Tajne državnih eskadrona smrti

 

(Iz Beograda za Portal Analitika)

Srbija je konačno priznala da je u doba vladavine Slobodana Miloševića državne resurse – pre svega specijalce i obaveštajnu službu - koristila za likvidaciju političkih protivnika, ali još je nepoznato ko je zločine naredio. Iako sve pretpostavke idu u pravcu Mire Marković, supruge predsednika Slobodana Miloševića - pitanje je da li će ona biti predata srpskom pravosuđu zbog činjenice da već godinama živi u Rusiji.

Prema rečima njenog prijatelja Hadži Dragana Antića, nekadašnjeg glavnog urednika i direktora Politike - "Mira neće da govori za srpske medije". To je, nema sumnje, očekivani potez nekada najmoćnije žene u Srbiji.

Međutim, pitanje je hoće li sadašnja srpska vlast smoći snage da od Rusije zatraži njeno izručenje, ili će sav teret zločina Ćuruvija podneti dva pripadnika ondašnjeg DB-a Ratko Romić i Milan Radonjić koji se od utorka nalaze u pritvoru.

Za trećim osumnjičenim Miroslavom Kurakom se traga. On, navodno još od 2006. godine, sa porodicom živi u Tanzaniji, a poternica za njim još nije raspisana.

Suza za izdajnika: Te 2006. godine je, prema rečima Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, sve bilo spremno za podizanje optužnice, ali su vlasti i tužilaštvo opstruirali odnosno štitili nalogodavce, organizatore i izvršioce ubistva Slavka Ćuruvije.

Pod izgovorom da su protivnici isto što i izdajnici, na Uskrs 11. aprila 1999. godine u jeku NATO bombardovanja likvidiran je Slavko Ćuruvija, novinar i vlasnik dva lista "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina".

U autorskom tekstu u NIN-u još iz aprila 2000. godine novinar Dragan Bujošević je napisao da se nekoliko meseci pre ubistva Ćuruvija sastao sa Mirom Marković i da je ona na kraju sastanka pustila suzu. Tu suzu je kasnije pisac Radoslav Vava Petković protumačio rečima: "Ona te je prežalila".

U pomenutom tekstu Bujošević navodi da je nekoliko dana pred ubistvo Ćuruvije Drugi Dnevnik RTS-a objavio komentar u kojem se Ćuruvija zalaže za NATO bombardovanje. Pola sata nakon završetka Dnevnika u redakciju Evropljanina se javila novinarka sa pričom da je upravo zvao ministar informisanja Aleksandar Vučić sa rečima da poruči Slavku da je pomenuti komentar bio greška i da se to više neće ponoviti.

Ćuruvijinom ubistvu je prethodila zabrana izlaženja "Dnevnog telegrafa" koju je potpisao ministar Vučić 14. oktobra 1998. godine. Po istom zakonu o informisanju 22. oktobra 1998. godine, a zbog tužbe Milorada Radevića, predsednika fantomskog Patriotskog saveza Beograda kažnjeni su vlasnik "Evropljanina" Slavko Ćuruvija, direktor Ivan Tadić i glavni urednik ovih novina Dragan Bujošević sa ukupno 400 hiljada maraka. "Evropljanin" je tada objavio oglas pokreta "Otpor" sa stilizovanom pesnicom što je Radevića asociralo na rušenja ustavnog poretka.

Međutim, kako je Portalu Analitika rekao Bujošević on i Tadić kaznu nisu platili jer su ih vlasti nakon 5. oktobra toga oslobodili.

Zanimljivo, mesec kasnije, novembra 1998. godine, po istoj prijavi Milorad Radevića ruka srpskog Zakona o informisanju dosegla je i do - Crne Gore. Crnogorski nedeljnik »Monitor« kažnjen je sa 2,8 miliona dinara (oko 200.000 njemačkih maraka), takođe zbog objavljivanja oglasa grupe „Otpor“. Presuda je, tek posle tri dana od izricanja, stigla do osuđenih. Kažnjeni su utemeljivači lista, dr Miodrag Perović i Stanislav Ćano Koprivica, kao i glavni urednik Draško Đuranović. Optuženi nisu dobili sudski poziv, vec su na ročište za suđenje pozivani preko Radio Jugoslavije.

Ipak, srpska vlast ipak je imala prioritete u borbi protiv „izdajnika“- Slavko Ćuruvija je bio meta broj 1.

Nalogodavci, izvršioci i doušnici: Četrnaest godina kasnije, novi postupak u slučaju Čuruvija otvara i nova pitanja: da li se Legiji može verovati, zašto je baš sada progovorio, zašto najviši predstavnici vlasti predsednik države i vicepremijer i predstavnici tužilaštva šalju poruke da Legija ne traži nikakvu protivuslugu, zašto je uspeh to što ništa iz istrage nije procurelo do samog hapšenja osumnjičenih Romića i Radonjića, zar tajnost istrage nije normalna stvar?

Celokupnu situaciju ovog slučaja ali i njene političke implikacije za naš portal komentarisao je analitičar Dušan Janjić.  On smatra da je ovaj ceo proces početak priznavanja da je država učestvovala u izvršavanju zločina nad sopstvenim gradjanima: "Ubistva zbog različite politike i različitog načina mišljenja".

"Ovde je gorka činjenica da su to radili vlade u kojoj su bili Dačić i Vučić, ali ovo je još jedan dokaz da je vlada DOS-a koju su činili DS, DSS i ostali bila više zavisna od službi nego što su to bile stranke koje su upravljale tim službama", naveo je Janjić.

Precizirajući da se sada pokazuje koliko je velika šteta koje su napravile Koštuničina i Đinđićeva vlada kada su postojeći predlog zakona o političkoj amnestitji svih žrtava Miloševićevih režima pretvorile samo u oslobađanje tada utamničenih Albanaca sa Kosova, Janjić je izrazio uverenje da ceo proces oko slučaja Ćuruvija neće ići brzo. On akcenat stavlja na to da u ovom momentu ni Dačić ni Vučić ne govore o pravim nalogodavcima.

"Nalogodavci ne mogu biti šefovi službi - oni su izvršioci! Mi i dalje ne znamo da li je Mira Marković u slučaju Ćuruvija instrukciju izdala preko svog supruga kao predsednika države ili je to dogovovoreno na koordinaciji SPS-a i JUL-a, ili je jednostavno i vlada bila obaveštena o tome. Dakle sve tri pretpostavke su u igri i zapravo kažu da sa ovom vlašću ne možemo završiti taj proces", rekao je Janjić.

Zaključivši da je Srbiji neophodna reforma službi bezbednosti da bi se nad njima uvela javna društvena kontrola kao i da taj proces mora da prati  otvaranje dosijea doušnika Janjić naglašava: "Očigledno je da su u političkom smislu doušnici od 2000. godine postali politički vladari. Potrebno je otvaranje dosijea doušnika i lustracija svih političara koji su ušli u politiku i nastavili da rade za službu umesto da kontrolišu službe".

Istine i spekulacije: Kako to obično biva, sve nerešene velike priče iz prošlosti, pa i ovu, prate razne istine, spekulacije i procene. Prema jednoj, nekoliko dana pre hapšenja Romića i Radonjića, osuđenik Legija je i iz zatvora prebačen na VMA jer mu je - pozlilo. Danica Drašković je tada postavila pitanje sa kim se Legija sastao na VMA. Nakon obelodanjivanja vesti da Legija ne traži nikakvu proitvuslugu. Drašković je konstatovala da smo umesto optužnice dobili novu istragu jer u Srbiji na snagu stupio Zakon o tužilačkoj istrazi. Ona kaže da ne veruje da je Legija bezuslovno svedočio bilo šta.

- Kako je naplatio videćemo. Mislim da treba proveriti ko se vratio u zatvor. On ili neko drugi, rekla je gospođa Drašković.

Sa druge strane, hapšenje Romića nije procurelo u javnost u smislu da su to tabloidi najavljivali pre samog hapšenja kao što su uobičavali da rade u poslednjih godinu dana. Zanimljivo je , međutim, da je - dan pre nego što je uhapšen - Romić dao TV intervjuu novinaru Milomiru Mariću u kojem je rekao da očekuje hapšenje.

Zatim se oglasio Marić najavljujući novi intervju sa Kristijanom Golubovićem, koji je nakon hapšenja Romića osuđen na 14 godina zatvora zbog trgovine drogom. Marić kaže da je Golubović u tom intervjuu ispričao da je, on lično(!), bio svedok Legijine predaje...

Oko Legijine predaje mnogo se inače spekulisalo svih ovih godina. On se  predao 14 meseci nakon ubistva premijera Zorana Đinđića vladi koju je vodio Vojislav Koštunica odnosno tadašnjem ministru policije Draganu Jočiću. Međutim, detalji te predaje nikada nisu obelodanjeni. Kao ni službena zabeleška sa tog tajnovitog susreta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Opet, srpski zvaničnici tvrde da Legija ne traži nikakve usluge za slučaj Ćuruvija, ali hoće da se osveti nekadašnjem šefu DB-a Radetu Markoviću koji se takođe nalazi u zatvoru zbog ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića. Naime, upravo je Marković otkrio da je u ubistvo Ivana Stambolića umešana Jedinica za specijalne operacije, kojom je komandovao Milorad Ulemek Legija.

Marković je oko slučaja Ćuruvija hteo da se nagodi sa Tužilaštvom, o čemu je Portal Analitika objavio tekst novembra prošle godine. Međutim, pošto je pokušaj smanjenje kazne Markoviću propao, odjednom se baš Legija pojavio kao ključni svedok.

Kredibiletet i nagrade: Koliko je Legija kredibilan svedok ocijenio je je Vuk Drašković konstatacijom da je "Ulemek ključni suvišni svedok... ali, nesumnjivo je da on sve zna gotovo o svim zločinima jer ih je njegov eskadron smrti sve i izvršio".

Vicepremijer Aleksandar Vučić je naveo da Tužilaštvo ima još dva svedoka koji bi trebalo da potvrde iskaz Ulemeka i tako mu daju neophodnu kredibilnost.

Ipak, ono što slučaj Ćuruvija otkriva je – da sada postoji politička volja da se rasvetle mnogi zločini iz prošlosti, zločini koje činila država uz pomoć svog aparata. U prilog tome može se tumačiti i izjava nekadašnjeg kordinatora Službi bezbednosti (do izbora 2012. godine) i potpredsednika DS-a Miodraga Rakića koji je rekao da hapšenje osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije "pokazuje da srpsko društvo postaje spremno da se suoči sa tamnim stranama svoje prošlosti".

Za takvu tvrdnju izvesno je da postoje vrlo jasni pokazatelji, naročito nakon otkrivanja imena osumnjičenih za organizaciju ubistva Slavka Ćuruvije. Sa druge strane, iz celog ovog slučaja izvesno je i da će Aleksandar Vučić izaći kao pobednik i politički jači što mu daje ne samo mogućnost da kaže zbogom malim strankama u vladajućoj koaliciji, već i neku vrstu zaštite da posle 15 godina  bude značajnije povezan sa slučajem Ćuruvija.

A kao model zaštite, možda će se konačno odmotati klupko istine do kraja slučaja Ćuruvije ali i, možda, do početka rasvetljavanja političke pozadine ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

Violeta CVEJIĆ