Prošlo je tri i po godine od izjave sudije Nate Mesarović da je u Srbiji prekinuta veza pravosuđa sa kriminalom, političkim strankama, tajkunima i biznismenima i da će pravi efekti i rezultati reforme pravosuđa biti poznati - za dve do tri godine.
Nakon tri godine radi se reforma reforme pravosuđa bez jasnih naznaka da je zaživelo ono što je Mesarović tako pompezno najavila.
U međuvremenu, Mesarović je smenjena sa mesta predsednika Vrhovnog kasacionog suda jer je izbore izgubila skupštinska većina koja je nju izabrala – Demokratska stranka Borisa Tadića. Iako je najpoznatija po tome što je okrivljenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića osudila na po 40 godina, pre smene Mesarović je prvo “provučena” kroz tabloide.
Nije to usamljen slučaj. Kroz optužbe za kriminal, politički reket, bogaćenje na brzinu preko tabloida se preti mnogim čelnicima bivšeg režima, njima bliskim biznismena i finansijerima. Sve se to radi pod obrazloženjem da je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala.
Da li je baš tako?
Neposlušni prvo stradaju: Nakon jednoipogodišnje vladavine naprednjaka ispostavilo se da je afere lakše zvrteti nego zatvoriti jer između njihove najave, pokretanja postupka i sudskog epiloga treba da prođe mnogo vremena.
Od afera koje su pokrenute u vreme ove vlasti i za koje se tvrdilo da je sve jasno te da je samo pitanje kada će biti osuđeni optuženi, samo u nekoliko od njih su stvarno podignute optužnice a suđenje još nije počelo. To su slučajevi: Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Galenika, slučaj Mišković, pritvaranje bivšeg ministra Saše Dragina, privođenje bivšeg ministra Olivera Dulića....
U svim ovim slučajevima radi se mahom o ljudima koji su imali veze sa bivšom vladajućom partijom DS-om što ne znači da je automatski u pitanju politički progon i da je njihovo poslovanje u skladu za zakonima, ali svakako je zanimljivo kako su se na udaru prvo našli upravo - poslovni partneri i nameštenici bivšeg režima.
Ima li politika upliv u istrage ili se tek slučajno desi da se javno neslaganje naprednjaka i socijalista završi na štetu – socijalista koji su sada opozicija.
SPS je prvo okrznut kada je privođen njihov kadar direktor Galenike. Zatim kada se lomila politička priča oko Beograda i produbljivala neizvesnost da li će socijalisti podržati obaranje gradonačelnika Dragana Đilasa, u javnosti se zahuktavala priča o preispitivanju poslovanja Srbijagasa. Na njenom čelu je funkcioner SPS-a Dušan Bajatović. Ulazak policije u Srbijagas nekako se baš poklopio sa smenom Đilasa iako je ministarka energetike Zorana Milanović još pre pola godine najavljivala da u poslovanju ove firme ima nepravilnosti.
Uporedo sa pričom da će na proleće biti održani lokalni izbori u Beogradu i da bi se mogli desiti i vanredni parlamentarni izbori ako prema rečima Aleksandra Vučića - "bude takva atmosfera da ne može da se radi jer svi smatraju da su mnogo bolji" - pojavila se nova afera vezana za Telekom.
Prst je uperen u bivšeg direktora ove firme Branka Radujka, nekadašnjeg bliskog saradnika Borisa Tadića. Naime, Radujko je prema nalazima interne revizije Telekoma koju je usvojio Nadzorni odbor Telekoma podigao kredit od 470 miliona eura, pod nepovoljnim uslovima, od kojih je - za 380 miliona - od grčkog OTE-a otkupljeno 20 odsto akcija i tako je Srbija postala stopostotni vlasnik Telekoma, ostatak novca je potrošen za isplatu dividendi, refinansiranje starih kredita....
Jedan od problema ovog slučaja je što je prvo dogovorena cena za otkup 20 odsto akcija, pa je tek onda urađena njihova procena. Iako je ovaj slučaj daleko od suda interni izveštaj je predat policiji i Radujko svakako nema mirne snove.
Politički uticaj: Pre objavljivanja priče o Telekomu u Novom Sadu su uhapšeni srpski "kralj mesa" Petar Matijević i funkcioner DS-a Borislav Novaković kojima se na teret stavljaju razne malverzacije u vezi prenamene građevinskog zemljišta, utaje poreza... Matijević je važio za jednog od vžnih finansijera Demokratske stranke.
Uporedo sa ovim hapšenjem SNS gura priču da su i Vojvodini potrebni vanredni pokrajinski izbori, pošto je u pokrajinskoj skupštini nemoguće prekomponovati vlast u korist naprednjaka kao što je to urađeno u gradskoj skupštini Novog Sada. Kao razlog za izbore pominje se loša vladavina demokrtata i gubitak izbora u nekim vojvođanskim opštinama.
Sudovi će naravno u svim ovim slučajevima imati poslednju reč, samo je pitanje: da li će na tu reč uticati razne igre van sudova jer o političkim pritiscima sudije nerado govore javno?
Tako je predsednica Udruženja sudija Srbije Dragana Boljević indirektno progovrila o političarima posle ocene Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade da premijer Ivica Dačić nije počinio krivično delo u susretima sa osumnjičenim za šverc kokaina Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana. Upitana za komentar Vučićeve izjave Boljević je rekla da ne želi da komentariše političke teme i preporučila da svi - a posebno političari na vlasti - treba da se uzdržavaju od medijskih najava podizanja optužnica i izricanja presuda, jer to rađa sumnju o pritisku na tužilaštvo i sud ili o dogovorima sa njima, što je neprihvatljivo."Što su političari na višem položaju na vlasti, to bi više trebalo da se uzdržavaju od komentara o tome da li postoje osnovi za određivanje pritvora i zadržavanje u njemu, da li bi neko trebalo da bude osuđen i kada, jer su to stvari koje oni ne mogu i ne treba da znaju", rekla je Boljević.
Nakon neodređivanja pritvora bivšem ministru Oliveru Duliću u javnosti je najavljivanja "seča u tužilaštvu". To se nije desilo, ali ubrzo posle toga o strahu u tužilaštvu – posebno ako se uradi nešto što se kosi sa političkim namerama vlasti - govorio je predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić.Navodeći da straha u tužilaštvu ima ali ne od samih predmeta već od mogućnosti da politika utiče na karijere sudija i tužilaca Ilić je objasnio: "Javni tužioci se u Srbiji biraju i na predlog Vlade, što je politički postupak. Tako se i razrešuju i sama ta činjenica otvara prostor za politički uticaj".
Upravo prostor za politički uticaj otvorila je i ostavka zamenika načelnika uprave kriminalističke policije Bogdana Pušića. On je rekao da je taj posao napustio jer su ga tabloidi 28 dana karakterisali kao kriminalca i nije dobio institucionalnu zaštitu. Pušić je vodio neke od spornih privatizacija, kao i slučaj Mišković, a pre nego što je doživeo tabloidni medjsku hajku govorio je o tome da su politički i ekonomski centri moći pokušali da osujete velike antikorupcijske istrage.Na sve to tužilašvo nije reagovalo, a premijer Ivica Dačić - koji vodi i ministarstvo policije - poručuje da pomenutim optužbama treba da se bave institucije čime je stvorena još veća konfuzija. Umesto toga da li će se ispitivati navodi i ko će odgovarati za eventualne neistine nema odgovora - svi se spremaju za beogradske izbore. Naravno: pomenute afere čak i nerešene ili one tek najavljene uvek donose neke glasove.
Violeta CVEJIĆ
