Svi kandidati zalagaće se za veću autonomnost Univerziteta, ali su načini za ostvarivanje autonomnosti drugačije koncipirani.
AŠANIN – „Razviti model državnog nadzora a ne državnog upravljanja“: Kandidat Bogdan Ašanin smatra, između ostalog, da treba izvršiti reformisanje nastavnog kadra, razvijati nauku i istraživački rad. On tvrdi da trenutno Univerzitet ne koristi kapacitete u svom punom obimu, kao i da državni Univerzitet treba da bude autonomna institucija. Profesor Medicinskog fakulteta je mišljenja da treba izmijeniti većinu normativnih akata, upisnu politiku, kao i da treba povećati broj studenata na završnim studijama tehničkih, biotehničkih, prirodnih i biomedicinskih nauka.
„Želimo da svi zaposleni, ali i studenti, Univerzitet vide kao instituciju koja može da rješava probleme unutar svog okvira“, ističe Ašanin, naglašavajući da treba stvoriti uslove za sistemski stvaralački rad, posebno mladih saradnika i nastavnika, kao i da treba vrednovati naučno-istraživački rad.
Profesor Medicinskog rada tvrdi da prioritet UCG mora biti uspostavljanje studijskih programa na engleskom jeziku, te da treba optimalizovati broj nastavnika koji dolaze sa drugih Univerziteta iz regiona, ali ne po cijenu kvaliteta.
Kada su u pitanju studenstka pitanja, profesor Ašanin kaže da treba „organizovati studentski život, izgraditi studentski kulturni centar i sportsku halu“, kao i osnovati studentske klubove na svim fakultetima. On predlaže i uvođenje još dva roka i to aprilskog, za dva ostala ispita iz zimskog semestra i avgustovskog, za sve preostale ispite. Kako bi se omogućila što bolja i veća mobilnost studenata i nastavnika, jedan od kandidata za rektora predlaže i harmonizaciju studijskih programa, te formirati službu koja bi vodila što većoj mobilnosti.
Kadrovska politika, prema programu Bogdana Ašanina treba da teži da omogući izbor i zapošljavanje nastavnog osoblja za rad sa samofinansirajućim studentima. Kako kaže profesor Medicinskog fakulteta treba definisati novi model finansiranja UCG od strane države.
„Neophodno je postići da se država kao osnivač jasno odredi prema državnom Univerzitetu i finansijskog podršci, razvoju, reformi, akreditaciji i svim ostalim aktuelnim procesima na Univerzitetu“, smatra Ašanin.
On predlaže razvijanje modela državnog nadzora i napuštanje modela državnog upravljanja.
Ašanin obećava da će uvijek biti dostupan na Univerzitetu te da će svi dogovori biti ispoštovani, te da će se zakon sprovoditi a ne tumačiti prema potrebi, i predlaže timski rad kao model upravljanja UCG i poštovanje svih različitosti koje postoje u toj instituciji.
ĐUROVIĆ – „Autonomija sa odgovornošću“: Jedna od kandidatkinja, profesorica Ekonomskog fakulteta Gordana Đurović, kaže da razvojna politika Univerziteta treba da prati razvojnu politiku Univerziteta, te je u skladu s tim i napravila svoj program razvoja UCG. Ona je istakla da je sa ponosom prihvatila kandidaturu svog fakulteta iako je svjesna da je mjesto rektora „vruća fotelja“.
„Kao ekonomista dajem visoko mjesto održivim finansijama Univerziteta Crne Gore, nauci i istraživanju, studentima, rangiranju i međunarodnoj akreditaciji i uopšte razvoju ljudskih resursa na Univerzitetu“, kazala je Đurović u uvodnom izlaganju.
Đurović je istakla da ne treba očekivati povećanje izdvajanja iz budžeta Crne Gore u Univerzitet Crne Gore, te da razvojna perspektiva te institucije treba da bude u okvirima optimizma i brzog prilagođavanja promjenama.
Profesorica Ekonomskog fakulteta smatra da je UCG rastao u širinu, ali ne i u dubinu, te će se zalagati za autonomiju sa odgovornošću. Ona kaže da i dalje ključni partner UCG treba da bude Vlada, ali da UCG treba da bude „organizovaniji i snažniji pregovarač“.
„Unaprijediti dijalog sa Vladom, a s druge strane učiniti sve što je do nas“, vidi budućnost UCG profesorica Đurović i dodaje da važni partneri dražavnog Univerziteta treba da budu Skupština, Svjetska banka, Evropska komisija, kao i domaće i strane kompanije.
Ona smatra da dekani fakulteta treba da budu partneri a ne protivnici rektoru i Upravnom odboru UCG. Kandidatkinja Đurović smatra da treba izvršiti reformu pravnog okvira, a kada je u pitanju autonomija, da UCG treba da se pozicionira negdje između ekstrema kakvi su viđeni na univerzitetima u Zagrebu i Beogradu, i napravi sopstveni model, zasnovan na funkcionalnoj, a ne mehaničkoj integrisanosti.
„Kontrolisana centralizacija, odnosno kontrolisana koherentnost Univerziteta uz jasna pravila, sa odgovarajuće veoma važnom pozicijom svakog dekana ili direktora institucije“, kaže Đurović, ističući da zaposlene na UCG treba više uključiti u proces donošenja odluka, te da treba zaštiti i institut redovnog profesora.
„Žena od rabote“, kako ju je nazvala jedna koleginica - što smatra, kako sama kaže Đurović, kao najveći kompliment koji je dobila do sada - kaže da se UCG treba okrenuti sopstvenim prihodima kao što su prihodi od školarina, razni evropski i svjetki projekti, te domaće tržište. Ona predlaže uvođenje funkcije finansijskog direktora UCG koji bi se bavio, na dvenoj osnoci, poslovanjem i davao savjete u vezi sa poslovanjem UCG:
Ako bude izabrana za čelnika UCG kaže da će se zalagati za veće angažovanje mladih saradnika, poboljšanje standarda neakademskog i akademskog osoblja.
„Glavni cilj – javni interes podrazumijeva prvenstveno afirmaciju interesa studenata. Za njih postojimo, za njih radimo, za njih razvijamo i svoje sopstvene kompetencije…“, kaže Đurović i obećava studentima savremena predavanja, bolje studijske programe, veću mobilnost, afirmaciju sportskih aktivnosti i drugo.
RASTODER – „Univerzitet treba da bude bastion slobode“ : Kandidat za rektora UCG kojeg je predložio Filozofski fakultet iz Nikšića, profesor Šerbo Rastoder tvrdi da mjesto rektora nije funkcija već čast, te da rektor treba da bude realan i racionalan kako bi sagledao što bolje trenutak u kome se nalazi UCG.
On ističe da je Univerzitet produkt društva i da kao takav ne može biti „amnestiran od problema društva“.
„Ako pogledamo nedavnu prošlost ovog društva ne možemo se oteti utisku da su sa ovog Univerziteta generirani društveni prevrati saglasni globalnim promjenama, ali i dobrim dijelom promovisana je društvena neodgovornost, pa i nesposobnost da se kontrolišu i kanališu procesi bitni za razvoj društva.“, kazao je profesor Rastoder.
On je rekao da u trediciji Univerzitete nije da bude „za“ i „protiv“ već da brani načela i principe koji su u službi napretka, i dodao da je ta institucija tradicionalno bastion slobode.
Prema mišljenju kandidata Rastodera UCG je pristao na marginalizaciju znanja i rasprodaju ugleda, zbog komercijalizacije tržišta, te da je crnogorsko društvo veoma niskog znanja.
Profesor sa Filozofskog fakulteta tvrdi da je prosjek angažovanih lica u naučno-istraživačkom radu daleko ispod evropskog, ali i svjetskog prosjeka, te da UCG mora promovisati društvo znanja i nači modele kojim će promovisati i učiniti atraktivnim naučno-istraživački rad.
Rastoder ističe da se društvena elita trenutno nalazi u parlamentu Crne Gore a ne na UCG, i da je do toga dovela partitokratska ideologija.
„Prvi put u istoriji se moglo desiti da je plata poslanika veća od plate redovnog profesora Univerziteta“, kazao je kandidat za rektora.
Rastoder je naglasio da treba osmisliti adekvatnu upisnu politiku, te da se program razvoja UCG mora usaglašavati sa programom razvoja države. On je kazao da se treba treba braniti princip konkurencije u domenu znjanja i kvaliteta, te da demonipolizaciju obrazovanja može braniti jedino ako se isti princip primijeni i na pravo liječenja ili neko drugo pravo.
Kao dodatne izvore prihoda Rastoder vidi i podsticanje filantropije kakvu je moguće vidjeti u svijeti, navodeći primjer Velike Britanije, gdje se kapital u obrazovne institucije ulagao ne zbog profita, već zbog kvaliteta znjana.
Proesor Rastoder se osrvnuo i na trenutni Statut UCG i funkciju rektora koja je prema njegovom mišljenju samo predstavnička i protokolarna.
„Rektor kao primus inter paros, unutar sistema upravljanja ipak je neko ko ne treba da bude samo ikebana, nego intelektualni i svaki drugi autoritet odgovoran za kreiranja ambijenta unutar koga egzistira Univerzitet.“, smatra Rastoder.
VOJVODIĆ – „Uspjeh mora biti u kvalitetu znanja i izvrsnosti ljudskih resursa“: Kandidatkinja Radmila Vojvodić je u svom izlaganju kazala da će se, ukoliko bude izabrana za mjesto rektora UCG, zalagati da svi činioci društva ostvare svoje obaveze i obave svoj dio posla.
„Saglasno tome da je visoko obrazovanje javno dobro, treba ostvariti konstruktivno sadejstvo sa najvišim institucijama države, Vladom kao osnivačem, Ministarstvom prosvjete, Ministarstvom nauke kao i sa Savjetom za visoko obrazovanje. Isto tako treba zajednički djelovati ka privrednim činiocima, sindikatu, civilnom sektoru i medijima.“, smatra Vojvodić.
Ona dodaje da je i unutar UCG potrebno više međusobnog povjerenja i posvećenosti, te da je UCG bio pouzdan ali ne dovoljno snažan zamajac prosperiteta Crne Gore.
Kandidatkinja za rektora kaže da uspjeh visokog obrazovanja mora biti u kvalitetu znanja i u izvrsnosti ljudskih resursa.
„Dosadašnja praksa i postojeći model funkcionisanja Univerziteta Crne Gore dokazuju da moramo pratiti standarde i primjenjivati nova dostignuća, ali iznalazeći vlastita rješenja i uvažavajući specifične potrebe modela ove visoko obrazovne institucije, kao i posebnost našeg održivog razvoja i jedinstvenog interesa u razvoju male države.“, objasnila je Vojvodić.
Ona kaže da UCG treba da sagleda svoje resurse, te da izazovi koji predstoje ne stoje samo pred rektorom već i pred Senatom i Upravnim odborom UCG.
Kao rješenje održivosti UCG Vojvodić vidi stabilno finansiranje, te predlaže da ta institucija otvori svoja vrata kompanijama, ali i društvenim zajednicama u kojima fakulteti funkcionišu. Ona predlaže unapređenje modela upravljanja, te razvoj i unapređenje mobilnosti studenata i nastavnika. Zalagaće se za razvoj naučno-istraživačkog rada, te osnivanje Škole Univerziteta Crne Gore za doktorske studije. Vojvodić predlaže i osnivanje Inovativno-tehnološkog centra za prenos znjanja u privredu i Inkubator centra za podršku onima koji žele da osnuju vlastite firme sa znjanjem stečenim na UCG, te modernizaciju izgleda i identiteta UCG, kroz kampuse, sportske dvorane i slično.
Kandidatkinja za rektora Radmila Vojvodić kaže da student mora biti iznad svega i u središtu i predlaže jačanje studentskog života, kulturnog, sportskog i sl.
Biografije i predstavljeni programi kandidata za rektora UCG biće od danas dostupni i na sajtu Univerziteta Crne Gore.
Podsjećamo, prema propisima Univerziteta, Senat utvrđuje predlog kandidata za rektora u roku od sedam dana od dana izlaganja programa. Članovi Senata tajno glasaju o utvrđenim kandidatima. U slučaju tri i više kandidata za rektora, u prvom krugu je izabran kandidat koji dobije većinu glasova ukupnog broja članova Senata. Ako ni jedan od kandidata ne dobije potrebnu većinu, u drugom krugu se glasa za dva kandidata koji su u prvom krugu imali najviše glasova. Ako ni u tom krugu ni jedan kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, u trećem krugu se glasa za kandidata koji je dobio više glasova u drugom krugu.
Upravni odbor bira rektora, na predlog Senata. Rektor se bira na period od tri godine, sa mogućnošću još jednog ponovnog izbora.
K.Ć.
