Kontrola komentara, nikako ukidanje

Net.hr je procijenio da se komentari čak u 95 odsto slučajeva svode na vrijeđanje i zato je ukinuo tu opciju. Rukovodilac multimedijalnog centra Radio Televizije Crne Gore Slavko Đurđić kaže da Portalu RTCG, uprkos pravilima koja smo postavili, stiže mnogo komentara s elementima govora mržnje, vjerske i nacionalne isključivosti, ali  i netrpeljivosti prema rodnoj ravnopravnosti  i manjinskim grupama, kao što je LGBT populacija.

„Nijesam pristalica zabrane komentarisanja sadržaja portala prosto zato što ni hodanje ulicom ne možete zabraniti zato što neko pljuje po pločniku. Ili, još bliže - ne možete zabraniti internet zbog postojanja porno sajtova. Uostalom, eventualnu zabranu treba prepustiti uređivačkoj politici svakog sajta“, kaže Đurđić.

Urednik Portala Analitika Draško Đuranović ne može precizno da kaže koliko komentara taj portal ne objavi zbog uvreda i govora mržnje, ali smatra da to nije manje od 10 odsto na dnevnom nivou. Međutim, ni on ne misli da će ukidanje te opcije riješiti problem.

„Zato što su portali i internet komunikacija po difoltu interaktivni i to je nešto što je imanentno. Internet je nešto što omogućava momentalnu komunikaciju između čitalaca i redakcije i zbog toga ja nijesam za to“, kaže Đuranović za Portal RTCG.

Na portalu CdM zbog govora mržnje cenzuriše se oko 30 odsto prispjelih komentara, kaže glavna i odgovorna urednica Aleksandra Obradović.

„Portali bi trebalo da angažuju administratore koji bi se isključivo bavili odobravanjem komentara. Vjerujte, to nije nimalo lak posao i veoma je odgovoran. Na žalost veoma mali broj portala ima, da tako kažem, profesionalne administratore“, kaže Obradovićeva.

Govor mržnje i odgovornost

Najviše govora mržnje CdM-u stiže na teme koji se tiču politike, crkve, identitetskih pitanja, LGBT populacije, sportskih vijesti.

„CdM stoji iza svakog objavljenog komentara, jer sve i da se komentari govora mržnje objave, mi snosimo odgovornost jer to spada u sadržaj portala“, kaže urednica tog portala.

Slavko Đurđić kaže da zbog neprikladnih komentara moderatori Protala RTCG imaju pune ruke posla.

„Odmah da kažem, apsolutno sam nezadovoljan niskim civilizacijskim nivoom komentara na našem portalu. Ali je nesporno da građani Crne Gore na Javnom servisu moraju imati prostor gdje će se učiti javnom dijalogu“, kaže Đurđić.

Đuranović, međutim, kaže da je odgovornost na medijima.

„Podsjetiću da je nedavno sud u Strazburu zauzeo stav da su komentari sastavni dio uređivačke politike i da redakcija mora odgovarati za objavljivanje komentara“, naglasio je on.

Kako cenzurisanje govora mržnje utiče na čitanost?

Mišljenje urednika crnogorskih portala je podijeljeno po tom pitanju.

„Banovanje komentara smanjuje čitanost. Nažalost, ljudi su naviknuti da pod pseudonimom ili anonimno blate druge ljude, a zadatak medija je da to istovremeno rade na podizanju društvene svijesti i jezika komunikacije“, smatra Đuranović.

Obradovićeva misli drugačije.

„Po mom dugogodišnjem iskustvu rada na portalu cenzurisanje komentara ne utiče na posjetu. Naime, i posjetioci portala često pišu komentare za koje i sami znaju da neće biti objavljeni, ali jednostavo takvim stavom izražavaju svoje trenutno nezadovoljstvo, razočaranje, bijes“, smatra ona.

Kako stati na kraj uvredama

Jedini vid čuvanja etičkog kodeksa, prema riječima Đuranovića, je administriranje komentara, odnosno puštanje komentara u skladu sa etičkim kodeksom i nedozvoljavanje govora mržnje, jezika uvreda.

Đurđić kaže da je Portal RTCG zbog privlačenja korisnika omogućo anonimno komentarisanje. To su, međutim, neki shvatili kao javno obraćanje, u principu, bez ikakve odgovornosti, kaže on.

„Dakle, kad čovjek piše nesputan bilo kojim obzirom građanske pristojnosti i intelektualne obzirnosti koje bi inače imao kad bi javnost znala njegov identitet, onda iz njega zna da progovori mnogo više primitivizma i niskih pobuda. U tom smislu treba pojačati odgovornost za napisano kroz iskazivanje identiteta autora komentara, s jedne strane i eventualnih prekršajnih sankcija specifičnog tipa, koje bi mogao da predvidi zakonodavac“, kaže Đurđić i dodaje da na kraju ostaje i mogućnost da sami preko moderatora cenzurišemo nepoželjne komentare.

Obradovićeva kaže da je ključ u obučenim administratorima samo za odobravanje komentara.

„Koliko sam upoznata na crnogorskim portalima komentare pored 'redovnog posla' odobravaju urednici, negdje novinari, a i ako postoje adiministratori to su osobe koje je tu neko postavio da ne bi ostale bez posla.“

Rješenja su posložena. U svakom slučaju, sagovornici ne razmišljaju da zabrane komentarisanje.

„Sviđalo se to nekom ili ne, civilizacija je nepovratno ušla u fazu multimedijske interaktivnosti i tu nema povratka“, zaključuje Đurđić.

Mišljenje sociologa

Sociolog Ivan Radojičić smatra da način komunikacije najviše govori o nama kao kulturnim bićima, nego sve  druge analize koje se rade na društvenom i državnom nivou.

„Smatram da način na koji govorimo, kako se ophodimo, koliko odgovorno pristupamo tom vidu komunikacije govori o našem civilizacijskom i kulturnom razvoju“, kaže za Portal RTCG Radojičić.

On objašnjava da se ne može znati koliko posjetilaca portala posežu za govorom mržnje u komentarima.

„Ako imate 100 komentara ispod nekog teksta, ne znači da je 100 ljudi uključeno u tu komunikaciju, već to može i pet ljudi da uradi pod raznim pseudonimima“, objašnjava sociolog.

To što se ne potpisuju, posjetioce portala ohrabruje da vrijeđaju razne grupe.

„Smatram da je neophodno uvesti red na portalima u onom smislu da postoje strožija pravila i propisi, da moramo stajati iza komentara koje dajemo“, smatra Radojičić.

Maša Mališić

Izvor: RTCG.me