U najavi bombardovanja Sirije prepliću se interesi Saudijske Arbije, Izraela i Turske. Ove države sa jedne strane podržavaju sirijske pobunjenike, a sa druge politički i finansijski utiču na SAD koja je zbog toga primorana da se u sirijski građanski rat umiješa vojnim putem, ocijenio je u razgovoru za Portal Analitika, Aleksandar Radić vojni analitičar iz Beograda.
Radić smatra da se mogu povući paralele najavljenog bombardovanja Sirije i Vojske Republike Srpske 1995. godine, ali da nema zajedničkih tačaka sa bombardovanjem SRJ od strane NATO 1999. godine.
- Ideja SAD nije da uništi sirijsku vojsku. Ideja je da sirijska Vojska ne ostvari ključnu prednost, ali i da pobunjenici ne ostvare laku vojnu pobedu. SAD kao globalna sila i NATO kao njen saveznički oslonac, koji je sve više okrenut intervencijama, ostaje po strani. Zbog toga to nije priča poput one o Balkanu, već o Bliskom istoku, kazao je Radić.
ANALITIKA: Zašto je SAD u ovoj akciji izgubila tradicionalne saveznike Veliku Britaniju i Nemačku, a našla se na istoj strani sa ljutim protivnikom Al Kaidom?
RADIĆ: Vojna intervencija SAD u Siriji trebalo bi da izbalansira odnos snaga na terenu: to znači sprečavanje sirijske vojske da ostvari ključnu prednost ali i onemogućavanje pobunjenika da lako dođu do pobede.
Sa druge strane, upotreba hemijskog oružja u sukobu pobunjenika i sirisjke armije poslužiće kao okidač za vojnu intervenciju - budući da se precizno ne može utvrditi ko je posegao za ovom vrstom oružja.
ANALITIKA: Građanski rat u Siriji traje od marta 2011. godine. Da li će SAD, ovaj put bez NATO, krenuti u vojnu akciju mimo odobrenja Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija - budući da je predsednik SAD Barak Obama rekao da nije pitanje hoće li biti vojne intervencije nego kada?
RADIĆ: Po svim izgledima - doći će do intervencije, ali tu nije reč o teoriji zavere unapred pripremljenog sirijskog scenarija. Pre svega, reč je o uticaju snaga koje finansijski i politički podržavaju pobunu u Siriji. One od Amerikanaca traže, da zbog njihovih interesa, izvedu intervenciju.
Saudijska Arabija, zalivske arapske zemlje i Izrael prepoznaju Asada kao svog protivnika, oni se jako pribojavaju pobede Šiita. I Turska je tu snažan faktor. Dakle, svi oni imaju mnogo snažnije motive za intervenciju nego Vašington, a Vašington tim zemljama mnogo duguje. Svaka od tih država ima svoju priču o političkom i finansijskom uticaju na SAD. Posebna je priča kakvu korist Izrael, zatim Saudijska Arabija koja je moćan finansijski faktor i saveznik SAD u tom regionu. Oni traže intervenciju, a Vašington ne može da zaštiti ogoljenu situaciju u kojoj mora da interveniše.
Nijedan scenario završetka tog rata ne ide Vašingtonu u prilog, jer oni će uvek imati sistemski problem koji će nastupiti zbog pobede jedne ili druge strane. Zbog toga je najverovatniji scenario – intervencija da, ali ne radikalna koja je usmerena na rušenje Asadovog režima nego ako je moguća intervencija koja će izbalansirati odnos snaga na terenu.
ANALITIKA: Podsjeća li ova situacija na bombardovanje SRJ 1999. godine, gdje je, kao i u sirijskom slučaju, bombardovanju prethodila medijska priča o neophodnosti zaštite stanovništva zbog humanitarne katastrofe?
RADIĆ: Medijska slika je uvek ista. Međutim, ova situacija mnogo više odgovara situaciji kada je bombardovana Vojska Republike Srpske 1995. godine. Dakle, da se izbalansira situacija na terenu.
Ideja SAD nije da uništi sirijsku vojsku. Ideja je da sirijska Vojska ne ostvari ključnu prednost, ali i da pobunjenici ne ostvare laku vojnu pobedu. SAD kao globalna sila i NATO kao njen saveznički oslonac, koji je sve više okrenut intervencijama ostaje tu po strani. Zbog toga to nije priča o Balkanu, već o Bliskom istoku.
ANALITIKA: U čemu je suštinski interes dijela zapadnih zemalja da bombarduju Siriju. SAD u toj akciji za sada podržava Francuska, a njen veliki saveznik Velika Britanija ostaće po strani, nakon što je britanski parlament odbio zahtjev premijera Dejvida Kameruna da njihova vojska učestvuje u napadima?
RADIĆ: Potpuno je jasno da pobunjenike podržavaju te zemlje - Saudijska Arabija, Turska, Izrael… Recimo, novinar sa zapada do pobunjenika može doći preko Turske. Jasno je da nema učešća NATO već da su u pitanju drugi interesi pomenutih zemalja.
ANALITIKA: Predsjednik SAD Barak Obama je rekao da ne želi nikakav beskonačan sukob u Siriji. Da li to znači da će vazdušni udari biti kratkotrajni i ograničeni s obzirom da bombardovanje Iraka nije donijelo željene efekte i da tamo nakon vojne intervencije vlada haos kao i u Egiptu gdje je SAD podržala vojni puč?
RADIĆ: Naprosto: SAD to ne mogu dugo da drže, jer osim direktne finansijske cene takvog angažovanja postoji i pitanje: Kuda to vodi?
Ako vi uđete u neki sukob onda preuzimate odgovornost i potrebu da delujete dalje. Ako delujete protiv Asada, šta ako Asad padne - koga ste vi podržali? Podržali ste Al Kaidu, pobogu. Podržali ste ekstremne vehabističke pokrete.
ANALITIKA: Al Kaida je prije nekoliko dana saopštila da sirijski predsjednik treba da bude kažnjen zbog upotrebe hemijskog oružja. Kako to da su Al Kaida i SAD, koji su ljuti protivnici, sada na istom zadatku?
RADIĆ: To je prirodna posledica ovakvog mozaika interesa da bi na kraju došlo do potpune zamene teza i da su neprijatelji postali saveznici. SAD gleda da se spasi što se spasiti može, ali dugoročno gledano poraženi su zapadni civilizacijski interesi - ranije je zapadna civilizacija imala imala veliki uticaj na Bliski istok. Sada, kako god da se završi rat uticaj zapada će biti sve manji. Završetak rata neće biti crno - bela i jednostavna situacija. Dakle, sirijski epilog kakav god da bude biće komplikovaniji nego situacija u Egiptu. Libiji, Tunisu i ostalim zemljama „arapskog proleća“.
ANALITIKA: Povod za vojnu akciju u Siriji je upotreba hemijskog oružja. Kako će se utvrditi ko ga je upotrebio? Karla del Ponte, član nezavisnog odbora UN za Siriju kaže da su ga upotrijebili pobunjenici i da su istražitelji to zaključili prilikom razgovora sa žrtvama koji su intervjuisani u poljskim bolnicama. Sa druge strane portparol Bijele kuće Džej Karni kaže da je za upotrebu tog oružja odgovoran režim sirijskog predsednika Bašara al Asada...
RADIĆ: Utvrđivanje ko je upotrebio hemijsko oružje sada je najmanje važno. Realno - neće pouzdano moći da se utvrdi ko je to učinio.
Znači, jasno je da je tu reč o političko propagandnoj upotrebi hemijskog oružja - jer pritisak na SAD da izvrši intervenciju traje predugo. Dakle, samo je bilo pitanje trenutka šta će se pronaći kao povod za intervenciju. Nažalost, sa te strane nije ni bitno ko je upotrebio hemijsko oružje.
ANALITIKA: Kako možemo tumačiti ponašanje i poruke koje Rusija i Kina šalju kada se radi o Siriji? Rusija je čak i poslala svoju flotu u Sredozemlje…
RADIĆ: Rusija i Kina neće ući u taj sukob, ali će ga jako dobro koristiti za svoju promociju. One u ovom trenutku dobijaju svojih pet minuta. Umesto kritika o nedostatku demokratije ove dve države sada mogu da zaumu moralno čist stav i stvore ozbiljne probleme SAD na međunarodnom planu, jer SAD se nalazi u situaciji kada nema izbora i mora da interveniše. Rusija i Kina zbog svoje principijelnosti, sada na elegantan način, mogu da se verifukuju kao relevantne svetske sile za razliku od SAD koja mora da menja saveznike i vodi aktivnu politiku.
Violeta CVEJIĆ
