(Iz Beograda za Portal Analitika)
Aleksandar Vučić na osnovu izbornih rezultata može sam da formira Vladu Srbije i vladu u Beogradu, ali pitanje je da li je spreman da sam podnese i odgovornost za teške ekonomske reforme koje Srbiji vise nad glavom kao mač. Hoće li se naprednjaci sada odužiti Ivici Dačiću koji ih je uveo u prošlu vladu, ili će se i socijalisti pridružiti opozicionom bloku koji poraz pripisuje narodnjčakoj ekspanziji, a ne sopstvenoj neorganizovanosti.
Srpska politička scena se nakon ovih izbora ukrupnila i jasno profilisala u četiri bloka i tri stranke nacionlanih manjina, što je prvi put od 1990. godine kada je uveden višestranačkiranački sistem.Ipak, loša strana minulih izbora je što je skoro dvotrećinsku većinu osvojio jedan blok koja u parlamentu neće imati valjanu kontrolu jer je opozicija - zbog rascepkanosti na mnoštvo malih partija - doživela debakl i sada samo može da igra ulogu „zainteresovanog posmatrača“.
Suze, cunami i strani faktor: "Samo što se nisam zaplakao", podelio je svoja osećanja sa novinarima apsolutni pobednik izbora Aleksandar Vučić, dok je drugoplasirani Ivica Dačić izrazio zadovoljstvo što su opstali, posle, kako kaže, "ovakvog političkog cunamija".
izbora. Njegov doskorašnji partijski kolega a sada rival u opozicionim klupama - Boris Tadić - koji je zauzeo četvrto mesto, sebe opisuje kao žrtvu: "Odgovornost za sve što nije bilo dobro preuzimam na sebe". Stranke nacionalnih manjina izborne rezultate komentarišu kao uspeh: predstavnici Mađara, Bošnjaka i Albanaca imaće oko 11 poslanika.Svi ostali - ispod cenzusa od pet odsto - svoju dalju sudbinu ne vide jasno. Bivši predesnik SRJ i lider DOS-a, Vojislav Koštunca - koji je bio najbliži ulasku u parlament sa četi odsto osvojenih glasova - za celokupnu situaciju okrivljuje zapadne sile za koje kaže da imaju "veoma jak uticaj", ali i da cela situacija podseća na početak devedesetih godina. Čedomir Jovanović sa tri odsto osvojenih glasova ne vidi svoju odgovornost i kaže da je, "poslednji čovek koji bi podneo ostavku kada je teško".
Za razliku od njega, Mlađan Dinkić je zbog lošeg rezultata od 3,3 odsto osvojenih glasova najavio da se povlači iz politike: "Neko sposobniji od mene treba da vodi Ujedinjene regione Srbije".Ogromne promjene: Sklonost da se za izborni krah okrivi neko drugi - medijska blokada, strah birača od gubitka posla i slično - opozicioni lideri su iskazili odmah nakon objavljivanja rezultata, ali niko nije objasnio: šta je uzrok naprednjačke ppopularnosti koje je duplo veća nego posle izbora 2012. godine? Tada su Nikolićevi i Vučićevi naprednjaci osvojili 24,4 odsto glasova u odnosu na sadašnjih 48 odsto, što predstavlja rast popularnosti od – 100 odsto!
Te godine Demokratska stranka pod rukovodstvom Borisa Tadića bila je druga po snazi sa 22,11 odsto. Sada je Đilasovo krilo raspolućenih demokrata dobilo 5,9 odsto glasova, a druga polovina koju vodi Tadić ima 5,7 odsto glasova. Dačićevi socijalisti su pre dve godine bili treća stranka po jačini u skupštini sa 14,5 odsto glasova – sada su osvojili oko 14 odsto i nalaze se na „stabilnom“ drugom mestu, pa Dačić kaže da je: "Ovaj značajan istorijski rezultat socijaliste cementirao na političkoj sceni".Ostale partije koje su 2012. godine bile parlamentarne sada nisu prešle cenzus: Koštuničin DSS je pre dve godine osvojio sedam odsto glasova, Jovanovićev LDP 6,5 odsto i Dinkićev URS 5,49 odsto.
Sadašnji naprednjački uspeh zatekao je sve u Srbiji, pa i same naprednjke koji su pobedu slavili sa trubačima, ali nisu pokazivali veliku euforiju. Međutim, ovu pobedu naprednjaci su oni skloni da porede sa izborinim uspehom socijalista iz decembra 1990. godine kada je Miloševićev SPS osvojio 2.320.587 glasova odnosno 194 od 250 mesta u parlamentu.
Izborni trijumf naprednjaka se može porediti i sa predsedničkim izborima 2012. godine kada je Tomilsav Nikolić dobio 1.552.063 glasova i glasove mnogih građana koji nisu bili članovi Srpske narodne stranke. No, Aleksandar Vučić je sadašnjim izbornim rezultatom premašio svog političkog učitelja jer imaju oko 1,7 miliona glasova, čak 300 hiljada više!Uporedne brojke govore o trendovima. Kao predsednički kandidat Boris Tadić je 2012. godine osvojio čak 1.481.952 glasa. Prekjuče su raspolućena krila nekadašnje Demokratske stranke (DS i NDS) zajedno osvojile - oko 400.000 glasova. Takav vrtoglavi pad nije zabeležen još od pada Miloševića i raspada tadašnje Socijalističke partije Srbije.
Bitka za Beograd: Što se Beograda tiče, naprednjaci su takođe osvojili apsolutnu vlast. Od 110 odborničkih mesta za gradski parlament oni su zauzeli 63 mandata (imali su 37), Đilasova DS 22 (imali su ranije 50), socijalisti su dobili 16 (ranije13), a Koštuničin DSS 9 mesta (imali su deset mesta)...
Ispod crte su kao i minulih izbora ostali Jovanovićevi liberali i Dinkićevi regioni. No, najzanimljiviji je podatak da cenzus za gradski parlament nije prešla Nova demokratska stranka Borisa Tadića: zaustavili su se na svega 3,6 odsto osvojenih glasova. Kada se njihov rezultat u najvećem srpskom gradu poredi sa unutrašnjosti Srbije, dobija se jasna slika Tadićeve nemoći: ulazak NDS u republički parlament može se jedino objasniti činjenicom da su najviše glasova dobili u Vojvodini - jer su bili u koaliciji sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka koji u pokrajini ima stabilno biračko telo.Drugim rečima: da je samostalno nastupio, Boris Tadić bi od nedelje i zvanično bio predsednik vanparlamentarne stranke. Čovek koji je - pre tri ili četiri godine bio najjači politički igrač, miljenik Zapada i promoter „druge Srbije“ doživeo je stravičan politički poraz.
Istovremeno, nedeljni izbori su i zvanična objava da je nekadašnji DOS (Demokratska opozicija Srbije) i formalno ugašen: od nekadašnjih lidera političke grupacije koja je smenila Slobodana Miloševića, politički je preživelo tek par lidera...
Sada se gleda u vreme koje dolazi. Naprednjaci pogleduju u pravcu – Vojvodine i najavljuju sledeću izbornu ofanzivu. Nikola Selaković, visoki funkcioner SNS-a kaže da su građani pokazali kome najviše veruju i da se nada izborima za vojvodjansku skupštinu. Tako će se metoda osvajanja vlasti sa republike i Beograda preslikati na Vojvodinu, jer tamo je prvo smenjen gradonačelnik Novog Sada iz Demokratske stranke i postavljen čovek iz SNS-a, a zatim će se raspisati izbori za vojvodjansku skupštinu.
Apsolutna vlast i moć: Naprednjačka pobeda nameće i pitanje da li će ona doneti autoritarnu vladavinu jednog čoveka - kao što je to bilo devedesetih godina prošlog veka - ili će Aleksandar Vučić ostvariti prvo obećanje dato u izbornoj noći nakon objavljivanja rezultata - da će mnogima pružiti ruku.
Tu ruku bi sada bez zazora prihvatio Ivica Dačić koji kaže da su oni spremni za razgovor ako inicijativa potekne od naprednjaka. Toj pruženoj narodnjačkoj ruci bi se obradovao i Boris Tadić koji u vreme prediborne kampanje nikada decisno nije rekao da neće pregovarati sa Vučićem. Pitanje je,s amo, hoće li Vučić uopšte hteti da pregovara sa apsolutnim gubitnikom.
Umesto direktnog odgovora na pitanje da li će sam vladati ili ne, Vučić najavljuje teške reforme, personalna iznenađenja i od građana traži razumevanje za tešku ekonomsku situaciju u kojoj se zemlja nalazi. Rupa u budžetu od dve milijarde eura (!) iziskuje njegov rebalans odmah nakon formiranja nove vlade koja će biti poznata najkasnije do 1. maja, ali i restrukturiranje javnih peduzeća koja više neće biti partijski plen već firme sa profesionalnim menadžmentom koje treba da ostvaruju profit.Sve ovo SNS je mogao da uradi i u poslednjih godinu ipo dana, ali se nečinjenje pravdalo nespremnošću koalicionih partnera da prate narednjake u brzini. Sada, valjda, mogu da trče sami - samo je problem što imaju malo kvalifikovanih trkača za discipline u kojim treba da učestvuju.
Tačno je da se teške odluke lakše donose uz gotovo dvotrećinsku parlamentarnu većinu, ali je pitanje koliko su zbog izborne pobede narasli stranački apetiti onih naprednjaka koji nisu kvalikovani za posao koji žele da rade. Demokratama su se upravo takve stvari razbile o glavu, a naprednjaci su sada u težoj ekonomskoj poziciji nego demokrate kada su bile na vlasti. Državni resusrsi su potrošeni, protesti radnika javnog sektora bili su i
tokom predizborne kampanje i nisu rešeni već samo nakratko zaustavljeni. Para nema, a obećani arapski krediti idu mravljim koracima.
Violeta CVEJIĆ
