Ako se pitate kako ovaj niz plastičnih ploča sa rupicama poređanih u piramidu sprječava da zvučni talasi registruju objekat, odgovor je prost: on to uopšte ne radi. Naprotiv, kamuflažni uređaj čini da zvučni talasi izgledaju kao da se odbijaju od prazne, ravne površine, i pritom ih usporava tako suptilno, da ovakva plastična piramida to mora da kompenzuje.
Naučno objašnjenje čitavog procesa je suviše zamršeno, ali poenta je u tome da sonar može da se zavara tako, da povjeruje da mikrofoni hvataju idealni odraz zvuka, onakvog kakav je emitovan. Da je “Crveni oktobar” imao jednu od tih naprava, nikada ne bi bio otkriven.
Na kopnu se, naravno, niko ne oslanja na sonar da bi nešto otkrio, a ako biste sa ovakvom napravom na glavi pokušali da opljačkate banku, bili bi ste samo još uočljiviji (da i ne govoirmo o tome koliko biste smiješno izgledali). Ali imajući u vidu da svjetlost takođe ima talasnu prirodu, tehnička i rješenja i uvidi do kojih se ovde došlo pri konstruisanju ove naprave mogli bi pomoći da se i tu ostvare novi proboji.
