(Iz Beograda za Portal Analitika)
Da li će Srbija morati da prizna Kosovo u toku pristupnih pregovora sa EU? To je pitanje izbilo u prvi plan odmah nakon što je iz Brisela stigla dobra i očekivana vest da pregovori počinju u januaru naredne godine.
Iako predstavnici vlasti u Beogradu ocenjuju da je „briselsko zeleno svetlo“ istorijski događaj i najveći uspeh u novijoj istoriji, za deo opozicije to je - još jedan istorijski poraz. Ipak, otpočinjanje pregovora sa EU polako odagnava dve dileme: prva je o mogućnosti da Srbija bude vojno neutralna, a druga se ogleda u novoj-staroj dilemi - da li Srbija treba da se približava zapadu ili da se okrene Rusiji?
Na unutrašnjepolitičkom planu početak pregovora sa EU mogao bi doneti i vanredne parlamentarne izbore na proleće, čime bi SNS i formalno zaokružila vlast na svim nivoima.
"Nemojmo da se lažemo": Međutim, i protivnici i podržavaoci EU susreću se sa pitanjem Kosova od kojeg zavisi i napredak u procesu pregovaranja ali i pozicioniranje partija pred pomenute vanredne izbore.
Šta zapravo znači rečenica iz pregovaračkog okvira da Srbija u donošenju zakona koji su u skladu sa evropskim mora da uključi i svoj "geografski okvir" i da "ne ugrozi normalizaciju odnosa sa Kosovom"? Da li zahtev EU da Srbija potpiše sa Kosovom pravno obavezujući sporazum znači i zvanično priznanje Kosova?
Na pitanje austrijskog novinara upućeno premijeru Ivici Dačiću da pojasni značenje pojma geografski okvir, premijer je posavetovao novinara da to pitanje postavi zemlji iz koje dolazi. "Vi razjasnite sami sebi šta to znači, pa nas obavestite", sarkastično je odgovorio Dačić.
Premijer je potom konstatovao da je svet nepravedan i da je Srbija mogla biti država blagostanja, ali datum za početak pregovora ne bi dobila da nije počela normalizacija odnosa sa Prištinom, odnosno potpisala Briselski sporazum. "Nemoj da neko laže da to nije tako, kad je tako", rekao je Dačić.
Kada je posredi značenje termina pravno obavezujući sporazum, Dačić naglađava ubeđenost da niko – čaki i u Briselu - ne može da odgovori šta to znači, kao i da Srbija nema nameru da prizna Kosovo. Ali, napomenuo je, ima nameru da normalizuje odnose sa Prištinom.
Prema oceni profesora dr Predraga Simića sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, Dačić sebi može da čestita jer je uspeo tamo gde Zoran Đinđić nije, ali senku na pregovore malo baca britansko–nemački non pejper koji će pregovore učiniti vrlo neizvesnim."To su četiri zahteva i sveobuhvatni sporazum uzajamno priznanje Srbije i Kosova. Dakle, biće reči o statusu i Kosovo će se nalaziti gotovo u svim poglavljima", naveo je Simić. "Pre ulaska u EU - priznanje nezavisnosti Kosova. Prema tome, ovo jeste pobeda, ali možda i Pirova pobeda, Srbija i Kosovo će morati da potpišu obavezujući sporazum o tome da se neće napadati i to je praktično", zaključio je Simić.
Teška pitanja: Srbija više ne može da povrati Kosovo; to je svima već odavno jasno, samo je pitanje u kojoj formi, u kojem momentu pregovora i na koji način će to neko od političara jasno reći.
Tako pojam sveobuhvatna normalizacija odnosa, a ne puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine prema rečima jednog diplomate može značiti da će sporazum pri kraju pregovaračkog procesa postati pun. Odnosno da će se građanima Srbije tada lakše objasniti stvarna situacija oko Kosova jer će za vreme pregovaračkog procesa početi da osećaju i ekonomsku korist od EU.
Mnogi političari iz Brisela tvrde da sada nije vreme za odgovor na pitanje da li se traži puno priznanje Kosova, jer će Srbija imati vremena da pokaže spremnost suočavanja sa izazovima evrointegracija.
Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg je u autorskom tekstu za beogradsku "Politiku" jasno napisao da sveobuhvatna normalizacija odnosa obuhvata nekoliko poglavlja, i da je bitno da se to pitanje na pravi način postavi sada, da bi se izbeglo gomilanje teških pitanja kako se Srbija bude približavala završetku pregovora.Ambasador EK u Beogradu Majkl Devenport kaže da pravno obavezujući sporazum podržavaju i vlade u Beogradu i Prištini, kao i da nije reč o priznavanju Kosova već o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa od koja je u obostranom interesu.
"Briselski sporazum je doneo rezultate kroz njegovu inplementaciju. Vidimo da je ona moguća u okviru sporazuma. Sledeće godine su parlamentarni izbori na Kosovu i premijer Dačić je rekao da želi da ohrabri građane da glasaju", naveo je Devenport.
Igra mačke i miša: Međutim, deo opozicije koju predvodi DSS Vojislava Koštunice ne vide nikakvu korist u normalizaciji odnosa sa Prištinom, a u zamenu za evropski put Srbije kao alternativu predlažu okretanje Srbije ka Rusiji i Kini.
"Srbija je ušla u pregovore za koje se ne zna kuda idu. Članstvo u EU je ne neizvesno, nego zasigurno nemoguće. EU je u tako dubokoj krizi da ne može da plaća troškove za proširenje", konstatovao je dr
Slobodan Samardžić,potpredsednik DSS-a i profesor na Fakultetu političkih nauka. Ocenjujući da je EU u velikoj ekonomskoj i finansijskoj krizi i da će smanjivati pomoć Srbiji iz svojih pretpristupnih fondova on predlože: "Alternativa je da se sa Unijom postigne dogovor o promeni aranžmana. Srbija mora da se okrene tržištima povoljnijim za našu robu - to je istok, Rusija, Kina i tako dalje", naveo je
Koštunica.No, podrška građana za ovakvu politiku nije vidljiva, jer je Vučićev SNS u svim mestima gde su održani lokalni izbori odneo ubedljivu pobedu. Ohrabreni tim pobedama, a naročito pobedom u beogradskoj opštini Voždovac - gde su dobili čak 50 odsto glasova - SNS se sprema za vanredne parlamentarne izbore koji bi mogli biti održani na proleće kada i izbori za Skupštinu grada Beograda.
Parlamentarni izbori ne odgovaraju Dačićevom SPS-u koji se prema anketama nalazi na trećem mestu dok drugo zauzimaju Đilasove demokrate. Premijer je tražio odgovor na pitanje šta ova vlada nije dobro uradila da bi bili raspisani izbori, ali umesto Vučića na to pitanje odgovaraju potpredsednici SNS-a. Kroz javne nastupe oni Vučića nagovaraju da su izbori potrebni jer deo vlasti kojim upravlja SNS ne odgovara faktičkom stanju podrške u narodu. Vučić se "brani" rečima: "Naš posao nije da imamo više mandata nego da uradimo što više za građane", ali naprednjaci traže mesto premijera, pa će krajem ove sedmice biti jasno kakav će stav SNS zvanično zauzeti povom vanrednih izbora.
U susret tim izborima naprednjaci su počeli da čiste stranku od onih koji drugačije misle pod izgovorom da ih finansira biznismen Miroslav Mišković da bi srušili Aleksandra Vučića. Smenili su pojedine predsednike opština i šest direktora javnih preduzeća pod obrazloženjem: "Nismo ih smenili zbog kriminala, već zbog toga što se nisu snašli na tim položajima", rekao je funkcioner SNS-a Bratislav Gašić.
Sudeći prema anketama naprednjaci se odlično snalaze sa podrškom građana. Oni su na vrhuncu popularnosti i žele da svoju popularnost pretoče u poslaničke mandate, jer sledi donošenje nepopularnih zakona među kojima su Zakon o radu, reforma penzionog sisitema i promena Ustava. Upravo tim zakonima se protivi deo koalicije okupljene oko socijalista.
Politička sudbina Dačića nakon izbora se ne zna, ali sadašnji koalicioni partneri su mu čestitali na dobro obavljenom poslu oko Briselskog sporazuma i EU. Možda je i to znak dugovečnosti sadašnje vladajuće koalicije, čak ako i dođe do izvesnih rokada pozicija unutar izvršne vlasti.
Violeta CVEJIĆ
