Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima uputilo je Ministarstvu pravde Srbije pismo u kom traži da se spriječi diskriminacija.
- Mnogo više od mizerne sume za odštetu žrtve pogađa diskriminacija. Razlika u iznosima može da se čita i kao ideološka pristrasnost jer najveći broj golootočana čine komunisti - kažu u Udruženju. Pravilnikom nije predviđeno ni da se obeštete osobe osuđene na težak prinudni rad, često do smrti, i gubitak građanskih prava.
- Zatvorenici na prinudnom radu treba da dobiju veća obeštećenja. Na primjer u Hrvatskoj osnovna suma je 1.100 dinara po danu - kaže Slavko Marjanov iz ovog udruženja.
Istoričar Srđan Cvetković objašnjava da je javnosti najpoznatija tortura prema golootočanima, ali da su u nekim drugim zatvorima ljudi bili mučeni na isti način.
- Po zlu čuvena je bila „Žuta kuća” u Staroj Gradiški. I u redovnim zatvorima do 1953. situacija je bila užasna. U KP domu Mitrovica bilo je svakodnevne fizičke torture, a zatvorenici su spavali na golom betonu bez grejanja, u prostorijama gde je prije rata bilo desetak zatvorenika, a 1949. ih je bilo oko 200 - kaže Cvetković.
On napominje da su vlasti slale političke zatvorenike na prinudni rad, na primjer na isušivanje močvara u Lonjskom polju i u rudnike Trepča i Bor, gde su radili najteže poslove često do smrti, a bili su i fizički mučeni.
- Veći dio robije proveo sam u izdvojenom objektu Trepča na temperaturi preko 45 stepeni, zbog čega je često dolazilo do bolesti i smrti. U istražnom zatvoru u Beogradu nije prošlo dana bez batina - navodi Božidar Stojić (86), koji je odslužio sedam godina robije jer je bio član omladinskog demokratskog udruženja „Plava traka”.
Meho Omerović, član Komisije za rehabilitaciono obeštećenje, kaže da su se rukovodili time da su na Golom otoku ljudi bili izloženi sistemskoj torturi i obećava da će već na prvoj sjednici svi politički zatvorenici dobiti isti tretman.
Komentari ()
