(Iz Skoplja za Portal Analitika)
Novinar Tomislav Kežarovski štrajkovao je glađu od 22. do 26. juna u zatvoru u Skoplju, gde je pritvoren pre više od dva meseca. Zajedno sa njim štrajkovala je glađu i njegova supruga Marina. To su bili očajnički potezi ove porodice koja nastoji da ponovo skrene pažnju javnosti na presedan u pravosudnoj praksi kakav se ne pamti u Makedoniji. Sve što traže ova porodica, kolege novinari i veći deo javnosti, je da se novinar Kežarovski brani sa slobode, ili - ako je to zaista neophodno - da bude u kućnom pritvoru.
Štrajk glađu, očekivano, izazvao je burne rekacije novinarskih udruženja u Makedoniji, osudu od strane javnih ličnosti, pisaca, akademika, režisera, glumaca koji se, uprkos konstantim pritiscima vlasti, još usuđuju da javno izraze svoje mišljenje. Reagovale su i međunarodne mediumske organizacije: Međunarodna mreža za zaštitu i promociju slobode izražavanja u Torontu, SEEMO sa sedištem u Beču, Mreža za profesionalizaciju mediuma u JIE... Svi pozivaju da se pritvoreni novinar brani sa slobode i podsećaju da je to i zahtev koji je više puta uputio OEBS.
Uzaludni protesti: Sve ove i druge reakcije izazvale su dijametralno suprotnu, arogantnu reakciju suda, a vlast, za sada, ćuti. Krivično veće Osnovnog suda u Skoplju produžilo je 24. jula. pritvor novinaru Kežarovskom za još trideset dana zbog, kako se navodi, opasnosti da ilegalno napusti državu. Odluka i obrazloženje suda izazvali su brojne, ogorčene reakcije .Tim više što je narodni pravobranioc ovih dana, posle posete novnaru, izjavio da je on u lošem psihičkom stanju te da mu je zabranjen izlazak iz ćelije.
Slučaj „Likvidacija“: Novinar dnevnog lista „Nova Makedonija“ Tomislav Kežarovski, uhapšen je 28. maja u policiskoj akciji pod zastrašujućim kodnim imenom „Likvidacija“. Hapšenje u rano jutro izvršila je ekipa specijalaca pred očima supruge i maloletne ćerke koja je doživela tešku traumu.
Hapšenje novinara, a posebno način na koji je izvedeno, izazvao je zaprepasčenje u javnosti, ogorčenje i proteste nezavisnih novinarskuh udruženja i mediumskih asocijacija. Novinar je uhapšen kao da je član opasne terorističke organizacije, ili ozloglašeni kriminalac koji će prilikom hapšenja pružiti oružani otpor. Upotreba, bolje reći demonstracija prekomerne sile, ni izdaleka nije bila srazmerna povodu za hapšenje novinara. On je u pritvoru zbog teksta koji je objavljen 2008. godine, dakle pre više od pet godina.
Naručeno ubistvo: U okviru akcije „Likvidacija“ privedeno je još osmoro osumnjičenih. Među njima su advokati, sudije, jedan javni tužilac i neimenovani biznismeni. Svi oni su, kaže se, direktno povežani sa misterioznim i kontroverznim slučajem naručenog ubistva koje se dogodilo u selu Oreše u blizini Velesa. Ceo slučaj počinje kao petparački kriminalni roman, ali ga zaplet kroz pravosuđe čini misterioznima hapšenjem novinara sve je dobilo i političku dimenziju.
Žitelj sela Oreše u poodmaklim godinama, koji je odavno otišao na pečalbu u SAD, naumio je da se pred kraj života obračuna sa suseljaninom sa kojim je - ko zna kada i zašto - imao razmirice i neraščišćene raćune. Sada već imućan, naručio je njegovo ubistvo koje je plaćenik profesionalno izvršio. Nesrećnik, koji je već odavno zaboravio da se nekom zamerio, ubijen je na kučnom pragu, iz zasede, preciznim hicem iz puške.
Istraga je tapkala u mestu da bi na kraju bila optužena braća Ordan i Ljupčo Georgievski. Njih je sud u Velesu osudio na duge zatvorske kazne. Apelacioni sud je poništio presude i na ponovnom suđenju braća su bila oslobođena.
„Zaštićeni svedok“: Braća su uhapšena 2008. godine i kasnije osuđena na osnovu svedočenja zaštićenog svedoka pod kodnim imenom „Breza“. Slučaj se raspao, a braća su oslobođena tek pošto je zaštićeni svedok, kako tvrde odbrana i kolege Kežarovskog, izjavio da je bio primoran da lažno svedoči, verovatno zbog nekih krivičnih dela koja je ranije počinio.
Upravo taj i takav „zaštićeni svedok“ je povod za spektakularno hapšenje novinara Tomislava Kežarovskog. On je te iste 2008. godine, kao glavni urednik „Revije 92“ (koja je odavno prestala da se štampa), objavio ime zaštićenog svedoka. U vreme kada je objavljen tekst, prema tvrđenju novinara, dotični još nije bio proglašen za zaštićenog svedoka.
Optužnica tereti novinara Kežarovskog za krivično delo „neovlašćeno otkrivanje informacija i podataka o svedocima i saradnicima pravde“. Njegove kolege tvrde da je informacije o slučaju naručenog ubistva, uključujući i ime svedoka, Kežaroski dobio od istražnog sudije.Ne navodi se da li je izvor informacija bio jedan od sudija koji su u pritvoru, ili pak novinar ne želi da otkrije izvor informacija na što ima pravo prema svima zakonima koji važe u svetu.
Obećavamo - ćutaćemo: Hapšenje novinara - zbog teksta koji je napisao pre pet godina, objavljući informaciju kolju je dobio iz zvaničnog izvora - grubo je kršenje slobode štampe zagarantovano Ustavom i ključnim međunarodnim dokumentima.
Na protest povodom produžavanja pritvora Kežarovskom, novinari su izašli sa ironičnim parolama: „Obećavamo ćutaćemo“ i „Svi smo mi VMRO- DPMNE” (vladajuća partija premijera Nikole Gruevskog).
Predsednik Udruženje novinara Makedonije Naser Selmani je tokom protesta odluku suda ocenio skandaloznom i kao još jednu potvrdu da je sloboda izražavanja ostavljena na milost i nemilost arbitrarnih odluka suda i politike. „Došli smo da im kažemo da ne uspevaju da nas uplaše... da su istina i pravda na našoj strani i da nas neće sprečiti da govorimo jasno i glasno” – rekao je Selmani.
Teško je očekivati neke pozitivne reakcije. Na to upućuje oštro saopštenje Krivičnog suda u Skoplju koji je novinare, organizatore protesta, optužio za „upad u nezavisnost sudskog sistema“. „Zloupotrebljavajući takozvanu slobodu izražavanja, grupe koje organizuju proteste se stavljaju iznad zakona i Ustava“, navodi se u saopštenju. Sud naglašava da je na braniku demokratskih tradiciju i da ova „sudska vlast garantuje prava i slobode čoveka“.
Najave cenzure: U međuvremenu, makedonska vlast je započela opsežnu akciju disciplinovanja medija.
U parlamentarnu poceduru su - na brzinu i bez saglasnosti udruženja novinara i medijskih asocijacija - ušla dva zakona o medijima koji, u suštini, uvode cenzuru. Predvidjeno je formiranje Agencije za medije koja treba da ima široka ovlašćenja i koja će moći da se direktno meša u - pisanje medija, da kontroliše štampu, elektronske i internet medije.
Kontroverzni zakoni treba konačno da zaokruže i ozakone gotovo totalnu kontrolu medija, koju su vlasti već uspostavile sistematskim i direktnim finansiskim i političkim uticajem na glasila. Nacrt zakona se pojavio u maju ove godine i bio naišao je na opštu kritiku - ne samo kod većeg dela novinara u Makedoniji - već i OEBS-a, eksperata EU.
Zakon je vraćen na doradu, medjutim Vlada je, kao predlagač, unela izmene koje su više kozmetičke nego suštinske prirode, tvrde Uidruženje novinara Makedonije i samostalni sidnikat novinara. Duh zakona koji uvodi cenzuru i ima za cilj da ozakoni postojeću i uvede totalnu kontrolu nad medijima, je zadržan.
Makedonija je na sada na 116. mestu na rang listi organizacije Reporteri bez granica. U odnosu na 2009, godina kada je bila na 34. mestu, kontinuirano pada i za četiri godine „srušila“ se za 82 mesta. Reporteri bez granica prave i posebnu rang listu „Predatora medja” u koju su uvrštene države koje hapse i zatvaraju novinare. Slučajem „Kežarovski” lideri u Makedoniji obezbedli su sebi sigurno mesto i na ovoj rang listi.
Makedonija neče mnogo bolje proći ni u izveštaju o slobodi medija koji pripremaju Ujedinjene nacaije (UN). Predstavnik svetske organizacije Frenk La Ru bio je u poseti Skoplju upravo u vreme kada je novinar Kežarovski bio uhapšen. Vlasti u Makedoniji, glatko su odbile njegov zahtev da poseti novinara u privoru.
Evropska Unija (EU) ima ozbiljne primedbe na situaciju u Makedoniji. Nedavno je pretstavnik Litvanije, koja pretsedava sa EU, direktno i otvoreno upozorio da Makedonija zaostaje u ispunjavanju kriterijuma. Nabrojano je više područja, a na prvom mestu su navedeni sloboda medija i uticaj politike na pravosuđe.
Vlada premijera Gruevskog, nije komentirala ove krajnje nepovoljne poruke. Već je postalo uobičajeno da makedonska vlada ignoriše i prećutkuje kritike EU i drugih međunarodnih organizacija. To nije dobar znak za medije i novinare u Makedoniji, koji mogu zapasti u još teži i neizvesniji položaj, tim više što je sud i javno potvrdio da ne prepoznaje kategoriju sloboda izražavanja.
Risto POPOVSKI
