- Danas je ponuda takva da možete da kupite svakoga i sve, samo je pitanje kolika je cena i koliko ste nekome primamljivi da dođe i da svoj život – barem jednim delom – veže za Crnu Goru, Podgoricu, za Crnogorski simfonijski orkestar – dodao je on.
Jedan od najpoznatijih dirigenata ovih prostora, sa svjetskom reputacijom i iskustvom, nakon skoro godinu dana ponovo boravi u Crnoj Gori, pripremajući sjutrašnji koncert sa CSO na Velikoj sceni Crnogorskog narodnog pozorišta, kada će izvesti Koncert za violinu i orkestar br. 2 u g-molu Sergeja Prokofjeva, i Drugu simfoniju u h-molu (Bogatirska) Aleksandra Borodina.
Solista koncerta biće crnogorski violinista Roman Simović, koncertmajstor Londonskog simfonijskog orkestra, a Suđić za njega ima samo riječi hvale. Beogradski dirigent prisjetio se njihove saradnje još iz vremena kada je bio selektor muzičkog programa Budva Grad Teatra i gostovanja kvarteta Rubikon. Kaže da od tada prati uspjehe našeg umjetnika.
- Vjerujete, kada je neko koncertmajstor u jednom svjetski poznatom orkestru, a takav je upravo Londonski simfonijski orkestar, onda to samo po sebi govori o Simovićevom kvalitetu. A on je i na tom mjestu i kao solista zaista izuzetan – istakao je Suđić.
Pa, iako će se njih dvojica na probama sresti samo par puta pred sami koncert, maestro ne sumnja da će izvođenje biti odlično, bez obzira na uobičajene poteškoće muziciranja u sali nacionalnog teatra. Zato i Suđić izražava nadu da će se priča o završetku gradnje Muzičkog centra, nakon niza godina, konačno pretvoriti u stvarnost- Zato mogu samo toplo da pozdravim sve napore i ono što je do sada napravljeno sa ovim orkestrom. Način na koji je formiran, i kako je direktor MCCG Žarko Mirković sve to poneo, je za svaku pohvalu. Ni malo nije na tragu onoga sa čime mi, dirigenti, imamo često poteškoće, posebno u velikim sistemima, a to su ostaci „samoupravnog mentaliteta“ koji se na ovim prostorima zadržao na čudan način, a orkestri su jako plodno tle za očuvanje takvog raspoloženja – ističe šef-dirigent Simfonijskog orkestra RTS-a, koji u svojoj biografiji ima dugogodišnji rad sa skoro svim beogradskim orkestrima, kao i sa operama u Stokholmu i Helsinkiju.
Suđić sarađuje sa MCCG još od osnivanja Crnogorskog simfonijskog orkestra, prije svega kao član tadašnje audicione komisije. On ističe da, iako se sastav orkestra svaki put donekle promijeni, ansambl u cjelosti „teži sve boljim rešenjima“, osvaja novi repetoar i nove estetske kategorije, i uspostavljen je kontinuitet rada.
- Sve to vodi jednoj postepenoj konsolidaciji, formiranju jednog visokopozicioniranog ansambla, koji se ne može preko noći napraviti. Pogotovo zato što sama Crna Gora još uvek obrazuje nedovoljno muzičara koji mogu na pravi način da popune orkestar. Zato mi je važno što vidim da je usmerenje CSO ka kvalitetu, pre svega, ostalo prisutno, da se ne prave kompromisi koji bi bili više socijalnog tipa, a mnogo manje u pravcu kvaliteteta.
Za poznatog dirigenta su mladi orkestri, praktično, podvig pošto se čak mnogi veliki orkestri danas ukidaju, bez obzira što je u velikom rastu broj kvalitetnih muzičara.- Tako su svi orkestri postali, manje-više, internacionalni. Globalizacija je i tu učinila svoje. Naći ćete malo orkestara, pogotovo onih ozbiljnijih, etabliranijih, koji u svom sastavu nemaju mnogo stranaca. To ide dotle da su čak i oni, do juče manji orkestri, vrlo intresatni, pa sada u jednom Klagenfurtu, malom austrijskom gradu, na audiciju dođe po 200 violinista ili 50 fagotista. Formiranje orkestra u sredini koja nije u punoj meri izgradila potrebu za njegovim nastankom je, na žalost, ustaljen primer.
Kao ilustraciju navodi Srbiju, za koju kaže da ima „tri, četiri orkestra, i to ne svi velikog kvaliteta“.
- Zato je odluka i rešenost Crne Gore da napravi jedan referentni orkestar - a on po svemu sudeći može sada da se nazove skupom veoma kvalitetnih pojedinaca koji su kadri da na visokoprofesionalni način odrađuju sve koncerte - jeste za svaku pohvalu... Veliki su pozitivni pomaci koji su omogućili da se mnogi ljudi sa strane, koji su u CSO, ipak vežu za orkestar i Crnu Goru, jer nije jednostavan život u nekom gradu koji ne prepoznaje kulturne potrebe. Jer, pored prirodnih divota ovog podneblja, u poslednjih deceniju i po grad se proširio – sada se prepoznaju kulturne potrebe, postoji ozbiljniji kulturni život i, na kraju, postoji rešenost i prepoznavanje zamisli Mirkovića za rad orkestra, koje je uvažio vrh Crne Gore, a što nije čest primer u okruženju. Ta rešenost je u skladu sa najpozitivnijim iskustvima u inostranstvu, koja su ponekada vrlo surova, ali neminovno vode kvalitetu – smatra Suđić.
Nasuprot takvim iskustvima je, kako navodi, „duh demokratskog odlučivanja“, koji u našem regionu ima plodno tle.
- To je i naš usud, jer smo više od 50 godina živeli u sistemu koji je, na neki način, pre svega brinuo o socijalnoj komponenti, ali je kvalitet često tome bio podređen. Što se tiče CSO, u ovom segmentu je napravljen beskopromisan zaokret na nivo koji omogućuje efikasno poslovanje, „pozitivnu napetost“ ljudi u orkestru koji se sada trude da budu što bolji, ali koje ne ide i ne sme da ide na uštrb osećanja sigurnosti članova orkestra. Zato morate jako ozbiljno meriti koliko treba ići ka zadovoljavaju potreba svakog člana orkestra, a koliko se mora ostaviti mogućnosti za njihovo lično napredovanje i održavanje u najboljoj formi tom „pozitivnom napetošću“. Bez obzira što bi, možda, bilo ugodnije da se vratimo u neka ranija vremena i zadovoljimo se orkestrom koji je dovoljan za crnogorske uslove i prilike, čijim će kvalitetom publika u CNP-u i sutra u Muzičkom centru biti zadovoljna, ovo je vreme globalizma i ne možete više biti lokalna vrednost, ukoliko sebe ne izmerite prema vrednostima celog sveta – pojašnjava umjetnik koji će sjutra biti ispred našeg jedinog simfonijskog orkestra na sceni nacionalnog teatra.
U vremenu kada je konkurencija izuzetno velika, Suđić smatra da je beskompromisna borba za kvalitet jedino rješenje da CSO ima kontinuitet u dobrom pozicioniranju i mugućnost da se dalje razvija i napreduje. On naglašava da će se time ujedno vršiti pritisak na muzičku pedagogiju u Crnoj Gori „koja bi trebalo da bude kadra da prati taj kvalitet, a ne da se dešava da zbog socijalnih razloga pritisak bude upravo suprotan, a kvalitet u orkestru nedovoljan“.- Nadam se da će se naći snage da se, upravo na ovaj način, nastavi dalje sa orkestrom. Znam da su na tom putu velike prepreke... MCCG je do sada uložio kako u muzičare, tako i u strane soliste i dirigente. To znači da je orkestar kadar da radi sa onima koji veoma kvalitetni, koji rade po celom svetu, i upravo je to mera uspeha Crnogorskog simfonijskog orkestra. Jer, ukoliko neko, ko ima apsolutni uvid u svetske standarde, potvrdi da je orkestar na nivou koji se u svetu apsolutno prepoznaje kao kvalitet, znači da taj ansambl može samo da služi na čast Crnoj Gori i doprinosi njenom prestižu. Bez kulture, jedna zemlja nema prestiž. Ne možete imati poštovano mesto u društvu naroda, ako svoju kulturu ne podignete na visoki nivo i ne posvetite joj maksimalnu pažnju. A muzika je tu, nekako, najeklatatniji primer za poređenje – zaključuje Suđić za Portal Analitika.
Podsjećamo, sjutrašnji koncert CSO sa Suđićem i Simovićem, kao gostijućim dirigentom i solistom, biće održan na Velikoj sceni CNP-a od 20 časova.
K.J.
