EU čini pravu stvar kada balkanske države na osnovu mirovnog poretka sa ekonomskim osnovama predstavlja Starom kontinentu. Ona bi pogriješila kada bi pojedine države izvukla iz grupe, a drugima pred nos zakačila natpis: „Morate da ostanete napolje“. Mogućnost za pristup mora da postoji. Glupi spor oko imena ne bi trebalo da isključi Makedoniju.
Srbija, na primjer. Uvijek je imala i još uvijek ima ključnu ulogu. U preokretu ratnog sukoba u kontrolisani sukob neophodan je najveći oprez. Čak je i brzo priznavanje Hrvatske prije 20 godina pružilo srpskim nacionalistima veliko nezadovoljstvo. Netačno je da je na praznik značajnog pristupa Hrvatske bilo zastupljeno više briga od nada. Ekonomskoj stabilnosti je potreban mir, a miru je potrebna ekonomska stabilnost. Svako ko poriče ovo iskustvo poslijeratnog sporazuma Jugoistočne Evrope, time i dan-danas zagrijava fitilj sa opasno niskim stepenom samozapaljivanja.
Ko gleda izvan granica partijskih imena takođe vidi da je sadašnja Vlada Srbije mnogo više konzistentija od prethodne u borbi protiv korupcije i kriminala. On, takođe, vidi da su mladi članovi, poput Rumunije i Bugarske, nakon pristupanja iskusili unutrašnje nemire, dok su ranije predstavljali uzor. EU bi uostalom trebalo da zahtijeva standarde, koji se očekuju prilikom procesa pristupanja i od starijih članica.
Ne smijemo nikada da zaboravimo: države članice ostaju povezane sudbinom njihovog regiona. Tu moraju da imaju korisnu ulogu, a ne da se podsmijavaju starim rivalima. Tako se nećemo osloboditi starih sukoba, a naići ćemo na nove u evropskom domu.
(Autor je direktor nemačke medijske grupe VAC, bivši koordinator Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu)
Izvor: Pobjeda.me
