Stara kritika SPC-u Vladi Srbije zbog Kosova stigla je sa nove adrese – direktno iz Moskve. Da srpskoj crkvi smeta uticaj zapadnih država na politiku Srbije nije ništa novo, medjutim, novina je ta što je kritiku sada izrekao patrijarh SPC-a Irinej, javno, u razgovoru sa patrjarhom Moskve i cele Rusije Kirilom.
„Naše sadašnje rukovodstvo je pod priličnim uticajem Zapada. Crkva čini sve da njihovu svest veže za moćnu rusku istoriju, rusku crkvu", rekao je patrijarh Irinej. Uzvratio je patrijarh Kiril: "Mi sa žaljenjem konstatujemo da političko rukovodstvo Srbije nema snagu da bude principijelno. Smatramo da srpsko rukovodstvo treba da osluškuje stav SPC, a ne da ga ignoriše, tim pre javno".
Zatim je srpski patrijarh zatražio rusku pomoć: "Molimo vas, i preko vas, državno rukovodstvo Rusije da nam pomognete da sačuvamo Kosovo i Metohiju".
Patrijarh, izvori i optužbe: Sastanku crkvenih delegacija prisustvovali su i novinari, a ruska crkva je video zapis sa sastanka objavila na svom sajtu. Međutim, onog momenta kada su srpski mediji objavili reči patrijarha Irineja usledio je oštar demati iz patrijarhovog kabineta.
U njemu su mediji optuženi da su objavili "lažnu vest povodeći se za svojim lažljivim izvorom ili izvorima..", kao i da je objavljena vest zlonamerna i anticrkvena i da je namera da poremeti tradicionalno bratske odnose izmedju srpskog i ruskog naroda...
SPC je demantijem želela da sakrije ono što je opštepoznato: crkvene stavove o Kosovu protiv Briselskog sporazuma koji su već obelodanjeni kroz saopštenja i na majskom mitingu. Uostalom, tada su crkveni velikodostojnici srpskoj vlasti služili moleban za upokojenje.
Važne poruke iz inostranstva: Za verske analitičare Živicu Tucića i Mirka Đorđevića ovakvi stavovi SPC-a nisu nepoznati. No, problem je što su oni ovog puta izrečeni - van granica Srbije.
„Potpuno je neobično da bilo koji političar ili velikodostojnik kritikuje svoju zemlju van njenih granica. Stiče se utisak da delegacija SPC-a nije znala da će se taj video zapis pojaviti na sajtu moskovske patrijaršije", rekao je Tucić za Portal Analitika.
Uz opasku da pravi demanti iz SPC-a nije stigao, a jedina zvanična adresa za to je portparol SPC vladika bački Irinej koji se nije oglasio jer je u Moskvi, Đorđević navodi da se ovakav stav crkve o Kosovu nalazi u Memorandumu iz 2003. godine, ali i da se država sada okreće Briselu, sporazumu I njegovom sprovodjenju.
Kratkotrajno primirje vlasti i SPC: "Ako bi crkva ovako postupila, to bi već bio sukob na relaciji ckrva država. Ovo sa Briselom ide sigurno, a u crkvi moraju shvatiti da je ona odvojena od države, a država treba da zna, to je ustavno pravna norma, da je da je odvojena od crkve i da se tu stvari razgraniče", naveo je Đorđević.
Da poslovi i delovanje ove dve insitucije treba da budu odvojeni ukazao je i najmoćniji i najpopularniji političar u Srbiji Aleksandar Vučić. Posle njegovog pojavljivanja na majskom zasedanju Sabora SPC-a uspostavljeno je kratkotrajno primirje izmedju vlade i SPC.
Tom primirju prethodio je verbalni aprilski rat u kojem su crkveni predstavnici nebiranim rečima napadali članove vlade zbog Kosova i Briselskog sporazuma. U verbalnom ratu učestvovali su i premijer Ivica Dačić i potpredsednik Aleksandar Vučić. Prvi je SPC podsetio da im je sedište u Beogradu, a ne u Peći, dok je drugi crkvenim velikodostojnicima poručio da politikom mogu da se bave kada na izbore izadju sa sopstvenom izbornom listom.
Od maja do 17. jula kada je patrijarh izrekao novu kritiku na račun vlasti očigledno se promenilo mnogo toga, ali se u javnosti o tome nije govorilo.
Prema nezvaničnim ali pouzdanim informacijama, crkva je ljuta na vlast zbog kampanje u kojoj su mediji danima obajvljivali sporne fotografije i video zapise na kojima tadašnji vladika zvorničko-tuzlanski Kačavenda zabavlja sa mladim momcima. Kampanja sa Kačavendom poklopila se sa sklapanjem Briselskog sporazuma izmedju Beograda i Prištine, a kao autor svih spornih snimaka označena je naravno – BIA, državna bezbednost. To nije javno rečeno, međutim, indikativno je: nakon akcije Kačavenda je smenjen sa mesta vladike, a posle Vučićeve posete Saboru SPC je pokazao mnogo više razumevanja za Briselski sporazum.
Nova linija sukoba: Ipak, nedavni stavovi patrijarha o Kosovu izrečeni u Moskvi upućuju na to da je crkva samo čekala momenat da uzvrati udarac vladi. Šta će se dalje dešavati biće jasnije kada se patrijarh nakon trinaestodnevnog puta vrati u Beograd.
Medjutim, vladino ćutanje na ovu oštru kritiku može se tumačiti činjenicom da su državni i crkveni poslovi toliko povezani da ne treba reagovati na svaku kritiku ili da će reakcija uslediti tek nakon njene rekonstrukcije koja bi trebalo da se završi do kraja ove sedmice.
Lažne slike: Na pitanja kakav stav SPC ima o vladinoj politici prema Kosovu i da li je on jedinstven unutar crkve, kao i da li crkva ima preča posla od komentarisanja vladine politike crkveni zvaničnici se uglavnom u formalnim razgovorima pozivaju na razna saopštenja koja su izdata nakon ovogodišnjeg majskog zasedanja SPC-a.
Ipak, u radio emisiji đakon Ljubomir Ranković iz Šapca je primetio da pojedini ljudi iz crkve episkopi i sveštenici imaju različite stavove od stavova političkog rukovodstva Republike Srbije.
"Stvara se lažna slika da to radi crkva. Znam veliki broj ljudi u crkvi i episkopa čak koji imaju potpuno saglasno mišljenje sa stavovima Vlade", rekao je Ranković. Uz podsećanje da se crkva bavi životom u svetosti on je zaključio da „politika države i granice pripadaju onome ko za to ima legitimitet, ko je to pravo od svog naroda dobio na izborima i oni su jedini koji mogu o tome da odlučuju".
Uprkos ovoj izjavi čini se da ove dve institucije uvek zažmure na jedno oko kada jedna pređe u polje delovanja druge. Takvom utisku doprinose i činjenice da je veronauka obavezan izborni predmet u svim školama u Srbiji, kao i da se crkvene finansije - naročito one u gotovini - u najvećoj meri nalaze van poreskog sistema Srbije. Zauzvrat, srpski političari svih struktura često posećuju patrijaršiju, slikaju se sa crkvenim zvaničnicima, primaju crkvena odlikovanja što se uvek vešto koristi u političkim kampanjama.
Na pitanje ko je posle svega ojačao svoje pozicije - crkva ili država - sociolog dr Vladimir Vuletić sa beogradskog Filozofskof fakulteta navodi da je Briselski sporazum narušio odnose između crkve i države, ali i da je crkva izašla ojačana iz tog sukoba dok su političari „izvojevali Pirovu pobedu“. Ocenivši da crkva na vernike ima značajan uticaj, a vernici su birači pa trajni sukob sa crkvom nije nikom u interesu Vuletić kaže da je država odustala od procesa sekularizacije.
"Stvarno nastojanje države da ograniči uticaj crkve na državnu politiku biće jasno tek ako se vlast osmeli da umanji uticaj crkve u sistemu obrazovanja….. Onoga trenutka kada veronauka bude isključena iz sistema državnog obrazovanja, biće jasno šta su stvarne namere države", napisao je nedavno Vuletić u autorskom tekstu.
Violeta CVEJIĆ
