Do 2007. kada su njegovi meomari pod nazivom „Če želi da te vidi” objavljeni Bustos je od mnogih smatran kao čovjek koji je izdao Če Gevaru i njegove saborce time što je skicirao njihova lica bolivijskoj vojsci koja ga je uhvatila kada je izašao iz bolivijske džungle po Gevarinom naređenju, navodi se u tekstu britanskog Gardijana posvećenom autoru čuvenog portreta.
„Priča da sam izdao Gevaru me koštala 40 godina loše karme, zato sam i napisao knjigu”, govori Bustos.
U svojoj knjizi se divi Gevarinoj snazi karaktera i poredi ga sa Aleksandrom velikim i mladim Napoleonom ali odbija da ga poredi sa božanstvom.
Od njihovig prvrog sastanka u ministartstvu industrije u Havani, Bustos navodi da je Gevara bio veoma skroman i sa nogama čvrsto na zemlji.
„Nije bio onakav kakvog sam očekivao, bio je mnogo finiji. Do tada sam o njemu znao samo ono što sam pročitao u knjigama ili čuo preko medija. Ali kad sam ga upoznao shvatio sam da je to čovjek potpuno lišen pompeznosti. S vremena na vrijeme znao je da bude i duhovit”, napisao je Bustos.
Gevara je bio dovoljno impresioniran Bustosom da bi ga uvrstio u svoje planove za revoluciji u Argentini.
Bustos i još nekoliko revolucionara je, negdje u periodu od 1962 - 64, obučavano na Kubi i Alžiru da bi nakon obuke bili poslati na sjever Argentine i organizovali gerilsku mrežu.
Nada za revoluciju: Tri godine kasnije Če ga je pitao da li će da se pridruži njegovoj grupi gerilaca u Boliviji gdje se nadao da će pokrenuti kontinentalnu revoluciju.
Revolucionarni planovi su u startu bili osuđeni na propast jer je bolivijska vojska saznala za njihove planove i počela da ih steže.
Bustos je sa francuskim teoretičarem marksizma Regis Debriem napuštio kamp uz Čeovo odobrenje ali su ubrzo uhapšeni od strane bolivijske vojske.
Bustos je, kako navodi, tri nedelje zagovarao ljude koji su ga ispitivali time što im je govorio da je bio na konfrenciji o političkim zatvorenicima kada je naletio na gerilce.
Ali kada je shvatio da CIA i bolivijska armija znaju sve – uključujući i ko su gerilci – promjenio je taktiku.
Bustos je rekao da je argentinski umjetnik i odlučio je da nacrta nekoliko pobunjenika da bi doakzao da ne laže. Tako je i nastao čuveni portret Če Gevare.
„Iskoristio sam priliku i počeo da crtam. Ako su gerilci bili mrtvi - onda on što bih ja nacrtao ne bi moglo napraviti nikavu štetu”, rekao je Bustos. Četrdesetšest godina nakon toga i dalje je ubjeđen da je uradio pravu stvar.
Gevara bi bio prestravljen: „Naravno da sam bjesan što ljudi govore o slikama. Oni skupljaju različite komadiće priče o Če Gevari a da ne zanju što se stvarno desilo, i što su ustvari njegove ideje – rekao je Bustos.
Nekoliko mjeseci pošto je od strane bolivijskih vlsti osuđen na 30 godina zatvora u oktobru 1967. saznao je da je Gevara uhvaćen i ubijen. Osjećao je da je „izgubio lidera brata i prijatelja u isto vrijeme”.
Nakon što je proveo preko tri godine u podzemnom kavezu u vojnoj bzi Bustos je pušten pošto je ljevičarski general došao na valst u Boliviji.
„Vidio sam nakon toga jednog maldog momka u majci sa čuvanm likom Čea i pitao ga: Zašto nosiš majcu sa Čeovim likom? Jeli zbog toga što je bio borac? Nije znao da mi odgovori”.
Stvar koja najteže pada Bustosu je Gevarina posthumna sudbina: pet decenja nakon što je Če ubijen u Boliviji, Bustos je posmatrao kako je leganda progutala čovjaka kojem je služio.
„Gevara revolucionar bi bio prestravljen idejom da je njegov lik progutao njegove ideje. To je sada samo slika. Ništa više...” poručio je Bustos.
tekst i foto: theguardian
