U Srbiji je izgleda gotovo sve moguće. Rade Marković, osuđenik sa 40-godišnjom kaznom zatvora zbog pet političkih ubistava i jednog političkog ubistva u pokušaju, sada bi da se premetne u trgovca i unovči 15 dosijea koje je ukrao dok je bio šef DB-a. Zauzvrat, traži pomilovanje od predsednika Srbije Tomislava Nikolića, a predsednik apeluje na medije i javnost da na njega ne vrše pritisak, jer nikada nije doneo pogrešnu odluku.
Nemorala ponuda: I gde je sada Srbija, na putu za EU ili stazama otkupa greha dokazanih ubica koji su se, eto, setili da predmet trgovine mogu biti i nedela iz prošlosti?
Šta bi tek mogao da ponudi Milorad Ulemek Legija optužen za ubistvo premijera Srbije Zorana Đindjića, jer za njega nikada nismo saznali kako se predao? Da li Marković ovim potezom kuraži sve one koji su osuđeni da nastavak života provedu iza rešetaka, ili vlast podseća da je ljudski praštati bez obzira na to ko je šta učinio?
Markovićeve probleme najbolje je razumela "Politika" pa ga je protekle sedmice urednica Ljiljana Smajlović čak četiri puta stavila priču o Markovićevim dosijeima na naslovnu stranu. U korak sa državnom novinom išli su i mediji sa nacionalnom frekvencijom koji su se u udarnim informativnim emisijama danima bavili Markovićevim predlogom. Potomci i porodice Markovićevih žrtava nisu zavredeli novinarsku pažnju, ali nju je dobila Markovićeva žena Ivančica koja poručuje da joj je - kao i mužu - "svega više dosta".
U demantiju na vest da će se ona preseliti u Zagreb i ukradene dosijee objaviti u svim evropskim novinama i još negde - jer je Radu "prekipelo" - Ivančica kaže da to nema veze sa istinom i da se takve vesti plasiraju da bi se pretnjama Rade privoleo “na nešto što se kosi sa njegovim moralnim načelima i interesom ove države"….
Dakle, tako o moralu govori žena čiji je muž državne resusrse koristio za ubistvo političkih protivnika zbog čega je pravosnažno osuđen na 40- godišnju zatvorsku kaznu: ubistva četiri funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali, ubistvo nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi.
Javne tajne: Kakve tajne kriju ukradeni dosijei o opozicionim liderima iz 90-tih godina prošlog veka kada su svi oni već bili na vlasti i pokazali šta sve (ne)znaju. Odgovor možda leži u pitanju zašto nakon 5. oktobra nije sprovedena lustracija, iako je donet Zakon o lustraciji, koja bi pokazala gde je kome mesto u budućnosti.
Ta lustracija bi verovatno omogućila i da oni koji su naredili i likvidarali novinare Dadu Vujasinović, Slavka Ćuruviju i Milana Pantića već budu osuđeni, jer je istraga oko ubistava Ćuruvije predmet Markovićeve trgovine. On je naime za svoja saznanja o slučaju Ćuruvija tražio pomilovanje ili će uprotivnom objaviti pomenuta dosijea.
O sadržaju dosijea se i dalje nagađa, a neka se dovode i u vezu sa ratnim zločinima. Marković koji je svedočio u Hagu u postupku protiv nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića ostao je upamćen i po odgovoru koji mu je Milošević sugerisao."Radomire, ako se ne sećaš – kaži: ne sećam se", rekao je Milošević, na šta je Marković skrušeno odgovorio: "Ne sećam se predsedniče"
"Ja sam čitao svoj dosije, i u njemu je sve tačno, osim zaključaka", rekao je nekdašnji premijer Srbije Zoran Živković, a sada predsednik Nove stranke. U zaključcima se Živković kvalifikuje kao terorista, antidržavni element... Živković ne isključuje mogučnost da Marković ima neke dosijee, jer po njegovim rečima DB-a je bio samoposluga gde su i političari i službenici DB-a mogli da iznesu dosijee, možda i da ih preprave, i da je lako utvrditi da li je nešto prepravljeno. Živković smatra da se neki političari u Srbiji verovatno plaše dosijea, ali i da bi cela situacija oko ove službe bila mnogo jasnija da je Marković uhapšen odmah nakon 5. oktobra.
No, Markovićevom hapšenju tvrdokorno se protivio Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SRJ.
Jedan od lidera DOS-a profesor dr Žarko Korać je rekao da su dosijei lidera DOS-a čitani u Koštuničinom kabinetu, kao i da boji da će ova priča imati dalekosežne posledice za demokratsko ustrojstvo Srbije."Priča pokazuje da se u vlasti kriju ljudi koji su spremni da se igraju sa staljinističkim metodama i staljinističkim dosijeima", naveo je Korać.
Podsetivši da je 2009. godine sutkinja Sonja Manojlović donela presuda po kojoj je Rade Marković ukrao 15 dosijea i da njihovim objavljivanjem neće biti naneta šteta državi, lider SPO-a Vuk Drašković kaže da je to suđenje pokazalo da je "služba sudila samoj sebi", kao i da se u Srbiji još uvek svi zgražavaju kada reaguje žrtva. Drašković je u emisiji RTV Vojvodine naveo da se on zalaže za otvranje svih tajnih dosijea od 1945. godine, jer kada su tajni oni postaju predmet trgovine, ali i da ne veruje da predsednik Srbije može da pređe preko "težine zločina i pomiluje Markovića”.- Ako to učini Nikolić to je njegov politički kraj, smatra Drašković.
Protivljenje pomilovanju: Oni koji se u Srbiji najviše pitaju u političkom smislu - prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i premijer Ivica Dačić - nemaju ništa protiv da se dosijea otvore.
Pošto je ministarstvo pravde dalo već negativan odgovor što se tiče Markovićevog pomilovanja, odnosno smanjenja kazne, Dačić kaže da niko u vlasti ne razmišlja o bilo kakvoj reviziji niti o pomilovanju osudjenih za nateža krivična dela. Pozivajući se na odluku ministarstva pravde Vučić je izrazio uverenje da će i predsednik Srbije postupiti na isti način kao i ministrstvo pravde.
Bez obzira na to što se pomilovanju protive predstavnici Vlade igru oko dosijea je preuzeo Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. On je rekao da je u BIA poslao zahtev za prikupljanje podataka o tajnim dosijeima, a BIA odgovorila da je taj zahtev dobila. U međuvremenu je stigla i vest da su ti dosijei možda u Švajcarskoj, kao i da je na granici Srbije i Hrvatske pretresen automobil u kojem su se nalazili rodjena sestra i zet Markovićeve žene - koji žive u Švajcarskoj...I gde su na kraju dosijei, valjda ih nije, kao u onoj dečijoj igri, "pojela maca". No, ostaje pitanja: ko je i na osnovu čega okuražio Markovića da se javno oglasi i traži da mu se smanji kazna?
To se još uvek ne zna. Međutim, zna se da su ga u zatvoru od 2001. godine posećivali: Dušan Mihajlović, tadašnji ministar policije, Goran Petrović, tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti, zatim pretpostavlja se da je to učinio i Miodrag Miki Rakić, desna ruka Borisa Tadića i na kraju sadašnji savetnik predsednika Srbije profesor prava Oliver Antić.
Na televiziji Pink Antić je ragovor sa Markovićevim predstavio kao krajnje protokolaran, pa i dobronameran. Marković je tražio da mu se smanji kazna jer kada je osudjen kazna za delo za koje je osudjen nije bila 40 godina... Antić je zaključio i da novinari - ne znaju šta je odgovornost.U ovom slučaju novinari i nisu bitni, već Komisija za pomilovanja u kojoj sedi i profesor Antić. On kaže da je ova komisija sve dosadašnje odluke o pomilovanju donela jednoglasno. Da li će tako biti i u slučaju Markovića ili će vest o toj odluci preteći neka druga još gora?
Violeta CVEJIĆ
