Vlada Srbije se poslužila veštim manevrom: prvo je objavila da je zemlja pred bankrotom, a dva dana nakon toga saopštila šest mera za opravak. Da li su to mere za trenutno gašenje požara ili istinski put ka oporavku ekonomije, znaće se tek 2015. godine.
Za sada je tek poznato da u javnom sektoru vlada popriličan javašluk - ne zna se tačan broj zaposlenih, ali se zna da su im plate za jednu trećinu veće nego u privatnom sektoru koji ih izdržava. U prevodu: zna li se ko pije, a ko plaća u srpskoj ekonomiji?
Domaći ekonomski apsurdi: Ministar ekonomije Lazar Krstić kaže da država više ne može da plaća tuđe greške i da se mora znati - ko za šta prima platu i ko je za šta odgovoran. On tvrdi da je neodgovorno ponašanje prema finansijama moglo da traje još najviše dve godine, a onda bi javni dug bio čak 85 odsto BDP-a i to bi bilo ozvaničenje bankrota!
Srbija je trenutno zadužena oko 24 milijarde eura, a apsurda u njenoj ekonomiji je mnogo. Najzanimljiviji je onaj vezan za javni sektor u kojem se ne zna tačan broj radnika; ministar Krstić je obećao da će to biti poznato za nekoliko dana. Prosek njihove plate je 412 eura (47.000 dinara), dok je prosek u privatnom sektoru koji izdržava javni 298 eura (34.000 dinara). U javnom sektoru su radnici kvalifikovaniji u odnosu na privatni, međutim, stepen kvalifikacije se ne može opravdati tolikim jazom između plata u ova dva sektora. Osim 660 ili 700 hiljada zaposlenih u javom sektoru, privatni sektor izdržava i - milion nezaposlenih i milion i po penzionera, pri čemu budžetske subvencije dobijaju i javna preduzeća.Najavljeno je kresanje te pomoći, iako je poznato da su ta preduzeća do sada bila partijski plen. U njima se zapošljavalo na osnovu političkog kriterijuma, a ne menadžerskih ili drugih potrebnih kvalifikacija. Zbog toga novi ministri finansija i privrede najavljuju što skorije restrukturiranje ovih firmi, uvođenje profesionalnog menadžmenta i privatizaciju...
Problem je, međutim, što je srpska država je garant kredita za ovakve firme, iako je jasno da te kredite svi ne mogu da vrate i da i oni učestvuju u javnom dugu Srbije koji trenutno iznosi oko 60 odsto BDP-a sa tendencijom da se brzo uveća za - deset procenata. Naime, plaćaju se kamate za kredite koji nisu povučeni, a koji treba da služe za gradnju puteva na panevropskom Koridoru 10 koji povezuje Austriju i Grčku. Taj koridor u Srbiju ulazi na granici sa Hrvatskom kod Batrovaca, i završava se kod Dimitrovgrada na granici sa Bugarskom, i trebalo bi da bude završen krajem 2015. odnosno u toku 2016. godine.Iako su sadašnje stranke koje čine Dačićevu i Vučićevu Vladu obećale da otpuštanja u javnom sektoru neće biti, prema rečima ministara privrede i finansija otpuštanja su neizbežna, kao i profesionalizacija državne uprave i administracije.
Uostalom, zašto bi bilo strašno otpustiti ljude iz ovog sektora, ako se zna da je od 2008. godine do danas čak 300 hiljada ljudi otpušteno iz privratnog sektora!?
Mere ili manevar: Govoreći čistim ekonomskim rečnikom, ministar Krstić je predočio šest ekonomskih mera za izbegavanje bankrota: smanjenje mase zarada u javnom sekotru, povećanje PDV sa osam na deset odsto za neegzistencijalne proizvode, uštede na robama, korišćenje jeftinih kredita, smanjenje subvencija i menjanje poslovnog ambijenta.
Zbog takvog rečnika, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je rekao da Krstić nije politički vešto saopštio ove mere i da im je naneo više političkih udaraca nego što su dobili u poslednjih godinu dana. Vučić tvrdi da će ove mere pogoditi između 180 i 200 hiljada ljudi, da će penzioneri ostati neoštećeni, kao i da trošenje para iz državne kase – po sistemu: ko koliko hoće - više neće biti moguće.
Odgovori na pitanja koliko su ove mere zakasnele i kolika je neodgovornost prošlih vlada, naročito one Mirka Cvetkovića iz koje su 2008. godine stizale poruke da svetska ekonomska kriza neće okrznuti Srbiju i da ćemo iz nje profitirati, manje su bitni od onog ključnog: da li će vlada istrajati na onom što je zacrtala ili će se ponašati populistički i dići ruke od svega nailaskom na prvu prepreku?
"Srbija već 23 godine troši više nego što zarađuje za sedam do osam odsto", saopštio je prof. dr Dragan Đuričin sa Ekonomskog fakulteta dan pre obelodanjivanja vladinih mera, uz opasku da država treba da bude preduzetnik, a ne socijalni stabilizator.Ocenivši da je Srbiji za izlazak iz krize potreban državnik i da političari u Srbiji sada moraju da vode računa o budućnosti države, a ne o političkoj budućnosti svojih partija Đuričin je naglasio: "Mora se stimulisati razvoj malih i srednjih preduzeća. Ekonomija ove veličine treba da izvozi 50 do 70 odsto svojih proizvoda da bi opstala, a mi izvozimo svega 30 procenata".
Hirurgija kao spas: Očito: srpsku ekonomiju je pojela administracija, korupcija, neznanje, odliv mozgova, protivrečni propisi, komplikovane procedure za dolazak stranih investitora koji dozvole čekaju skoro godinu. Njeno stanje je još pre godinu dana, kada nije bilo pomena o bankrotu, opisao prof. dr Miodrag Zec sa Filozofskog fakulteta.
"Kad bi se stanje u ekonomiji opisivalo medicinskom terminologijom, moglo bi se prikazati kao čovek koji što više jede, sve je mršaviji, ili kao bolesnik na izdisaju čiji će oporavak dugo trajati. Srpska privreda liči na bolesnika čiji je metabolizam duboko poremećen neproduktivnom potrošnjom i koji stalno troši više nego što može da proizvede", rekao je Zec.
Navodeći da su inflacija, nestabilan kurs, budžetski deficit samo simptomi ovakvog stanja, a da je uzrok u tome što privreda ne može da isfinansira velika i stalno rastuća prava stanovništva, Zec je konstatovao da je zbog svega toga privredi stalno potreban nekakav doping, samo se menja način na koji će ga dobiti, da li otpisom dugova, reprogramom obaveza, a u prethodnim godinama novcem dobijenim od privatizacije.
Zbog toga je profesor Zec predložio - hirurgiju. "Traži se amputacija. Ogromni delovi društva su toliko inficirani da se više konzervativnom terapijom ne mogu lečiti. Valja amputirati sve nepotrebne pijavice koje su na sve strane prikačene za slabašni organizam koji se zove srpska država", naveo je on.
No, Zeca niko nije čuo, jer je Vlada bila ophrvana rešenjem kosovskog pitanja. Međutim, iz Vučićevog izlaganja nakon saopštavanja ekonomskih mera može se nasluti da rezovi počinju. On se na sednici vlade, u direktom prenosu usprotivio tački osam dnevnog reda koja se odnosi na putovanja vladinih činovnika rekavši: "To vam neće proći". On je zamerio vladinim službenicima da previše putuju i da se u stvari ne zna ko putuje i zašto.
"Ovi iz MUP-a kao da su svi Ivice iz Ministarstva spoljnih poslova. Ovaj ide u Koreju, a ne znam zašto. Svaki dan nam neko ide u Litvaniju. Odmah da kažem i Dačiću i vama ministri - niko neće otputovati. Da pitam sve ministre, bog otac ne bi znao da mi objasni ko gde putuje... Smanjićete ta putovanja i ovako i onako, pa objašnjavajte svojim domaćinima zašto nećete doći. Neko misli da su državne pare Alajbegova slama", bio je oštar Vučić.
Nerazumevanje: Koliko će predložene mere biti efikasne i da li će i u kojim segmetima zaživeti, znaće se naredne godine. Međutim, one su od opozicije dočekane na nož – da li zbog nerazumevanja ili ličnog marketinga. Za sada ih je pohvalila Američka privredna komora uz opasku da je to šest od osam mera koje je ova komora preporučila još prošle godine.
Ipak, za lidera LDP-a Čedomira Jovanovića mere su izraz nemoći, lutanja i neodgovornosti onih koji vode državu, jer su spremni da teret krize prebace na društvo."Tu smo da podsetimo i Dačića i Vučića da u tu sitaciju nismo stigli juče: Dačić je pet godina prvi ili drugi čovek vlasti ove zemlje. Mere koje su nanele najveću štetu našoj ekonomiji, inicirala je i podržavala njegova koalicija, a na to je pristajala Demokratska stranka i na taj način plaćala opstanak u vladajućoj koaliciji", kazao je Jovanović.
Ujedinjeni regioni Srbije Mlađana Dinkića su protiv povećanja stope PDV sa osam na deset odsto, jer se to odnosi na kupovinu prvog stana i kompjutera, dok je lider Demokratske stranke Dragan Đilas zatražio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
"Ono što je predstavljeno nisu reforme, vlada nema plan ni ljude da zemlju izvuče iz krize. Ono što je predstavljeno jeste samo niz mera koje pokazuju da za krizu nije kriva samo prethodna vlast, nego i nesavesni građani koji su primali previsoke plate, tako da će se smanjivati plate profesorima, lekarima, policiji", rekao je Đilas.
I dok su ekonomisti još uvek uzdržani u komentarima onoga što nam sledi, jedan od njih Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže da Vladi sada ne treba aplaudirati, jer mere predstavljaju nužno zlo."Suština svega je da je Vlada Srbije videla da se u fokusu svih problema nalazi javni sektor i da je on bio epicentar svih turbulencija koje se dešavaju u privredi Srbiji…", naveo je Đogović, uz nadu da će u sledećoj fazi biti liberalnije radno zakonodavstvo i lakše otpuštanje zaposlenih u javnom sektoru koji su do sada bili zaštićeni kao "beli medvedi". Primedbe na državnu administraciju dan pre saopštavanja ovih mera izneo je i predsednik Ist Point grupe, biznismen Zoran Drakulić. On problem ne vidi u javnom sektoru već u administraciji za koje je rekao: "Ima ih toliko da nemaju gde da sednu".
Nakon najavljenih reformi, možda će državni činovnici za početak dobiti svako svoju stolicu, jer je ministar Krstić najavio promenu zakona o državnim činovnicima i sveobuhvatnu reformu poreske uprave jer, kako je rekao, "država više ne može da nosi breme neproduktivnosti..."
Samo još da vidimo hoće li obrazovani i agilni ministar uspeti da održi obećanje ili će i ovo, kao mnoga prethodna, pojesti politički kompromisi.
Violeta CVEJIĆ
