Uprkos različitim dinamikama u zemljama proširenja, mogli smo uočiti veoma pozitivne pomake. Istorijski sporazum između Srbije i Kosova od ključne je važnosti jer doprinosi sveukupnoj stabilnosti regiona i obezbjeđuje i Srbiji i Kosovu nastavak evropskog puta. Pored toga, ovo je vjerovatno najupečatljiviji nedavni primjer transformativne moći koju ima proces pridruživanja Evropskoj uniji i jasan znak da se čak i najteže odluke mogu donijeti ukoliko postoji jaka motivacija i politička volja. Nakon inovativnog sporazuma o normalizaciji odnosa, obje strane se sada redovno sastaju pod okriljem Evropske unije kako bi riješile otvorena praktična pitanja za dobrobit svojih građana. Evropska unija je u septembru započela proces skrininga dva veoma važna poglavlja sa Srbijom i sprema se da 28. oktobra pokrene pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom. Međutim, nedavni napad na osoblje EULEX-a na Kosovu, za čije počinitelje očekujemo da što prije budu izvedeni pred lice pravde takođe pokazuje nužnost angažovanja Evropske unije.
Pregovarački proces sa Crnom Gorom dobio je novi zamah, i dva važna pregovaračka poglavlja u procesu pridruživanja mogu biti otvorena u narednim mjesecima. Mi takođe ulažemo napore da se pregovori o pridruživanju sa Turskom vrate na pravi kolosjek. Albanija je obezbijedila mnogo naprednije demokratsko sprovođenje nedavnih izbora i mirnu tranziciju vlasti, čime je povećala šanse za dobijanje statusa kandidata. U cilju održavanja zamaha reformi, nastavili smo dijalog na visokom nivou sa bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom.
Naravno, pridruživanje Evropskoj uniji se ne odvija u vakumu. U trenutnoj ekonomskoj klimi, građani zemalja članica i zemalja koje teže pridruženju, sve su više zabrinuti zbog uticaja tekućeg proširenja. I samo upravljanje procesom proširenja oslikava ove probleme. Pregovarački proces zasniva se na strogoj uslovljenosti, gdje svaki naredni korak zavisi od opipljivog napretka postignutog na terenu. Tu se ne radi o precrtavanju obaveza sa spiska, već o postizanju mjerčjivih rezultata u oblasti osnovnih prava i sloboda, vladavine prava, dobrog upravljanja i demokratije. Jačanje vladavine prava, poboljšavanje kapaciteta za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, napredak u primjeni ljudskih prava i demokratskih standarda i sloboda donose direktnu korist građanima širom Evrope.
Proširenje je uspješna priča Evropske unije, koja se takođe ogleda u nedavnoj Nobelovoj nagradi za mir. Međutim, ako želimo da budemo i ozbiljni i realni, ne bi trebalo da padnemo u iskušenje da predstavimo suviše bajkovitu sliku. Primjeri koje smo naveli pokazuju da je napredak moguć gdje god postoji politička volja da se fokusira na reforme i gdje se program Evropske unije smatra nacionalnim prioritetom. Mi smo svjesni činjenice da reforme ne napreduju željenom brzinom svuda u regionu i u svim oblastima. Potrebno je mnogo više toga odraditi, ali ovo ne bi trebalo da obeshrabi proces proširenja Evropske unije, koji ima veliku transformativnu moć. U ovom slučaju prijetnju ne predstavlja samo proširenje već zamor od reformi.
Mogućnosti da se odlučno krene naprijed na putu ka evropskim integracijama jasno su vidljive i jednako otvorene svim zemljama koje tome teže. Na ovim zemljama je da pretoče ove mogućnosti u realnost za dobrobit svojih građana, kao što je to učinila Hrvatska. Mi ćemo nastaviti da im pružamo podršku na njihovom putu, znajući da se ovo tiče i našeg zajedničkog uspjeha koliko i kredibiliteta proširenja kao jedne od glavnih politika Evropske unije.
Štefan Füle, Komesar EU za proširenje i evropsku politiku susjedstva
Linas Linkevičius, Ministar spoljnih poslova Litvanije
Izvor:Pobjeda.me
