„ Ako nešto prodajete kao imovinu nemate pravo da tražite od vlasnika šta će da radi sa tom imovinom. Ukoliko prodajete kao imovinu uz određeni aranžman onda to već nije prodaja po metodi supstance već projekta u kojem investitor ima određene obaveze. Ako ga prodajete kao preduzeće to znači da sve njegove obaveze treba da izmiri taj koji ga kupuje. Ukoliko su obaveze isčišćene iz bilansa i prebačene na državu to znači da će to na kraju platiti poreski obveznici.
Zato mislim da je optimalno da se nađe neki hibridni model. Znači, prodajete ga u suštini kao imovinu koja nije opterećena obavezama, ali sa jasnim obavezama koje bi investitor imao prema dinamici proizvodnje i obavezama u tom smislu.“
Na pitanje da li to što se održava proizvodnja u Kombinatu može pomoći da se brže nađe investitor, Drecun kaže:
„Sve dok postoje i najmanje šanse da KAP može naći adekvatnog investitora proizvodnju treba održavati, jer sama obnova proizvodnje, pa čak i na nekom minimalnom nivou je veoma skupa i bilo bi pogubno da u takvom scenariju Kombinat bude zatvoren i jedan dan. Ukoliko to međutim bude potrajalo postavlja se pitanje svrsishodnosti. To će na kraju opet morati neko da plati, pa zato smatram da je ovo na kratak rok dobra mjera, ali ne smije potrajati duže od šest mjeseci.“
Drecun kaže da Kombinat ima perspektivu samo ako se nađe adekvatan izvor energije na dugi rok i ukoliko obaveze koje opterećuju kompaniju budu izuzete iz nje.
foto: seebiz.eu
