(Iz Beograda za Portal Analitika)
Političari iz nekadašnjeg državnog vrha nakon Subotićevog svedočenja mogli bi odgovarati za politički reket, ali ovo suđenje može i da ubrza obračun sa nekim od tajkuna poput Miroslava Miškovića i Milana Beka. Njih dvojica su svojevremeno Subotića prevarili tako što su novcem VAC-a kupili kompaniju "Večernje novosti" i tako postali njeni vlasnici umesto VAC-a, a u celoj operaciji Subotić je bio posrednik. Kako on tvrdi - samo prevareni posrednik.
Zatvaranje mnogih otvorenih pitanja nakon prošlonedeljnog pojavljivanja kontroverznog biznismena Stanka Subotića Caneta u Specijalnom sudu za organizovani kriminal, zavisiće - ne toliko od brzine suda - koliko od političke volje sadašnje vlasti. Ti odgovori zadiru u odnose unutar sadašnje vladajuće koalicije SNS-a i SPS-a, jer vreme u kojem je Subotić optužen za šverc cigareta kraj 90-tih godina prošlog veka je vreme vlasti socijlaista.Dakle, suđenje može direktno da ugrozi čak i Dačićev opstanak u vlasti i ponovo otvori pitanje afere, recimo "Kofer" u kojoj se pominje i Dačić, iako je deo ljudi iz ove afere ranijom odlukom suda oslobođen odgovornosti.
Poslovanje uz reket: Da se vratimo na početak - na suđenje najpoznatijem bivšem stanovniku Uba. Subotić se tereti da je krajem 90-tih godina bio na čelu organizovane grupe koja je švercom cigareta oštetila budžet Srbije za 28 miliona evra i osam miliona američkih dolara. Subotić tvrdi da su mu ceo proces namestili političari jer su želeli njegove pare, kao i da je sve radio legalno, kao predstavnik.
"Subotić je bio ovlašćeni predstavnik firme Britiš Amerikan Tabako i ne spada u kategoriju švercera niti u kategoriju trgovaca cigaretama koji su registrovani u Srbiji", kaže Dušan Janjić, politički analitičar Portalu Analitika.
Janjić objašnjava da je devedetih godina prošlog veka zbog sankcija u Srbiji bilo nemoguće poslovati po zakonima Švajcarske, gde je Subotić bio nastanjen i gde mu je registrovana firma, već se cigaretama od srpske granice trgovalo po srpskim pravilima - morao se praviti kompromis sa tadašnjom vladom.
"Nemojmo biti naivni. Takvim finansiranjem bilo je i para za SPS. Glavni Subotićevi partneri su ljudi vezani za SPS", kaže Janjić napominjući da Subotić nikada direktno nije radio sa strankama već sa ljudima koji su sa tim strankama povezani. Prema Janjićevoj proceni pokojni premijer Zoran Đinđić se u toj priči našao igrom slučaja, jer je zapad tada hteo da ujedini srpsku opoziciju i zbog toga je napravljen kontakt između Subotića i Đinđića."Na žalost, poslovanje u Srbiji i posle promena 2000. godine i donošenja Zakona o duvanu nije moglo proći bez posebnih fondova za političare, lobiste itd. Tu Subotić i Britiš Amerikan Tobako nisu radili ništa drugačije nego Filip Moris, čak su i manje para dali. Tu je Subotić posrednik, a ne donosilac odluka", tvrdi naš sagovornik, uz opasku da su u to vreme i srpski političari shvatili da se novac više ne može iznositi u džakovima.
Patriotizam i priznanice: Subotić tvrdi da je nekoliko miliona evra kroz "Fond za razvoj demokratije" dao Demokratskoj stranci. Fond je osnovan još dok je Zoran Đinđić bio živ i Subotić kaže da je novac dao iz patriotskih pobuda u želji da Srbija bude bolja. Nakon Đinđićevog ubistva u Fondu je ostalo milion i trideset hiljada evra i prema Subotićevim navodima on je to saopštio Borisu Tadiću. Nakon toga su iz DS-a su počeli da ucenjuju Subotića tako što su mu tražili taj novac, a zauzvrt mu obećali nastavak poslovanja u Srbiji. Subotić je tada imao u vlasništvu firmu "Futura" koja se bavila distribucijom i prodajom štampe.
Subotić je u svedočenju pred sudom u Beogradu naveo da je iz poštovanja prema Đinđiću taj novac predao Ružici Đinđić, udovici pokojnog premijera. Valjda da bi kupila kuću na Dedinju koju je premijeru Đinđiću Vlada Srbije dodelila na korišćenje.Međutim, nakon njegovog ubistva vlada Vojislava Koštunice je 2004. godine, tu kuću dodelila Ružici u trajno vlasništvo. Ona je zatim rekla da je zauzvrat dala dva stana u centru Beograda na Studentskom trgu...
Subotić sada traži da mu se vrati novac jer nije završio kako je po dogovoru u formiranju Fonda za demokratiju bio namenjen. Pismo koje je uputio predsedniku DS-a Draganu Đilasu - Subotić završava rečenicom: "Da, novac vam neću oprostiti! Dogovorite se ko će mi ga i kada vratiti". Pri tom, Subotić tvrdi da za pomenutih 1.030.000 eura ima prizanice i tako negira tvrdnje Borisa Tadića da novac od Subotića nikada nije uzeo.
Subotićev advokat Radoslav Tadić rekao je Portalu Analitika da se u arhivi Specijalnog tužioca već dve godine nalaze pomenute priznanice, kao i da su one dostavljenje na zahtev tužioca. Na naše pitanje čiji je potpis na priznanicama i da li su one validne za sud advokat Tadić kaže: "One su apsolutno validne. To su izvodi iz banke na koji račun su pare uplaćene".
Subotić naglašava da je novac dao u tri rate: 19. januara 2007. godine 375.000 evra, 80.000 švajcarskih franaka i 200.000 dolara, 5. februara 170.500 evra, a 16. marta te godine 281.120 evra, kao i da ne zna šta je dalje bilo sa tim novcem.Priča o ovim priznanicama otvara i pitanje koje je već godinama zamagljeno u javnosti: način finansiranja političkih partija, koliko je on uslovljen drugim poslovima od kojih ekonomsku korist ima finansijer stranake.
U ovom slučaju osim nekadašnjeg predsednika Tadića u priči se pojavljuje i nekadašnji šef Tadićevog kabineta i koordinator svih službi bezbednosti Miodrag Miki Rakić.
Istoga dana kada je Subotić pomenuo da su u pratnji Tadića na sastancima sa njim bili i Rakić i Vuk Jeremić - pominjani Rakić je to demantovao u saopštenju, tvrdeći da se nikada nije sreo sa Subotićem i priču pokušao da usmeri na Subotićeve veze sa Darkom Šarićem. Iskusniji i stariji Boris Tadić u svom saopštenju, istoga dana, nije opovrgao navode da zna Subotića, ali je opovrgao tvrdnju da je primio novac od njega. On se čak ponudio i da da izjavu pred sudom ako bude pozvan da svedoči.
Treći “junak” Subotićeve priče - Ružica Đinđić - za sada ćuti. Šta će se desiti ako ona progovori?
Značaj suđenja: Da li će tužilac proveravati sve Subotićeve navode prema rečima Janjića - zavisi od tužioca, ali i od ljudi na vlasti."Da li će i na koga suđenje imati političke posledice zavisi od Vučića, da li će on taj proces usmeravati. U svakom slučaju suđenje će biti značajno, jer ćemo saznati kako se finansiraju ljudi poput Čede Jovanovića i okruženja Koštunice koji su počeli da broje cifre od nekoliko miliona evra, ali saznaćemo i kao fukcioniše mehanizam vlasti", naveo je Janjić.
Koliko suđenje može da poremeti sadašnju vladajuću koaliciju zavisi od odnosa Vučića i Dačića. Mnoge afere koje su vezane za Dačića nisu zatvorene, ali je o njima prestalo da se govori još 2008. godine kada je Dačić ušao u koaliciju sa DS-om.
Janjić podseća da premijerska funkcija od odgovornosti pred zakonom nije spasila ni Ivu Sanadera, pa ni Helmuta Kola.
Mimo političke priče ovo suđenje može ubrzati i okončanje drugog postupka u kojem je Subotić optužio za prevaru oko kupovine "Večernjih novosti" srpske tajkune Miroslava Miškovića i Milana Beka. Prema Janjićevim rečima Nemačka traži da se zadovolje zahtevi VAC-a i ne isključuje mogućnost da Subotić bude pozvan u Nemačku kao svedok.
Za početak je dobro što je u Srbiji stvorena klima da do suđenja Subotiću uopšte dođe, jer je on godinama preko dela medija bio satanizovan u javnosti.
"Sa druge strane možda će iz te klime benefite imati Karić i drugi. To nije loše ako se stalo na stanovište da ljudi koji imaju novac i mogu da ga naprave dodju u zemlju i da se raščisti ako su nešto radili protivzakonito - da se to stavi u budžet, a ako nisu da nastave da rade svoj posao", zaključio je Janjić.
Zajedničko za Subotića i Karića je to što imaju američku biografiju, što su prvi milion stekli pod vlasti socijalista, a za malverzacije u poslovanju optuženi su pod vlašću DS-a:
Subotić se od nekadašnjeg sitnog preduzetnika (krojača) prometnuo u biznismena cigaretama, jer je prema sopstvenim rečima, jednom dobio cigarete kao kompenzaciju za konfekciju, a zatim “shvatio kako je to dobar i unosan biznis”.
Karić je počeo kao muzičar, a onda je preko porodične manufakture ukapirao da ima smisla za biznis, pa je osnovao prvu kompaniju za mobilnu telefoniju u Srbiji - Mobtel - zbog koje je kasnije, kada ga je država optužila, i pobegao iz zemlje.Suđenje Stanku Subotiću bi moglo da pruži makar deo odgovora na pitanja iz naše bliske prošlosti; možda će konačno početi da se otkriva mozaik, kako se u doba devedesetih sticalo bogatstvo, koliko su česti i neophodni bili dilovi sa uticajnim ljudima iz vlasti i kako su jedni i drugi - novopečeni političari i novopečeni biznismeni - stvarali i raskidali biznise, zbog čega su neke imperije tako brzo nastajale, a neke tako brzo nestajale…
Možda će neki odgovori biti poznati, ukoliko opet politika ne umeša svoje prste i napravi neku “zvaničnu verziju” koja neće imati mnogo veze sa istinom, ali će sačuvati neke karijere.
Violeta CVEJIĆ
