Pljačka istorijskih predmeta od neprocenljive vrednosti otkrivena je slučajno. Zaposleni u Muzeju Makedonije dobili su nalog da deo zbirke predaju Aheološkom muzeju, koji uskoro treba da bude otvoren. Novi Arheološki muzej će biti smešten u jednom od grotesknih zdanja izgrađenih u okviru antičko–baroknog projekta „Skoplje 2014“ koji je temeljito „preporodio“ najuži centar Skopja.
Prilikom popisa otkriveno je da u jednom od depoa Muzeja nedostaje pedestak eksponata - nakita i drugih ukrasnih predmeta od plemenitih metala. Istragom, koja je odmah pokrenuta, utvrđeno je da depo u kome su „čuvani“ artefakti nije bio pokriven bezbednosnim kamerama, te da su mnogi od zaposlenih imali pristup ovoj prostoriji. Muzej ima video nadzor, a zašto u depoima nema kamera treba da pokaže istraga.
Organizovana pljačka: Odmah je naređeno da se napravi popis svih eksponata u Muzeju, a rezultat je bio poražavajući: nedostaje 166 vrednih eksponata, najveći deo od zlata! U istragu su, zbog obima i težine krađe, uključeni i inspektori specijalizovani za organizovani kriminal.
Tek treba, dakle, da se utvrdi kada je, ko i kako izvršio pljačku. Ne zna se ni da li su svi artefaktu ukradeni odjednom ili su postepeno iznošeni. Istraga je, za sada, utvrdila da nema znakova nasilnog ulaska u prostorije iz kojih nedostaju vredni predmeti. To baca sumnju na zaposlene, ali ne isključuje mogućnost da je u pljačku umešan i neko spolja, te da je imao saučesnika ili saučesnike u Muzeju.
Policija je najavila da će istragom biti obuhvaćeni svi zaposleni u Muzeju, što svakako neće biti prijatno za ljude koji rade u naučnoj i kluturnoj ustanovi. Inspektori će razgovarati sa svakim od zaposlenih, a najavljeno je da će u istrazi koristiti i detektor laži. Pre sega, za zaposlene koji su imali pristup depoima iz kojih su nestali artefakti.
Neprocenljiva vrijednost: Od 166 predmeta koliko je nestalo iz Muzeja samo osam je od srebra, svi ostali su od zlata. Ukradeni artefakti, pronađeni na arehološkim nalazištima u Makedoniji, potiču iz perioda pre nove ere i njihova vrednost je praktično neprocenjiva.
Njabrojniji među ukradenim artefaktima su zlatne minđuše, prstenje, narukvice dugmad, toke i razni drugi ukrasni predmeti. Na svim artefaktima izgravirani razni likovi, motivi i simboli iz antičkog i rimskog perioda.
Najveći broj ukradenih predmeta potiče iz arheološkog nalazišta Isar Marvinci, u blizini Dojranskog jezera, na granici sa Grčkom. Na ovom lokalitetu, prema ocenama arheologa, ima oko 5.000 grobnica koje potiču iz sedmog veka pre naše ere. Deo ukradenog nakita potiče iz antičkog grada Stobi koji je osnovan u trećem veku pre naše ere.
Stroge kazne: Pljačka u Muzeju Makedonije deo je razgranate - očigledno unosne - trgovine arftefaktima. Na meti kradljivaca su i ikone; samo prošle godine ukradeno je više od 140 vrednih ikona, koje nisu zaštićene u crkvama. Vlasti u Makedoniji nastoje da stanu na put ovom specifičnom vidu kriminala kojim se krade i rasprodaje sopstvena istorija. O tome svedoče i dva velika sudska procesa, od kojih je jedan u toku.
U okviru procesa „Falanga“, pre dve godine, osuđena je grupa od dvadesetak članova koja se bavila nelegalnim kopanjem na arheološkim nalazištima i prodajom predmeta od istorijske vrednosti. Vođe grupe u kojoj je, osim divljih kopača, bilo i funkcionera, pa i policajca, osuđene su na po sedam godina zatvora.
Zakopano blago: Među optuženima je i direktor ove Uprave Pasko Kuzman (sijedi čovjek, desno na slici) , uticajan arheolog koji je, sve do hapšenja, bio blizak vlasti i Vladi premijera Nikole Gruevskog. Kuzman je imao veliku finansijsku podršku vlasti i proteklih godina realizovao je brojne arheološke projekte. Smatra se i da je upravo on idejni tvorac antikvizacije, projekta u okviru koga su u Skopju podignuti brojni spomenici uključujući i monumentalna obeležja Aleksandru Velikom i njegovoj porodici.
Hapšenje Kuzmana, koji je sada u kućnom pritvoru, bilo je prava senzacija, a optužen je da je na nezakonit način dao saglasnost privatnim licima da vrše iskopavanja na dve lokacije koje nisu na karti arheoloških nalazišta. Policija je na zahtev, koji je potpisao Kuzman, obezbeđivala i naplatila nadgledanje ovih iskopavanja, ali je kasnije je podnela krivičnu prijavu.
Pasko Kuzman je pred sudom potvrdio da su na ovim lokacijama vršena iskopavanja na osnovu indicija da može da se pronađe zakopano blago. Nije precizirao o kakvom se skrivenom bogtstvu radi, ali bi ono, prema njegovim rečima, bilo kulturno nasleđe iz novijeg perioda od koga bi država imala korist. Policija je, tvrdi Kuzman, znala o da se traga za skrivenim bogatstvom.
Fiktivni rudnika zlata: Činjenica da je glavni i uticajni državni arheolog tragao za zakopanim bogatsvom ponovo je podgrejala priču o zlatu koje je navodno nestalo na kraju Drugog svetskog rata. Zašto je ceo poduhvat potrage za zakopanim blagom završio na sudu, pokazaće vreme. Za sada može samo da se nagađa.
Ovo suđenje potsetilo je na priču o fiktivnom rudniku zlata koji je „eksploatisan“ u Makedoniji za vreme Drugog svetskog rata. Posle pobede, saveznici su u arhivama Trećeg rajha otkrili dokumente o rudniku zlata koji je radio na području Makedonije. Proverom je utvrđeno da su na pomentoj lokaciji, pre dva veka, vršena neka ispitivanja, ali da nikad nije bilo rudnika zlata.
Ministraske čarke: Suđenje Pasku Kuzmanu, koji se upustio u potragu za skrivenim bogatstvom, kao i pljačka anrtefakta iz Muzeja Makedonije, koja je novijeg datuma, privlače pažnju javnosti. Ima već i političkh konotacija i reakcija.
Ministarka policije Gordana Jankulovska izjavila je da je glavni problem istrage o krađi artefakta iz Muzeja Makedonije loša organizacija i menadžiranje u ovoj ustanovi. Ne postoji precizna evidencija predmeta u Muzeju, što izuzetno otežava istragu, rekla je Jankulovska dodajući da se intenzivno radi na otkrivanju šta se dogodilo i na podnošenju krivičnih prijava.
Kritike i odbrane: Pljačka aretafakata iz Muzeja Makedonije prerasta u aferu koja nije prijatna za Vladu Georgijevskog. Ne samo zbog same krađe, već više zbog činjenice što se naglašeno promoviše kao patriotska vlast koja u okviru politike „preporoda“ posebno vodi računa o nacionalnom, o istoriskim korenima i nasleđu Makedonije.
Upravo u tom pravcu se kreću i kritike, kojih i nema mnogo. Vladi se zamera što više vodi računa o antičkim i spomenicima koje je podigla sama sebi, nego stvarnom kulturnom nasleđu i bogatsvu Makedonije. Navodi se kako spomenici Aleksandru Velikom, njegovom ocu Filipu i majci Olimpiji imaju stalno obezbeđenje, a da su muzeji ostavljeni na nemilost lopovima.
Ukazuje se i da je Muzej VMRO DPMNE koji je sebi podgila vladajuća partija najprivilegovanije muzejska instutcija, a da za ostale muzeja nema dovoljno sredstava. Isto važi i za Muzej žrtava komunističkog nasilja koji je u sastavu Muzeja VMRO .
Istraga će verovatno će otkriti vinovnike za pljačku artefakta u Muzeju Makedonije. Posle ovog skandala sigurno će biti poboljšana i zaštita nacionalnog bogtstva i kulturnog nasleđa. Sudskim procesom koji je u toku prekinuta je potraga za zakopanim blagom. Sigurno je da će potraga biti nastavljena, zvanično ili ilegalno, jer priča o zakopanom blagu je uvek primamljiva, bez obzira da li istinita ili ne.
Risto POPOVSKI
