da među programima koji su najinteresantniji mladima spadaju filmovi, vijest, dokumentarne emisije, kultura, a najmanje religija, igrice, rijaliti programi, dok smatraju da su previše prisutni u zabavi, modi, sportu ali i kriminalu.
Vujović je kazala da za ostale kategorije postoji mala prisutnost mladih, posebno u religiji, politici, obrazovanju, ali i ekonomiji i biznisu.
Serije/ sapunice su interesantne za 23 odsto mladih, dok su rijaliti programi interesantni za šest odsto mladih, a oni su, kako je navela Vujović, u periodu istraživanja zauzimali veliki dio prostora u medijskim šemama svih televizija.
„Najviše pretjerivanja ima koda je u pitanju crna hronika, najviše se o mladima tu govori“, kazala je Vujović.
Ona je rekla da mladi smatraju da su prikazani u medijima kao pasivni, negativni, nekulturni, nezainteresovani, nasilni, netolerantni, zavisni.
Vujović je kazala da omladinske organizacije smatraju da su mladi najviše prikazani kao neorganizovani, apolitički, zavisni.
Omladinske organizacije najviše koriste svoje web sajtove, društvene mreže, sajtove za dijeljenje medija (YouTube, Flickr), mikro bloging (Twitter), dok se radio, televizija i štampani mediji koriste manje.
Mediji smatraju da mladi najviše pažnje poklanjaju internetu, zatim televiziji i štampanim medijima, potom društvenim mrežama.
Vujović je preporučila medijima da treba da ponude više sadržaja koji će doprinijeti obrazovanju mladih i njihovoj afirmisanosti u društvu kao i većem uključivanju u društvene tokove.
„Mediji treba da pošalju pozitivniju sliku o mladima u društvu i treba da se prikažu i pozitivni primjeri, a ne da se o njima govori samo u crnoj hronici“, poručila je Vujović.
Ona je dodala da je neophodna bolja veza između medija i omladinskih organizacija.
Direktorica odjeljenja za istraživanje javnih politika, CEMI-ja Ana Selić, rekla je da je cilj projekta bio ispitivanje percepcije mladih, medija i civilnog sektora o nivou medijskog praćenja tema i sadržaja koje se odnose na mlade.
„Nadamo se da će istraživanje pokrenuti aktivnosti mladih i medija koje će povećati medijsko izvještavanje o ključnim temama za mlade, kao i poboljšati nivo učešća mladih u proizvodnji medijskog sadržaja“, kazala je Selić.
Izvor: MINA; foto: roditelji.me
