(Iz Beograda za Portal Analitika)
Srpska afera "strujni udar" iz 2004. godine doživela je svoj rimejk protekle sedmice kada je Ministarstvo energetike podnelo krivične prijave protiv regionalnih veletrgovaca
strujom i nekadašnjih poslovnih partnera Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. Da li će njih dvojica završiti na optuženičkoj klupi zavisi od Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal koje ispituje nepravilnosti u poslovanju EFT, ali i od političkih uloga koje su glavni akteri imali pre devet godina u odnosu na danas.
Politička sprega: Aleksandar Vučić je još 2004. godine bio predsednik Anketnog odbora srpskog parlamenta koji je nekoliko nedelja ispitivao nezakonitu trgovinu strujom Lazarevića i Hamovića. Tadašnji radikal Vučić je tvrdio da je Srbija na uvozu struje oštećena za 150 miliona evra, cela priča je završena tako što je Hamović u martu te godine podneo privatnu tužbu protiv Vučića.
Bilo je jasne političke pozadine. Hamović se pominjao kao finansijer Demokratske stranke Srbije čiji je predsednik Vojislav Koštunica tada bio premijer. Pre toga Hamović je pominjan i kao pomagač u izvodjenju radova 5. oktobra kada je svrgnut Milošević, ali i kao finansijer Demokratske stranke Zorana Đinđića. Sa Lazarevićem se razišao 2005. godine zbog, kako su obojica navela, različitog gledanja na poslovnu politiku EFT-a. Međutim, spekulisalo se da je stvarni razlog raskida saradnje Lazarevićeva bliskost sa Socijalističkom partijom Srbije odnosno njegovo finansiranje te stranke.
Devet godina kasnije SNS kontroliše energetiku i Elektroprivredu Srbije te njihova ministarka Zorana Mihajlović kaže: "Neki Vojin ili Vuk danas sigurno rade po zakonu, pitanje je šta su radili kad su počinjali. To vam je ono - ne pitajte me za prvi milion. E, pa mi hoćemo da vidimo gde je taj prvi million i kako se do njega došlo ". Saopštavajući da je
krivična prijava podneta protiv Hamovića, Lazarevića i firme EFT, ministarka Mihajlović je konstatovala da je „sramota šta je urađeno u energetskom sektoru zahvaljujući nekim njihovim političkim spregama".
Na njenu izjavu se nadovezao premijer Dačić koji je i ministar unutrašnjih poslova ocenom - da je isključivo na pravosudnim organima da odluče šta će sa krivičnim prijavama protiv Lazarevića i Hamovića. "MUP će po tom pitanju preduzeti sve kako bude naloženo", rekao je Dačić.
Sumnjivi poslovi: Nagoveštaj da će država početi obračun sa uvoznicima struje dao je Aleksandar Vučić prošle godine tri meseca pre nego što je SNS pobedila na izborima.
Konstatujući da država godinama ne ulaže u energetski sektor, Vučić je bez zazora prozvao: "Njihovi politički tajkuni Vojin Lazarević i Vuk Hamović su ti koji vedre i oblače u srpskoj energetici, koji dobijaju sve prljave poslove, najveći profit, ti koji odlučuju kako će se raditi i graditi, a ne gradi se ništa. Još niko nije odgovorio kako Lazarević i Hamović upravljaju svim poslovima u elektroenergetskom sistemu Srbije".
Inače, Hamović i Lazarević su se našli na listi deset najuspešnjijh biznismena u Srbiji, po obimu prometa koji su ostvarili u 2011. godini. Hamović je te godine imao promet od 2, 17 milijrdi eura! Istovremeno Hamović se, barem prema pisanju medija, prethodnih godina nalazilo i na dokumentima o sumnjivim transakcijama u energetici, koji su dostavljani tužilaštvima u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Velikoj Britaniji, i Americi.
Ako postupak bude temeljan - i bez političkih pritisaka - mogla bi se možda rasvetliti i privatizacija Nacionalne štedionice na kojoj su pomenuti biznismeni zaradili 34 miliona eura, a koja se nalazi na spisku problematičnih privatizacija na koje je ukazala EU. Rasvetljavanje te privatizacija bi moglo odvesti I do nekih aktuelnih ministara iz sadašnje vlade, ali i do - Božidara Đelića koji navodno nije učinio dovoljno da ova firma ostane u vlasništvu države.
Slučaj „Nacionalna štedionica“: Afera Nacionalna štedionica postala je aktuelna krajem prošle godine kada je za nju direktno prozvan ministar finansija Mlađan Dinkić.
Mediji su tada preneli izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, da je Dinkić - u vreme kada je bio guvrener NBS - omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci koju su kontrolisali Hamović i Lazarević da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg državnog Zavoda za obračun iI plaćanje i dodelio joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje. Dinkić je tvrdio da je to najveća iskonstruisana afera koja nema veze sa istinom, ali i da na taj slučaj treba da se stavi tačka u istražnom postupku i da se javno kaže kako je bilo.
"Ako je neko kriv treba da odgovara, a ako nije, od onih koji su napali očekujem izvinjenje", rekao je Dinkić, napomenuvši da je spreman da sarađuje sa nadležnim organima i da je o tome razgovarao i sa Aleksandrom Vučićem, kako bi "raščistio sve neistine" koje su izgovorene o njemu. Time je Dinkić indirektno krivicu svalio - na Božidara Đelića.
"Kompletan proces ulaska privatnih akcionara u Nacionalnu štedionicu desio se, a da me niko nije pitao. Nisam bio ovlašćen da reagujem, jer tada nisam bio ministar finansija. Za proces preuzimanja udela u državnim bankama pita se samo Mistarstvo finasija, a ja sam tada bio guverner", rekao je Dinkić. Ministar finansija tada je bio – Božidar Đelić.
Dinkić je još napomenuo da se protiv njega već vodila istraga u vezi sa Nacionalnom štedionicom u vreme kada je ministar policije bio Dušan Mihajlović i da se istraga završila konsatatcijom da je sve radjeno po zakonu.
Božidar Đelić za sada nije komentarisao ovu Dinkićevu izjavu jer se on nalazi u SAD.
Drugi poslovi: Osim ovih poslova ime Lazarevića i Hamovića se pominje i u osnivanju Euroaksis banke gde je do 2010. godine država Srbije držala devizne rezerve koje je kasnije povlačila i ta banka je u medjuvremenu ugašena.
Trenutno, Hamović poslovno bolje stoji od Lazarevića. Njegova firma EFT uz pomoć kineskih partnera pravi termoelektranu u BiH koja će, prema Hamovićevim rečima, početi da radi 2016. godine i godišnje će proizvoditi oko 2.000 gigavat sati struje. U nju će biti uloženo 600 miliona evra od čega je kineski partner obezbedio 80 odsto novca. Hamovićevo ime dovođeno je u vezu i sa Zoranom Drakulićem koji je bio vlasnik Ist point grupe, kandidat za gradonačelnika Beograda pre desetak godina i finansijer Vojislava Koštunice, ali Hamović je bio i jedan od osnivača nedeljnika "Vreme".
Vojin Lazarević je na čelu Rudnap grupe, a prema izvorima bliskim poslovnim krugovima njegova firma je domaćim bankama dužna oko 150 miliona evra. Rudnap grupa se pominje i kao dužnik u aferi Agrobanka koja je otvorena dolaskom ove vlade. Lazarević je krajem 90-tih godina i početkom ovog veka bio politički angažovan kao savetnik tadašnjeg premijera Crne Gore Filipa Vujanovića, bio je i član Upravnog odbora Jugopetrola i Elektroprivrede Crne Gore. Prethodno, Lazarević je u medijima targetiran kao jedan od najvećih finansijera Narodne stranke u Crnoj Gori.
Da li to znači da će istraga se baviti i tim dijelom Lazarevićevog posla u Crnoj Gori, nekadašnjoj manjoj članici dvočlane federacije? Teško je predvideti jer o tome administracije u Beogradu, ali i Podgorici – ćute.
Bez preciznih prognoza: O tome kada će se završiti borba protiv tajkuna u Srbiji nema prognoza, ali svima se u toj borbi žuri: vladajuća koalicija tom borbom pokušava da dobije što veće poverenje birača, ali i odgovornih u EU: ako reši 23 sporne privatizacije, Srbija ide velikim korakom kroz trnovit put eurointegracija.
Celokupnu situaciju oko vođenja politike nedavno je opisao dramski pisac Nenad Prokić koji je bio i poslanik Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića: "Muški se vodi politika u Srbiji. Od kada je došla ova vlada - sloboda se nalazi u glasačkoj kutiji", rekao je Prokić u televizijskoj emisiji gde mu je Vučić sedeo sa desne strane. U međuvremenu, raste broj kandidata za – optuženičku klupu.
Violeta CVEJIĆ
