Deklaraciju o pristupanju Crna Gora je potpisala tokom Ministarske konferencije Energetske povelje, održane u novembru prošle godine u Varšavi.
Kako je saopšteno iz Ministarstva, na sastanku je istaknuto da je, u cilju što kvalitetnije pripreme izještaja koji se odnose na poslovni ambijent Crne Gore, harmonizaciju zakona i regulative sa odredbama Energetske povelje, energetsku efikasnost i uticaj na životnu sredinu, taj resor privremeno premjestio savjetnika iz Sektora za energetiku u Brisel.
On je, kako se navodi, u saradnji sa ekspertima Sekretarijata, počeo izradu izvještaja koji će biti razmotreni i odobreni na Konferenciji Energetske povelje, zakazanoj za decembar na Kipru.
Iz Ministarstva su naveli da, osim toga, intenzivno rade i na odgovorima na Upitnik o modernizaciji koji oslikavaju nacionalne interese Crne Gore u procesu modernizacije, i koji će biti razmatrani zajedno sa komentarima drugih zemalja, 10. oktobra u Briselu.
Energetska povelja je multilateralni ugovor koji je stupio na snagu 1988. godine, a potpisale su ga 54 zemlje iz Evropske unije, bivšeg SSSR-a, Centralne i Istočne Evrope, Azije i Pacifika.
Svrha Ugovora je uspostavljanje pravnog okvira kako bi se promovisala dugoročna saradnja u oblasti energetike, zasnovana na komplementarnostima i uzajamnoj koristi, u skladu s ciljevima i principima Energetske povelje.
Povelja, kako je pojašnjeno iz Ministarstva, takođe ima za cilj stvaranje stabilnog, sveobuhvatnog i nediskrimatornog pravnog osnova za prekogranične odnose u energetskom sektoru.
Od zemalja regiona, članice Energetske povelje su Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija, dok je Srbija u procesu pristupanja.
(MINA-BUSINESS)
