Ima mnogo opravdanih razloga da bi se tako postupilo. Predlogom ovog zakona pored problema “Afirmativna akcija” želi se nametnuti i pravilo da paramentarne partije radi izlaska na izbore nebi morale sakupljati ni jedan potpis podrške , a to isto pravilo ne važi za vanparlamentarne partije.
Navodni razlog tome je što parlamentarne partije imaju poslanike u Skupštini Crne Gore a legitimitet za učešće na izborima ovim partijama navodno je već potvrđen u predhodnom mandatu. Međutim, postavlja se pitanje da li bi građani u narednom periodu na osnovu postignutih četvorogodišnjih rezultata tih partija , uopšte ponovo željeli dati legitimitet tim partijama kako bi opet mogle izaći na izbore.
Sem toga legitimitet na predhodnim izborima dobila je određena izborna lista koja se sastojala od spiska jasno evidentiranih ljudi, ali na narednim izborima neka buduća izborna lista parlamentarnih partija sastojala bi se vjerovatno i od novih ljudi. Dakle, radi se o sasvim novim izbornim listama odnosno novim izborima.
Takođe postavlja se pitanje, kakve veze ima posjedovanje partijakih poslanika u Skupštini Crne Gore koji su izabrani na parlamentarnim izborima sa načinom sticanja legitimiteta radi lakšeg učešća na lokalnim izborima, prema kojem partije koje imaju poslanike u državnom parlamentu ne moraju skupljati potpise podrške ni na lokalnom nivou, iako su parlamentarni i lokalni izbori dvije različite kategorije.
Kada bi se ovo pravilo primijenilo i na predsjedničke izbore, da li bi to značilo da DPS-ov kandidat za predsjednika radi izlaska na izbore, nebi morao sakupljati ni jedan potpis podrške jer za učešće na izborima DPS-ovom kandidatu ili imenu na izbornoj listi legitimitet navodno već je potvrđen u predhodnom mandatu, dok za druge kandidate za predsjednika države to pravilo nebi važilo jer oni nemaju potvrđen legitimitet iz prošlog mandata kao što to na primjer imaju parlamentarne partije u državnom parlamentu.
Bošnjački savez Crne Gore smatra da poslanici u državnom parlamentu raspolažu sa veoma nekvalitetnim predlogom Zakona o izboru odbornika i poslanika, a najbolji dokaz tome su kritike u pisanim i elektonskim medijima a koje su sve češće upućene i sa najeminentnijih pravnih adresa, kaže se na kraju saopštenja.
