Istorijska nepravda prema Makedoniji je osporavanje imena od strane Grčke, koja je uspela da svoj stav nametne i široj međunarodnoj zajednici. Hoće li se spor oko imena rešiti kompromisom, koji je nametnut Makedoniji, ili će država nastaviti da tavori i tone u sve dublju izolaciju, još je neizvesno.
Sigurno je samo da prvo javno objavljivanje kompromisnog imena, može sa mrtve tačke da pokrene pregovore, koji se gotovo dve decenije vode samo formalno a suštinski se Makedoniji opstruira pravo da „živi kao normalan svet“.
Politička senzacija: Kompromisni predlog - Gornja Republika Makedonija - dospeo je u javnost posredno, na krajnje neočekivan, ali i na veoma indikativan način. Predlog posrednika UN obelodanio je za vreme posete Bugarskoj Ali Ahmeti, lider Demokratske Unije za Integraciju (DUI), partije Albanaca, koja je koalicioni partner u Vladi Makedonije.
Nije sličajno što je Ahmeti upravo u Sofiji saopštio kompromisni predlog posrednika Nimica, ukazujući da je to dobra osnova za razgovore kako bi se konačno rešio spor oko imena. Bugarska se, pre dve godine, priključila Grčkoj u osporavanju evroatalnskih integracija Makedonije, zahtevajući da dve države prethodno potpišu dogovor o prijateljstvu.
Posrednik Ujedinjenih nacija Metju Nimic, koji je više od decenije medijator u pregovorima/razgovorima oko imena, dostavio je vlastima u Atini i u Skoplju više kompromisnih predloga. Niti jedan od njih, međutim, nije oficijelno dospeo u javnost. Mediji su špekulisali sa imenima Skopska, Severna, Vardarska ... Makedonija. Svi predlozi su, međutim, završavali u internoj fazi pregovora kao neprihvatljivi za Atinu, ili za Skoplje, ili za obe strane.
Izjava Ahmetija u Sofiji odjeknula je kao bomba, kao prvorazredna senzacija. Primljena je i u Skopju sa velikom dozom neverice i iznenađenja. Ne samo zato što je prvi put objavljeno kompromisno ime, već i zbog toga što su koalicioni odnosi između DUI i vladajuće VMRO DPMNE poljuljani, što je ovih dana javno potvrdio i premijer Nikola Gruevski. Ima za to više razloga i povoda i, uglavnom, zadiru u međunacionalne odnose.
Pritisak na Gruevskog: Partija DUI je i pod snažnim uticajem SAD i EU, više puta otvoreno pozivala da se što pre reši pitanja imena, pa se izjava Ahmetija tumači kao pritisak na premijera.
Upravo zbog toa stekao se utisak da se lider partije Albanaca Ali Ahmeti u Sofiji „istrčao“ sa svojom izjavom, pa čak i da je „zabio nož u leđa“ koalicionom partneru. Premijer i lider vladajuće VMRO DPMNE Nikola Gruevski poslednjih godina odlučno odbija i samu pomisao na kompromisno rešenje. Za sve probleme koje Makedonija ima sa evroatlanskim integracijama optužuje tvrdokornu poziciju Grčke i kategorično se naglašava da nema odstupanja od ustavnog imena države.
Ostalo je nejasno da li je Ahmeti kompromisni predlog obelodanio samoinicijativno ili uz saglasnost i u dogovoru sa premijerom Gruevskim.
Vlada i vladajuća partija reagovali su za izjavu Ahmetija par dana kasnije, ali nisu pokazali da su iznenađeni ili zatečeni. Oficielno je potvrđeno da je ime Gornja Republika Makedonija predlog posrednika Nimica, ali se naglašava da nema potrebe da se o tome javno raspravlja sve dok se ne izjasni grčka strana.
Najava kompromisa: Vladino saopštenje je precizno sročeno, ali nema stava o predlogu posrednika Nimica. Otvoreno se nagoveštava da će stav Atine biti negativan jer, kako se navodi, grčki zvaničnici su poslednjih nedelja vidljivo zaoštrili retoriku prema Makedoniji. Pre destak dana Gruevski je grčkom kolegi Samarasu uputio predlog da se pregovori podignu na najviši nivo i da delegacije dve države predvode premijeri. Na ovaj predlog iz Atine još nema odgovora.
Sve je to na nivou poznatog i već viđenog „dijaloga“ između Atine i Skopje. Pažnju javnosti izazvao je deo vladinog saopštenja u kome se ponovo, iako usput, pominje mogućnost kompromisnog rešenja spora oko imena. Ukoliko odgovor Grčke bude pozitivan, Vlada će obavestiti javnost o idejama i „pokušaće da kroz jedan konsenzus nastavi diskusiju o predlogu“ posrednika Nimica, navodi se u saopštenju.
To se ocenjuje kao najava radikalnog zaokreta u stavu Skopja. Iako krajnje uslovno, ponovo se pojavio termin kompromis koji je godinama bio izbačen iz političkog rečnika, i bio je skoro zabranjen. Analitičari i novinari koji su ukazivali da se bez kompromisa ne može doći do rešenja spora oko imena, proglašavni su za izdajnike, antipatriote i strane plaćenike.Premijer i lider vladajuće partije VMRO DPMNE Nikola Gruevski, insistiranjem na nepopustljivom stavu oko imena, koji se graničio i sa tvrdim nacionalizmom, gradio je svoj rejting i popularnost. Sastavni deo bila je takozvana „antikvizacija“ - izgradnja monumentalnih spomenika Aleksandru Makedonskom i na razne načine prisvanje antičke istorije.
Ova politika, ako se tako može nazvati, jačala je lični rejting premijera i vladajuće partije, ali temeljito je oslabila pregovaračku poziciju Makedonije. Atina je vešto iskoristila ovu, po mnogim ocenama, nepromišljenu politiku. Makedonija je izgubila simpatije i podršku međunarodne zajednica koja je pozicije Grke ocenjivala kao apsurdne i neprihvatljive. Antikvizacija je promenila stavove međunarodne zajednice i kompromis oko imena, ma koliko bio nepravedan i nametnut, defintivno je postao uslov za evroatlanske integracije Makedonije.
Tužbe za klevetu: Pokazalo se međutim, da pozicija premijera i njegove partije nije bila uvek tako tvrdokorna i nepopustljiva kako su to on sam, njegova propagandna mašinerija i mediji koji ga podržavaju, pretstavljali javnosti. Pred Samit NATO u Bukureštu, Gruevski je prihavatio kompromisno ime Republika Makedonija (Skopje). Makedonska delegacija otputovaja je sa optimizmom na Samit, ali država nije postala članica NATO, budući da se Grčka nije saglasila sa ovim kompromisom.
Ovu tvrdnju izneo je pre gotovo godinu dana u intervjuu za nedeljnik „Fokus“ Tito Petkovski, lider opozicione NSDP, koja je u prvoj vladi Gruevskog, 2006. godine, bila koalicioni partner. Tek ovih dana premijer Gruevski podneo je privatnu tužbu za klevetu i nanesenu duševnu bol i od Petkovskog traži oštetu od 15.000 eura.
Na ročištu održanom u četvrtak premijer Gruevski je pred sudom gotovo tri sata i objašnjavao svoju nepopustljivu poziciju o imenu, tvrdeći da se nikad nije saglasio sa kompromisom. Petkovski je ostao pri svom iskazu i postavio je pitanje kako je Gruevski izvagao da njegova duševna bol vredi 15.000 evra. Nije teško pretpostaviti kakva će biti presuda koja treba da bude doneta naknadno.Tužbom za klevetu i duševnu bol zaprećeno je i Radmili Šećerinskoj, zamenici pretsednika SDSM, najveće opozicione partije, koja je ovih dana u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ponovila da se Vlada Gruevskog saglasila sa kompromisnim imenom Republika Makedonija (Skoplje). Kao dokaz ona je objavila i faksimil pisma koje je 2011. godine tadašnji šef diplomatije Antonio Milošoski uputio Generalnom sekretaru UN u kome potvrđuje saglasnost sa istim kompromisnim imenom, a jasno je da šef diplomatije to nije mogao da uradi bez saglasnosti premijera.
Šećerinska se u intervjuu sasvim otvreno založila da se spor oko imena rešava kompromisom koji, kako navodi, neće ugoriziti nacionalni identitet i interese Makedonije. Ovakav stav je ponovo izazvao nervozu i ogorčenost u redovima vladajuće partije. Usledile su pretnje tužbom za klevetu i, već uobičajeni, dirigovani napadi pojedinih medija na Šećerinsku, koja je bila vicepremijer za evropske integracije 2005. godina kada je Makedonija dobila poziv za Članstvo u EU.
Crvene linije: Privatne tužbe premijera i vlasti u rešavanju političkih sporova su novost na makedonskoj političkoj sceni. Verovatno su retkost u novijoj političkoj praksi i u svetu, a potsećaju na neka davna vremena. Vlasti u Makedoniji, kao i više puta prethodno, potvrđuju da su izuzetak. Dijalog između vladajućih i opozicionih partija je prekinut decembra prošle godine, kada su pripadnici specijalne policije bukvalno brutalno izbacili iz parlamenta poslanike opozicije i novinare.
Opozicija se, posle pola godine, vratila u parlament, ali su kontakti samo formalni. Godinama pre toga vlast i opozicija nisu razgovarali oko osporavanja imena od strane Grčke. Ne samo što nema jedinstvenog stava, nego niko ne zna kakve su zapravo pozicije Makedonije. To zna samo premijer koji i na sudu dokazuje da je protiv kompromisa.
Grčka, za razliku od Makedonije, već godinama ima svoje takozvane crvene linije oko imena. Nije važno koja je partija na vlasti. Sve političke partije u pralamentu - i iz vlasti i iz opozicije - podržavaju dogovorene crvene linije. Takva pozicija omogućava Atini da odogovori na povremene pritiske međunarodne zajednice koji su, u principu, sve ređi. Spremnost za komrpomis treba da pokaže vlast u Makedoniji.
Najava raspleta? Oficijalno objavljivanje predloga kompromisnog imena od strane Makedonije, je prva naznaka da pitanje imena konačno može da se pomeri sa mrtve tačke. Koliko je daleko rešenje i kakvo će ono biti, niko ne može da kaže sa sigurnošću. Rešenje zavisi i od Skoplja i od Atine koja ima prednost i lagodnu poziciju.
Činjenica da je Makedonija prvi put objavila kompromisno ime je, verovatno, znak da preuzima inicijativu i nastoji da izvrši pritisak na grčku stranu. Skoplje, pred sopstvenom i međunarodnom zajednicom, nastoji da demonstrira spremnost da se spor oko imena reši, čak i kompromisom, ali da je grčka strana ta koja odbija dijalog.
Pozicija Skoplja, istovremeno, nije do kraja jasna. Sa jedne strane se posredno i načelno najavljuje mogućnost kompromisa, a sa druge premijer tuži za klevetu političke protivnike koji su obelodanili njegovu spremnost za kompromis.
Inicijativa Skoplja povezuje se i ponovnim razočarenjem javnosti, budući da Makedonija na junskom samitu EU, ne samo što ponovo nije dobila datum za počletak pregovora, već nije ni spomenuta u zaključcima. Visoki prestavnici EU, pre svega evrokomesar za priširivanje Štefan File, u širokom luku zaobilaze Makedoniju i država tone u sve dublju (samo)izolaciju.Dodatni motiv za inicijativu je i dogovor između Beograda i Prištine, koji je osnova za realaksaciju odnosa u regionu. Za obe strane dogovor je bio veoma teška odluka, puna kompromisa koji su napravljeni u ime budućnosti obeju država. To je povećalo pritisak na vlasti u Makedoniju i ona i dalje ostaje usamljena u „Balkanskoj političkoj krčmi“ u kojoj se „kuvaju“ krize i krčkaju istoriski mitovi, bajati ili novokomponovani, gde tinjaju „istorijske“ teritorijalne pretenzije, nepriznavanja i prisvajanja.
Zahtev da Мakedonija napravi komrpomis oko imena - istoprijska je nepravda koja se čini ovoj mladoj državi i narodu koji su vekovima bili nepriznati, deljeni, prisvajani. Događaji oko imena su se zapleli do te mere da se istorijska nepravda može razrešiti samo istoriskim kompromisom. Da li je makedonska strana zaista spremna na ovaj krajnje nepovoljni korak videće se uskoro. U svakom slučaju „crvene linije“ Makedonije u sporu oko imena su isključivo u rukama premijera Gruevskog, a o kompromisnom imenu će konačno odlučivati građani na referendumu.
Risto POPOVSKI
