Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP),
Damir Šehović, saopštio je da se nada da će Vlada okrenuti novi list u ekonomskoj politici, jer se Crna Gora, kako je kazao, mora braniti održivom i zdravom ekonomijom, a ne populističkim parolama i »guslarskom« retorikom, javlja Mina.
On smatra da je rješavanje poreskog duga Elektroprivrede (EPCG) prema državi preduslov za usvajanje predloženog zakona o budžetu za narednu godinu, da je neophodno preciznije definisati naplatu preostalog duga od preko 300 miliona EUR i prekinuti politiku razbacivanja novca za pokrivanje gubitaka Kombinata aluminijuma (KAP).
»Ključna stvar na kojoj insistiramo je rješavanje poreskog duga EPCG od oko 50 miliona EUR, čime uslovljavamo i podršku predloženom budžetu. To je važno i zato što na taj način šaljemo poruku svima da Crna Gora neće pokrivati posljedice njihovih pogrešnih odluka«, rekao je Šehović.
On je kazao da se prije glasanja o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu mora imati gotovo rješenje o poreskom dugu EPCG, odnosno model njegove naplate, koji će biti sastavni dio predloženog teksta i koji će prihvatiti Odbor direktora elektroenergetske kompanije.
Šehović je naveo da je neophodno prekinuti sa razbacivanjem novca za pomoć KAP-u i ukinuti postojeće takse na mobilne telefone, kablovske priključke i električna brojila.
»Moramo smanjiti subvencije za KAP do nivoa da se do februara riješi pitanje te kompanije, jer su građani dugo bili njeni taoci. Smatram i da nema potrebe za oporezivanjem računa za mobilne telefone, jer su postojeći uslovi značajno izmijenjeni u odnosu na period kada je taksa euro po euro uvedena«, rekao je Šehović i pozvao ministra finansija, Radoja Žugića, da odustane od tog poreza.
On smatra da je ova godina bila godina otrežnjenja i potvrde temeljnih ekonomskih politika na kojima je SDP insistirao, a za čije sprovođenje nije bilo političke volje.
Šehović je kazao da u predloženom budžetu za narednu godinu postoji tračak nade, s obzirom na to da on prepoznaje potrebu smanjenja javne potrošnje, povećanja kapitalnog budžeta i restriktivne politike davanja garancija, koje će biti odobrene isključivo za razvojne projekte.
Poslanik Demokratskog fronta (DF),
Nebojša Medojević,smatra da je pogrešna ekonomska politika ključni problem i pozvao SDP da formiraju vladu nacionalnog spasa.
»SDP sada ima istorijsku ulogu i neka dobro razmisli o tome«, poručio je Medojević.
On je dodao da Vlada »nema pojma« o savremenim ekonomskim tokovima, jer je sve što radi suprotno onome što savremena ekonomska teorija predlaže da treba raditi u uslovime ekonomske krize.
»Nije problem u finansijama. Kada dođe do ekonomske krize, vlade moraju da povećaju potrošnju i smanje poreska opterećenja. Crnoj Gori je neophodna promjena ekonomskog modela i povećanje proizvodnje, koju više nemamo«, saopštio je Medojević.
On tvrdi i da su svi pozitivni učinci uzaludni kada se na čelu Vlade nalazi »rasipnik«.
»Treba da vidimo kako da podstaknemo proizvodnju, ali je budžetom za te svrhe predviđena nula«, naveo je Medojević.
Crnoj Gori je, prema riječima poslanika Socijalističke narodne partije (SNP),
Aleksandra Damjanovića, potrebna pametna ekonomska i poreska politika, ali i model kojim će se naći načina da se teret oporezivanja prebaci sa građana na one koji to mogu podnijeti.
»Treba da se okrenemo oporezivanju onih koje treba da oporezujemo. Treba ukinuti takse na mobilne telefone, kablovske priključke i brojila«, naveo je Damjanović i dodao da je kod oporezivanja računa u mobilnoj telefoniji teško naći odgovarajući model, jer i računi od šest EUR spadaju u socijalnu kategoriju.
On je kazao i da je neophodno pažljivije opredjeljivanje sredstava za socijalno najugroženije, jer bi ih, iako su skromna, u tom slučaju moglo biti dovoljno.
Poslanik Pozitivne Crne Gore,
Mladen Bojanić, naveo je da Vlada nema snage i želje da raskine sa politikom koju je vodila posljednje dvije decenije, kao i da bolja naplata poreza nije iskorišćena za razvoj, već za plaćanje izdatih garancija.
»Premijer je obećavao da u ovoj godine neće biti stezanja kaiša, ali i nova radna mjesta. Umjesto toga imamo rast zaposlenosti, ali i nezaposlenosti. Zaposleno je 40 hiljada radnika, ali je otpušteno 50 hiljada«, saopštio je Bojanić.
Ekonomski oporavak se, kako je kazao, oslanja na eventualne nove strane direktne investicije, iako su one ove godine bile 14,8 odsto manje nego prošle godine. On je upozorio i na obećanja da neće biti subvencija za KAP, iako se spominju četiri miliona EUR namijenjene u te svrhe.
Poslanik DF-a,
Goran Danilović, tvrdi da bi čestitao članovima Vlade na ostvarenim rezultatima, da nije bilo krađe struje iz evropske interkonekcije i pada garancija za kredite date Kombinatu aluminijuma (KAP).
»Povećana je naplata duga do te mjere da se izbjegao rebalans budžeta, a da nije bilo ovih negativnih stvari, danas bismo vas slavili. Ovako je sve što ste uradili ostalo u sjenci činjenice da i dalje strijepimo od pada garancija«, rekao je Danilović.
On je tražio i objašnjenje za ekonomsku politiku u kojoj premijer stanovništvu sa sjevera obećava otvaranje novih radnih mjesta na primorju, ministar poljoprivrede poručuje da se u šest sati ujutro nalazi na njivi i u kojoj građani strijepe od pada novih garancija.
»Šta će ministar u šest sati ujutro na njivi? Zar ne bi bilo logično da u to vrijeme pije kafu i priprema se za dnevne aktivnosti? Ovdje imamo dva ministra koji su iscrpljeni od tog ranog ustajanja, jer moraju na njivu, tamo nema nikog«, kazao je Danilović.
On je dodao da se budžetom za narednu godinu predviđa davanje garancija za koje u Vladi tvrde da će biti usmjerene isključivo na razvojne projekte.
»Crna Gora se najbolje razvija kada padnu garancije. Padajuća garancija je sigurnija budućnost«, poručio je Danilović.
Poslanik Pozitivne Crne Gore,
Srđan Perić, smatra da je predloženi budžet za narednu godinu nepravedan za građane i da će se negativno odraziti na njihov standard.
»Građani treba da znaju da će biti stezanja kaiša i da najavljene subvencije znače nove poreze. Sve se svodi na to pričam ti priču, jer ako ovako nastavimo, Vlada će se uskoro hvaliti time da rade semafori, da su mostovi na svom mjestu i da Sunce izlazi i zalazi«, rekao je Perić.
Poslanik Liberalne partije,
Andrija Popović, naveo je da sumnja da će doći do ekonomskog rasta od 3,6 odsto, ali i da je pohvalno to što je Predlogom budžeta za narednu godinu planirani deficit niži od ovogodišnjeg.
Ta partija će, prema njegovim riječima, podržati Predlog ukoliko bude usvojen njen amandman o isplati otpremnina radnicima vrijednih 7,5 miliona EUR. Liberalna partija će tražiti i povećanje staračkih naknada i ukidanje taksi na brojila, mobilne telefone i prključke za kablovsku televiziju.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS),
Zoran Vukčević,kazao je da bi predložena fiskalna politika trebalo da obezbijedi stabilnost finansija, koja je jedan od ključnih preduslova oporavka.
On smatra da je budžet planiran na realnim osnovama, s obzirom da će naredna godina biti godina oporavka i umjerenog rasta crnogorske ekonomije.
Ministar finansija,
Radoje Žugić, saopštio je da je na polju naplate duga EPCG napravljen pozitivan iskorak i da su potraživanja države djelimično naplaćena plaćanjem dijela dugovanja koja ima prema toj kompaniji.
»Želimo da zaštitimo državni i interes kompanija, ali i da pošaljemo pozitivnu poruku stranim investitorima«, kazao je Žugić i dodao da država ne može izgubiti u slučaju EPCG, jer su akcije te kompanije vrijedne.
On tvrdi i da je predloženi budžet izraz aktuelne ekonomske realnosti, njegovi ciljevi obuzdavanje javne potrošnje i uvođenje sistemskog reda na prihodnoj strani.
Žugić je poručio da se trajno ozdravljenje javne potrošnje može obezbijediti jedino kroz uspostavljanje balansa, ali i da se teret javnog duga ne smije ostaviti u naslijeđe budućim generacijama.
»Mjerama fiskalne konsolidacije ćemo raditi na rješavanju problema javnog duga i tako stvoriti bolju osnovu za godine koje slijede«, naveo je Žugić.
Budžetom za narednu godinu, vrijednim 1,5 milijardi EUR, predviđen je maksimalni nivo deficita do dva odsto, odnosno preciznije 1,99 odsto. Kapitalni budžet, kao najvažnija razvojna komponenta, biće veći u odnosu na prethodni period preko 25 miliona EUR i iznosiće nešto više od 90 miliona EUR.
Budžet se temelji na planiranom rastu ekonomskih aktivnosti od 3,6 odsto, izvornim prihodima od 1,257 milijardi EUR ili 35,8 odsto procijenjenog BDP-a. Prihodna strana budžeta planira se povećati 8,2 odsto u odnosu na plan ostvarenja za ovu godinu.
Izdaci budžeta su planirani na nivou od 1,328 milijardi EUR, tako da je apsolutni izraz deficita planiran u nivou od 71 milion EUR. Budžetom su planirane garancije u iznosu od 25 miliona EUR koje su potpuno održive i u funkciji razvoja i nema rizika od njihovog pada na teret budžeta.
foto: www.visit-ulcinj.com
