„To je jedini način da državu, odnosno Ministarstvo rada i socijalnog staranja, opomenem da je posljednji čas da mi uplate dug koji se nagomilao na 155 hiljada eura, i to ne računajući novembar. Imam stalna obećanja da će se dug regulisati, ali ne mogu više da čekam, sad i ja dugujem raznim dobavljačima za hranu koju moram da plaćam iz svoga džepa“, kazao je sagovornik Portala Analitika.
On je danas Ministarstvu dostavio zvanično pismo u kojem nadležne upozorava na svoju namjeru, koju, kako je kazao, nije lako ostvariti.
„Kako poslati na ulicu ljude po ovom vremenu, koji nemaju novaca i nemaju gdje da odu? To nije laka odluka i očigledno je da računaju na to da neću imati srca za takav korak“, kaže Milić.
Za azilante, preciznije - tražioce azila u Crnoj Gori budžetom za ovu, 2013. godinu izdvojeno je 100 hiljada eura. Prosta računica pokazuje da državi treba oko 250 hiljada eura da podmiri godišnje obaveze koje je preuzela samo prema
Miliću.Prije mjesec dana, dug prema Miliću bio je,kako kaže - 84 hiljade eura.
„Od te 84 hiljade eura, više od 60 odsto je moj trošak. Ostalo je zarada za cijelu moju porodicu koja je angažovana oko ovoga posla, za kuvare, obezbjeđenje, održavanje soba i objekata, za slomljeno i pokradeno,“ objašnjava Milić. Ako nekoga iznenađuju ove cifre, valja objasniti da jedan dan jednoga azilanta državu zvanično košta - sedam eura. Tačnije, toliko Milić dobija od države, uz njegovu obavezu da im obezbijedi i hranu i spavanje, i čistu posteljinu i sapun i peškir....”, kazao je tada Milić Portalu Analitika.
Prema informaciji koju je Portal Analitika dobio iz Ministarstva za rad i socijalno staranje, pod čijom su azilanti ingerencijom, pored pomenutih sto hiljada, UNHCR je obezbijedio iz donacija još šest hiljada za cijelu 2013. I to je - sve
