U razgovoru za Portal Analitika, direktorica FIAT-a, rediteljka Ana Vukotić, kratko se osvrnula na početak obnovljenog festivala alternative u Podgorici.
- FIAT je ove godine obnovljen na inicijativu Ministarstva kulture, što mi se čini značajno jer nam daje garanciju da će festival opstati i da se više nikada neće obnavljati. Ono što je bila moja zebnja, zapravo, jeste - da smo izgubili publiku, da smo izgubili tu vrstu interesovanja, potrebu da istražujemo, da budemo drugačiji i da doživimo nešto drugo. Plašila sam se što se desilo novim generacijama koje nemaju iskustvo FIAT-a, koje su odrastale u nekom drugom vremenu. Nisam znala da li će se desiti ta kopča i da li će ta stvar ići dalje... Međutim, već prve noći, kada je bio koncert „Gospode Glembajevi“, srce mi je bilo puno: bilo je duplo više ljudi od onoga što smo očekivali! Već te noći se vidjelo po publici – i po ljudima, i po broju umjetnika – da je to neka druga Podgorica, ona Podgorica za koju se ja borim i za koju računamo da predstavlja pravi kreativni duh koji ima potrebu da istražuje i da vodi dalje – ističe ona.
Vukotić je sinoć bila u dvostrukoj ulozi: osim direktorice festivala, bila je i njen učesnik, kao rediteljka duodrame „Zoo priča“. Treće izvođenje tog komada za nju ima višestruku simboliku.
- Edvard Olbi je svakako pisac alternativne tematike. No, ono što je posebno zanimljivo za ovaj projekat u programu Montenegro Art Guerilla, jeste naš produkcijski poduhvat da osnujemo CUG Teatar i svojim, minimalnim sredstvima i snagama napravimo predstavu. Povod premijernog izvođenja u junu bio je deset godina od smrti naših kolega, glumaca Ivane Tomičić i Nikole Boškovića, tako da smo imali dodatnu motivaciju da se bavimo ovim materijalom. S druge strane, Olbi je uvijek aktuelan: on je pisac ovog vremena, koji se na jedan jako delikatan i inteligentan način bavio svim onim problemima savremenog čovjeka – kazala je ona za Portal Analitika i dodala da je, iz njenog ugla, u komadu „najzanimljiva gej priča“.
Nagrađivana podgorička rediteljka dalje precizira da je njen pristup bio vrlo precizan – da režija bude praktično nevidljiva, i da je sve rezultat sinergije između nje i glumaca, Dejana Ivanića i Aleksandra Radulovića. Takvo „čitanje Olbija“, dodaje, ne otkriva ključne stvari.
- Bez obzira što nam je analizom teksta i čitanjem, jasno da riječ o gej populaciji, namjera je bila da tu stvar ne otkrivamo, da ne bude očigledno - kao što to u životu i nije - nego da postoji ona teatarska uslovnost... Namjera je bila da to izbjegnemo, da uđemo u neku prirodu gej odnosa i damo drugi pogled na njih, i ono što je pitanje otuđenja savremenog čovjeka.
„Zoo priča“ krajem osamdesetih uspješno je postavljena u DODEST-u, iako nije imala dug život na sceni. Na pitanje da li ista predstava u nezavisnoj produkciji može danas imati takav uspjeh, bez obzira što nema pozornicu na kojoj bi bila stalno igrana, Vukotić kaže:
- Mislim da može. U produkcijskom smislu, ona je malo zahtjevna – potrebna nam je jedna klupa. Možemo da je odigramo bilo gdje: u pozorišnoj sali, na otvorenom, u parku... Konkretno, ovo treće izvođenje je ujedno treća varijanta prostora u kome igramo. Prvobitno je igrana u prostoru Kuslevove kuće, ali u drugom kraju ovog dvorišta. Zanimljivo je bilo igrati i u Dvorcu Petrovića na Kruševcu u nekom pravom ambijentu parka. Računam da predstava može da ima život, bez obzira na to što je nezavisna produkcija. To je izazov za nas: da dokažemo i sebi i drugima da smo u stanju da obezbijedimo život predstave van neke pozorišne institucije.
No, za Vukotić je najbitnije što je drugu reprizu komada pratilo mnogo više publike nego što je mogla da pretpostavi.- Oduševljena sam koliko je publike bilo! Prosto, mi sve smo projekte programa Montenegro Art Guerilla projektovali za manje ljudi, tako da je posebno oduševljenje i moje zadovoljstvo što su svi programi od početka puni. I zato je predstava večeras dobila jednu drugu dimeziju – zaključila je ona.
U okviru prezentacije likovnih stvaralaca, u programu Montenegro Art Guerilla večeras će biti prezentovano stvaralaštvo jednog od najznačajnijih crnogorskih savremenih umjetnika, Milije Pavićevića. Uz video-zapis retrospektivne izložbe koja je u maju priređenja u Crnogorskoj galeriji savremene umjetnosti „Miodrag – Dado Đurić“ na Cetinju, kroz koju je vodič bio njen kustos Petar Ćuković, publika će biti u prilici da vidi opus ovog stvaraoca. Izložbu su zajedno pripremili Centar savremene umjetnosti iz Podgorice i Narodni muzej sa Cetinja, a tim povodom je štampana i monografija za koju su tekstove pisali Jerko Denegri, Svetlana Racanović, Jovan Čekić, Petar Ćuković i Vladimir Đurišić.
O Miliji Pavićeviću i njegovom stvaralaštvu sa Ćukovićem će razgovarati Vladimir Đurišić.
K.J.
Foto: Duško Miljanić
