(Iz Beograda za Portal Analitika)
- Ti učenici koji su prepisivali moraju biti teško kažnjeni, oni moraju izgubiti najmanje jednu godinu obrazovanja, jer jedino to može biti upozorenje ostaloj deci i roditeljima, rekao je nedavno Vigor Majić, direktor istraživačke stanice “Petnica”. Majić je reagovao na skandal kada su se završni testovi za osmi razred škola u Srbiji našli u – uličnoj prodaji. Zbog skandala nijesu, kako smatra Majić, kažnjeni glavni krivci – djeca koja su prepisivala, niti roditelji koji su, očito, bili upoznati sa zakulisnim radnjama.
Apsurdi koji se ponavljaju: Svake godine broj učenika sa svim peticama u osnovnoj školi je sve veći, ali ukupan nivo obrazovanja dece je sve manji.
U ministarstvu prosvete na Majićeve reči niko nije reagovao, oni za kraj ove školske godine pripremaju nove testove sa novom zaštitom od provale. Ipak, ako testovi kojim slučajem opet budu "provaljeni" pravi počinioci te krađe mogu mirno da spavaju. Zašto? Zbog toga što je za prošlogodišnju krađu odgovarala samo - radnica štamparije koja je testove u brushalteru (!) iznela na ulicu, ali ne i oni koji su je na to nagovorili i koji su testove dalje distribuirali.Da apsurd bude veći iako su zbog provale testova ispiti iz srpskog jezika i matematike bili poništeni, ona deca koja taj ispit nisu polagala u junu mesecu morali su to su to da učine - u avgustu. To je tražilo Ministarstvo prosvete bez obzira što se znalo da rezultati testa nemaju nikakv uticaj na upis u srednju školu.
Podaci o obrazovanju su zanimljivi: povećan je broj dobitnika Vukove diplome, (onih koji imaju sve petice, pandan crnogorskoj Luči) - svaki deseti osnovac je bio “vukovac”. Tako se, recimo, u gimnaziju Jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu u julu ove godine prijavilo se više "vukovaca" nego što je bilo predviđenih mesta za upis! Oglasilo se Ministarstvo prosvete sa preporukom da škole traže otvaranje novih odeljenja.
Devalvacija znanja i diploma: Zbog "poplave" ovih diploma Forum beogradskih gimnazija zatražio je da se ove diplome - ukinu.
Oni su u dopisu ministru prosvete naveli: ”Menjamo ime države, ali ne i njen socijalni status, broj siromašnih, unesrećenih; menjamo imena ulica, ali ne menjamo ruinirani izgled. Menjamo imena škola, ali ne i zaostale nastavne programe. A sada smo došli i do pitanja da li zbog veštačke proizvodnje petica nerevnosnog rada direktora i nastavnika zbog kojih je devalvirala Vukova diploma - i ovu nagradu treba da ukinemo?”
Ministarstvo prosvete opet nije reagovao, ali nastavnici su primetili kako deca svake godine dolaze sa manjim znanjem iz opšte kulture. Zbog toga su naredni odgovori osnovaca i srednjoškolaca u srbiji opomena svima u obrazovnom sistemu:
"Gorski vijenac’je napisao - Karađorđe Petrović Njegoš" ili "Delo Sime Matavulja zove se Bakonja fra Brnjko"… Možda su komičnija dva sledeća: "Koštana je najpopularnija devojka u kraju, celo selo se palilo na nju" ; "Ana Karenjina je bila strašna riba"...
Nastavnici i direktori škola ogroman broj “vukovaca” pravdaju pritiskom roditelja, odnosno zahtevima da se jedna ili dve četvorke pretvore u petice jer su njihova deca do tada imala sve petice. Pritisku se ne odoleva i uglavnom se razmišlja da će roditelji, ako im ne izadjete u susret, napisati neku prijavu zbog propusta u radu škole.
-Inflacija ocena je toliko velika da su one izgubile svaki smisao, smatra Miodrag Antić iz Foruma srednjih škola. "Kada to znamo, kažemo: U redu, problem je u sistemu i struci i hajde da sad taj problem rešimo tako što ćemo ukinuti Vukovu diplomu. To je besmisleno", rekao je Antić, napominjući da je rešenje je u pooštravanju kriterijuma i u savesnijem radu, kao i u roditeljima koji moraju da shvate da ne čine uslugu deci ako se lobiranjem bore za njihove ocene.
Tako se dobar deo obrazovnog sistema sveo na pritisak i ispunjavanje obimnog programa gradiva sa strane ministarstva I želja roditelja sa druge strane. Djaci se tu malo pominju. U direktom razgovoru oni se žale na obimno školsko gradivo sa pitanjem: "Kada će mi to trebati", ali i na način na koji nastavnici predaju.
Forma, suština i sadržaj: Početkom ove školske godine nastavnica biologije je pitala djake sedmog razreda, jedne beogradske osnovne škole, da li znaju po čemu su poznati Aleksndar Fleming ili Luj Paster. Deca su ćutala jer to nisu učila, međutim, nastavnica je rekla: "A, znate ko je Kim Kardašijan"?! Deca su se smejala i za domaći zadatak dobila da napišu sve što znaju o tim naučnicima. Sledećeg časa su čitala domaće zadatke, opet bez objašnjenja nastavnice o tim naučnicima.
Primera o neprilagođenosti ponašanja i komunikacije na relaciji nastavnik – učenik je mnogo, ali sankcija je veoma malo. U pojedinačnom, nezvaničnom, razgovoru nastavnici će priznati da je gradivo obimno, često i dosadno i odmah se ograditi da na to ne mogu uticati. U javnosti su ostale upamćene uglavnom one akcije nastavnika koje se svode na štrajk zbog malih plata. Odnosno, njihova brza i efikasna organizacija kada je u pitanju rešenje egzinstencijalnih problema, Međutim, nije ostala upamćena ni jedna akcija u kojoj nastavnici traže da se gradivo prilagodi prevashodno sadašnjem veku moderne tehnologije i interesovanjima dece.
Upravo zbog kaskanja za vremenom u osnovnim školama predmet tehničko obrazovanje je obavezan i ocena iz njega ulazi u opšti prosek, a informatika je izborni predmet iako deca prva slova nauče zabavljajući se na kompjuteru.
Zbog lošeg pristupa deci, neukazivanja šta je u gradivu bitno a šta nije srpski đaci su se 2010. godine našli na 41 mestu na Pisa testiranju. Od ukupno 57 država prva je bila Finska, Slovenija je bila 12, a Hrvatska na 26 mestu. Čak dve trećine đaka iz Srbije je pokaalo funkcionalnu nepismenost, ustanovljeno je da njihovo znanje nije primenljivo i da za svojim vršnjacima zaostaju čak jednu školsku godinu.
Ovi rezultati su pohvaljeni od tadašnjeg poliitčkog rukovodsva na čelu sa tadašnjim predsednikom države, jer su đaci 2003. godine bili pri samom dnu liste.
Da li su deca od 2010. do danas napredovala u odnosu na vršnjake - nema podataka jer su preskočili jedno Pisa takmičenje pošto država za to nije imala novca. Kada će ga biti nije poznato, ali 2015. godina se pominje kao mogućnost da se provere znanja koja su deca stekla. Rezultati se ne mogu pedvideti, ali loše znanje dece je poraz celog društva.
Violeta CVEJIĆ
