(Iz Beograda za Portal Analitika)
Nije više pitanje da li će vlast u Beogradu biti srušena, već kada će to biti učinjeno i na koji način. Da li će se naprednjaci i socijalisti dogovoriti da to urade raspisivanjem izbora ili će, na sigurniji način, proglasiti skupštinsku većinu i izabrati novog gradonačelnika? U oba slučaja politička sudbina gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa bliži se ''pluskvanperfektu'', kako se nedavno gramatički izrazio premijer Srbije Ivica Dačić, jer sadašnju beogradsku vlast čine pet partija: DS, koalicija SPS i PUPS, SNS i DSS.
Đilas u ćorsokaku: Odlaskom predsednika Skupštine grada Beograda socijaliste Aleksandra Antića na mesto ministra za saobraćaja, ozvaničen je kraj koalicije između demokrata i socijalista i otvorena kriza vlasti u gradskoj skupštini. Iz novonastale situacije pokušavaju da profitiraju male stranke poput DSS-a Vojislava Koštunice koji kažu da su za smenu Đilasa, ali nisu još doneli odluku da li će učesvovati u gradskoj vlasti.
Šta o celoj situaciji misli PUPS nije bitno, jer zbog očuvanja pozicija u republičkoj vlasti oni će raditi kako to nalože socijalisti. Zašto su socijalisti zaratili sa Đilasom kada su nakon izbora 2012. godine prvo napravili koaliciju u Beogradu sa DS, a zatim u republici sa naprednjacima odgovorio je njihov lider - ponovo nepolitičkim rečnikom.
"To je protivprirodni blud i u tome ne možemo da učestvujemo", rekao je Dačić osvrćući se na Đilasove višemesečne kritike.
Nakon ovakvih istupa i inicijative naprednjaka da se vlast u Beogradu mora smeniti jer ne radi u interesu gradjana, obruč oko Đilasove vladavine je stegnut i ona bi mogla biti završena 25. septembra kada je krajnji rok da se održi sednice gradske skupštine. Ukoliko ona ne bude održana Vlada Srbije će Beogradu uvesti privremene mere i izabrati privremene organe upravljanja. Đilas može da izdejstvuje zakazivanje ove sednice, ali ako to i učini preti mu mogućnost uskraćivanja kvoruma. Pod pretpostavkom da se ova sednica i održi i da socijalisti na mesto predsednika gradske skupštine predlože svog čoveka opet je za demokrate bezizlazna situacija.
Tada će novu većinu činiti naprednjaci, socijalisti i DSS i komotno će izglasati Đilasu nepoverenje koji je izabran u gradskoj skupštini. Zbog svega toga, ali i promene vlasti u Novom Sadu koja je u korist naprednjaka prekomponovana nakon formiranja republičke vlasti, DS traži promenu izbornog zakona po kojem bi se gradonačelnik birao direktno. Međutim, SNS i SPS su odmah uzvratili da su upravo demokrate 2008. godine, dok su u republici bili na vlasti, promenili zakon po kojem se gradonačelnik bira na direktim izborima. Te godine je direktni izbor Đilasa za gradonačelnika bio nesiguran jer mu je protivkandidat bio Aleksandar Vučić.
Pogrešni potezi: U poslednjih godinu dana vlast je kroz medije vešto spremila teren za političko opravdanje Đilasove smene tako što su naprednjaci postavljali ista pitanja: Gde su pare? Koliko su se Đilasovi saradnici i prijatelji finansijski ugradili u kapitalne gradske projekte? Ko će vratiti taj novac? Kako su smenjivani direktori pojedinih bolnica u Beogradu koje postavlja grad i kako su im nameštane afere? ...
Demokratama je zamerano i što su na nekim direktorskim mestima u gradskim strukturama ostali ljudi iz LDP-a koja nije prešla izborni cenzus, ali je Đilas rekao da će uprkos tome nastaviti saradnju sa njima. Inače, glavni grad je "zlatna koka" kada je nameštanje partijskih kadrova po sredi. Odlaskom DS-a sa vlasti u gradske službe dolazi oko 20 novih partijskih direktora koji vode računa o 1,8 miliona ljudi koliko ima Beograd u svojih 17 gradskih opština. Gubitak vlasti u Beogradu osim prekomponovanja snaga na političkoj sceni kojim će naprednjaci ostvariti svoj politički cilj i zaokružiti vladavinu u svim velikim gradovima u Srbiji donosi i dodatno urušavanje Demokratske stranke koja je suočena i sa unutarstranačkim podelama. Kroz delovanje u republičkom parlamentu pokazalo se da mladi kadrovi koje favorizuje Đilas raspolažu paušalim, a često i netačnim informacijama koje plasiraju u želji da srozaju ugled naprednjaka i Aleksandra Vučića.Na sednici parlamenta, u direktom TV prenosu, kada su birani novi ministri predsednik beogradskih demokrata Balša Božović se izblamirao preko svake mere. On je tvrdio da je Vučić iz Srbije proterao prof. dr Milicu Delević i njenu porodicu, (bivša supruga Dragana Đilasa) koja sada radi kao zamenik generalnog sekretara u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, (EBRD). Uzvratio je Vučić rečima da je on lično EBRD-u dao saglasnost za Delevićkino postavljenje, a da je Dinkić na ovu funkciju favorizovao bivšeg guvernera Srbije Radovana Jelašića, uz podsećanje da je on Delevićku zvao da bude ministar spoljnih poslova što je ona odbila.
Nove koalicije: Nakon toga demokrate su napravile novu grešku. Đilas je tvrdio da Vučić postaje diktator. Na tu opasku je reagovao ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi: "Različite stranke imaju suprotne politike i različite ciljeve, neki partijski lideri su jači, neki nešto slabiji, i ne bih se posebno brinuo oko diktature i oko toga da će Vučić postati diktator".
U celoj toj situaciji ali i brojnim problemima u sopstvenoj stranci lider LDP-a Čedomir Jovanović (nekadašnji demokrata) ponudio je demokratama ujedinjenje.Međutim, taj predlog je samo blago pozdavio Đilas dok su ostali članovi stranke prećutali šta misle o tome. Jovanovićeva ideja da objedini i učvrsti opoziciju s obzirom da je pozive za sada samo uputio bivšim demokratama koji sada imaju svoje stranke Zoranu Živkoviću i doskorašnjem ministru poljoprivrede Dušanu Petroviću drugi čovek Lige socijlademokrata Vojvodine Bojan Kostreš vidi kao "poziv na reujedinjenje DS-a".
Iako je Jovanović najavio da će u taj savez pozvati i ugledne pojedince i druge stranke slične orijentacije Kostreš kaže da je od svih pomenutih stranaka samo Jovanovićeva liberalna dok su ostale socijaldemokratske.
Sa druge strane u DS-u se nezvanično govori da Jovanović ovakvim potezom želi samo da ojača sopstvenu poziciju u opozicionim redovima odnosno da mu je potreban dobar potez da bi se sam vratio u političku igru. Naime, još od aprila meseca Jovanovićevo ime u medijima se vezuje za skijanje u Pakistanu koje je koštalo 80 hiljada evra. Na to su ga podsećali i poslanici naprednjaka tokom poslednjeg skupštinskog zasedanja.
Opet, Mlađan Dinkić - koji je rekonstrukcijom vlade ostao bez uticaja na finansijske tokove - uz pomoć poslanika LDP-a Zorana Ostojića osnovao je Beogradsku inicijativu koja bi trebalo da bude alternativa, kako je rekao Ostojić, "mučnoj borbi izmedju Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa". I oni se spremaju za beogradske izbore, ako ih bude, a Ostojić tvrdi da se na ovaj korak odlučio jer ne želi da učestvuje u gašenju LDP-a.
Ko će na kraju pobediti: Jovanović sa svojim nepresušnim idejama čija je realizacija često nemoguća; Dinkić veštim političkim manevrima iz kojih uvek izlazi jači ili nekako Đilas sa mladim i politički neukim kadrovima koji su do sada pokazali samo ono što ne znaju ali ne i želju da prevaziđu sredstva političke borbe iz 90-tih godina prošlog veka.
Dok se oni ne dogovore Aleksandru Vučiću raste rejting, sada je već premašio 40 odsto poverenja srpskih građana.
Violeta CVEJIĆ
