Hodorkovski – ni svetac ni Majka Tereza

Štutgarter cajtung: „Nastup Hodorkovskog u Berlinu pokazuje da on nije jedini koji njemačkoj Vladi pripisuje centralnu ulogu u pregovorima sa Moskvom. U prošlosti se vidjelo da vlade u Londonu i Parizu rado daju prednost Berlinu, kada se o tome radi. Međutim, nemačka politika prema Rusiji još uvek djeluje iznenađujuće dezorijentisano. Potreban je novi kurs, koji mora biti realniji, suvlji, hladniji nego prethodnih godina – smješten negdje između zajedničkog odlaska u saunu Helmuta Kola i Borisa Jeljcina i ulagivanja Gerharda Šredera Vladimiru Putinu.“

Celeše cajtung smatra da se oslobađanjem Mihaila Hodorkovskog „nepravedni Putinov sistem nije ni malo promijeno. Možda Angela Merkel i Hans-Ditrih Genšer moraju još češće da budu aktivni kako bi iz ruskih zatvora oslobodili političke zatvorenike“.

Markiše oder cajtung koji izlazi u Frankfurt na Odri: „Da li je Julija Timošenko sljedeća u Berlinu? Možda u zamjenu za to da malo smanji ton prema Rusiji? Možda je Angela Merkel, koja nikada nije tajila da lično ne podnosi bivšeg oficira KGB-a Vladimira Putina, sada realizovala da tokom svog trećeg mandata ipak nekako mora da 'funkcioniše' i sa njim. Sa Frankom Valterom Štajnmajerom je sada ponovo dobila ministra spoljnih poslova koji u Moskvu ima dobre kontakte i koji može da joj pripremi teren. Jedno je sigurno: odnosi između Berlina i Moskve ostaju uzbudljivi.“

Hanoveriše algemajne cajtung: „Podrška Hodorkovskom iz Njemačke ne bi bila tako uspešna da nije imala njemačku vladu u zaleđini. Bivši i novi ministar spoljnih poslova bili su informisani o svim detaljima, kancelarka je uvijek znala šta se dešava. Tva tajnovita saradnja političara prvog i drugog reda, Nemačkoj je donijela uspjeh koji Amerikanci ili Britanci sigurno ne bi mogli da postignu – u tom obliku.“

Lauzicer rundšau: „Postavlja se pitanje, kakav će uticaj slučaj Hodorkovski imati na njemačko-ruske odnose. Putin se nikada nije interesovao za uznemirenost na zapadu. A u suštini, najvažniji su ekonomski odnosi, važniji od insistiranja na građanskim pravima i pravnoj državi. To je na žalost politička stvarnost.“

Rajn-nekar cajtung iz Hajldelberga smatra da „ledeno doba na unutrašnjepolitičkom planu u Rusiji tek počinje. Putin je stabilniji u sedlu nego ikada. A njegovi protivnici? Sve ih je pobijedio.“

Badiše nojste nahrihten: „Uprkos svim Putinovim strahovima, Hodorkovski nikada nije imao šanse kao vođa opozicije, jer suviše Rusa nije moglo da mu oprosti grijehe iz prošlosti. Poslije zatvora, Hodorkovski želi da se posveti pravima političkih zatvorenika u Rusiji. Time bi mogao da se nađe u ulozi Andreja Saharova – fizičara i disidenta koji se za vrijeme Sovjetskog saveza neumorno borio za ljudska prava. Rusiji bi trenutno zaista trebao takav neki moralni autoritet.“

Nirnberger nahrihten piše da „niko ne bi trebalo od Hodorkovskog da pravi Majku Terezu. Treba dobro obratiti pažnju na to kako je on došao do svog bogatstva i šta je pritom eventualno skrivio. Isitna se nikada neće saznati do kraja, ali ako zaista ubuduće hoće da se zauzme za sudbinu političkih zatvorenika, mogao bi eventualno da se iskupi za grijehe iz prošlosti.“

Tiringiše landescajtung: „Obračun izgleda drugačije – ni traga od mržnje i osvete. Kaže, hoće da se brine samo o političkim zatvorenicima jer njegovi saborci su i dalje u zatvoru. A Putin je otkrio da mu mnogo više donosi kada svoje protivnike pošalje u inostranstvo. To su stare metode DDR-a. Otvaranje ventila. Ali Putin sigurno ne bi volio da završi kao Honeker.“

Badiše cajtung iz Frajburga: „Nekada najbogatiji Rus nikada nije bio političar. On se samo kao veliki protivnik Putin, u politiku umeša svojim novcem, između ostalog i radi lične koristi. Zbog toga, sada od njega ne treba praviti sveca. On nije bio borac za slobodu. Ali mogao bi da pomogne drugim političkim zatvorenicima. Tek treba da se vidi koliko je on to ozbiljno mislio.“

(Dojče Vele)