Otpravnik poslova Ambasade Velike Britanije u Srbiji Dejvid Mekferlejn na početku je rekao da kada je razmišljao kome bi dodelio zadatak da napiše knjigu punu tajni, logičan izbor pao bi na autora Kita Džefrija.
Prema rečima Mekferlejna, Džefri je danas jedan od najcenjenijih istoričara u Velikoj Britaniji. Jedan od utisaka, Dejvida Mekferlejna je obimnost djela, jer srpsko izdanje, inače tek treće izdanje van Velike Britanije, ima 762 strane.
Kada je u pitanju sadržaj knjige Dejvid Mekferlejn smatra da ga najbolje opisuju dva citata, i to jednog britanskog istoričara savremene politike i bivšeg ministra unutrašnjih poslova koji je rekao:
„Džefri nije napisao lošu knjigu, izradio je veoma dobru knjigu. Njegova velika zasluga je što je tajnu obaveštajnu službu Velike Britanije i njene agente vratio u istoriju Britanije u periodu Drugog svetskog rata. Knjiga je puna raznih epizoda i ličnosti, ali autor nije podlegao avanturizmu“, citirao je Mekferlej i nastavio:
„Ograničenja sa kojima se suočavao nisu uplašila Džefrija. Naprotiv, ona su ga podstakla da nam što bolje, koliko je moguće ispriča život agenata koji su radili širom sveta. Džefri završava svoju knjigu sa 1949. godinom, kada se služba našla na ivici Hladnog rata“.
Istoričar Nikola Samardžić rekao je kako je „pojava ovakve knjige za našu publiku poput nekog udara asteroida''.
''Mi moramo da sačekamo da se slegne sva prašina koju je ova knjiga podigla i naravno da počnemo da je čitamo“, rekao je Samardžić.
Problem sa ovom knjigom, kako vidi Samardžić, još na samom početku biće taj „što ne postoji mediji, publika, ne postoji akademska zajednica koje bi mogle jedan ovakav poduhvat da prate“.
„Tajne su danas roba kakvi su krajem XIX veka bili dijamanti, kakav je tridesetih postao heroin. Informacije su heroin za globalnu javnost koja u fenomenu tajnih ili polutajnih službenih i neslužbenih informacija pokušava da se zaštiti od stvarnosti koju uvek nije u stanju da razume.“, opisao je draž ovog dela Samardžić.
Knjiga je posvećena prvih četrdeset godina od osnivanja tajne obaveštajne službe Velike Britanije, koja je u međuvremenu postala civilna služba.
„Zanimljivo je interesovanje Engleske za Bliski Istok koji je ona pokazala još 1580. kada su počeli da potiskuju male italijanske republike. To je jedno dugo interesovanje kao da su znali da iza tih pustih predela, leže određena bogatstva“, naveo je Nikola Samardžić.
Ono što je zanimljivo, dodao je, jeste da je malo obaveštajaca u početku radilo za britansku tajnu službu.
Na početku Drugog svetskog rata bilo ih je između 40 i 50. Velika Britanija je pre svega zbog svojih obaveštajnih sila odigrala ključnu ulogu u tom ratu.
„Autor ove knjige je imao tu šansu da je dobio veoma vrednu dokumentaciju koja je nastala iz rada službe. Veliki broj dokumenata i papira je, nažalost, u međuvremenu uništen. Pojedini su uništeni da bi se sačuvao identitet pojedinih agenata“, rekao je Samardžić i dodao:
„U ovoj knjizi se, takođe, čuva identitet pojedinih agenata koji u međuvremenu nisu otkriveni.“
Diplomata i bivši načelnik Državne bezbednosti Goran Petrović je izjavio da se u „knjizi nalaze na stotine i hiljade imena, datuma, činjenica, događaja, informacija i na svakoj drugoj, trećoj ili petoj strani može se naći skraćeni sinopsis za jedan špijunski filma tipa Džejms Bonda.“
Kao jedan od najlepših delova knjige, Petrović je izdvojio one delove u kojima se nadmeću ruske i britanske tajne službe.
Za događanja na našim prostorima, Goran Petrović je rekao da se pominju „sporadično i fragmentarno, spominju se imena nekih agenata koji su bili u tajnoj britanskoj službi, pojedini Jugosloveni i postoji deo na dve strane koji govori o Dragoljubu Draži Mihailoviću i Josipu Brozu Titu“ i njihovom odnosu sa saveznicima i Nemcima.
U knjizi se, takođe, nalazi i podatak da se Josip Broz Tito obratio švajcarskim vlastima za azil 1948. godine. Podsjetimo, to je vrijeme sukoba Tita i Staljina kada se u Jugoslaviji strahovalo od sovjetske invazije.
Petrović nije mogao da potvrdi ovo jer nije siguran u to koliko je ova informacija proverena i pouzdana.
„Ovu knjigu je nemoguće prepričati. Svi oni koji budu čitali ovu knjigu neće u njoj pronaći fascinantne, šokantne, tajne informacije koje se prvi put otkrivaju, ali će moći da uživaju u svojevrsnom slaganju tog puzzle-a i da tu jednu sliku sagledaju na sasvim drugi način“, zaključio je Petrović.
