-Juče je ključni događaj bio radna večera koju organizuje visoka predstavnica za spoljnu i bezbjedonosnu politiku Ketrin Ešton, kojem prisustvuju ministri spoljnih poslova zemalja članica i zemalja kandidata, na kojem smo razgovarali o progresu svake zemlje pojedinačno. To je takođe bila prilika da se ukratko informišu o tome šta su najnovija dešavanja kod nas i takođe kako mi vidimo stanje u regionu. Na neki način, sadržaj razgovora i u parlamentu i tog jučerašnjeg je poprilično sličan, a kada se to tiče regiona onda je bila prilika da se iznesu nove ideje. Mi smo u bliskoj koopreaciji sa Briselom razmatrali koje bi to sve mogle biti nove ideje za regionalnu saradnju, kojima bi dodatno podržali ono što su planovi Regionalnog savjeta za saradnju, i kako da izbjegnemo bilo kakvo dupliranje ili kreiranje okoštalih birokratskih struktura umjesto stvaranja mehanizma za bolju koordinaciju, konsultacije za olakšavanje realizacije čitavog niza projekata koji su od interesa za naše zemlje. Okolnost i nova realnost da je Hrvatska od prvog jula u Evropskoj uniji, čini šest zemalja Zapadnog Balkana okruženim Evropskom unijom, što je samo po sebi trenutak u kome treba da razmislimo kako da ubrzamo našu zajedničku integraciju promovisanjem regionalne saradnje, ali i realizujući pitanja koja su od direktnog interesa za građane. Tu su aktuelne teme infrastrukture i energetike, te saradnje u mnogim oblastima - borbe protiv organizovanog kriminala, razmjene iskustava kada je korupcija u pitanju ali i kada govorimo o čitavom nizu socijalnih tema- kazao je Lukšić novinarima u Briselu.
Podsjećajući da svaka inicijativa ima i svoj politički predznak, Lukšić je podvukao da je pobornik razvoja saradnje po ugledu na neke dobro oprobane i dobro sprovedene modele koje imamo u Evropi.
-Jer oni, to vrijeme dokazuje, olakšavaju napredak svake zemlje prema EU. To naravno opet ne znači da treba odustati od mjerenja svake zemlje pojedinačno. To nije cilj. Dakle, cilj je da zemlje koje nijesu članice EU, a okružene Evropskom unijom, razmisle kako dodatno da ubrzaju svoj evropski put. Inicijalno smo dobili podršku Brisela i vidjećemo na koji način bi mogli iskoristiti Ohridski sastanak u petak da dalje razgovaramo o tome, kako bi ove ideje mogli pretočiti u nešto konkretnije, što bi i vlade mogle razmatrati- najavio je Lukšić, uz konstataciju da diplomatske inicijative i korespodencija zahtijevaju puno strpljenja i kontakata.
-Slijedi usaglašavanje onoga što treba da bude logika nekog modela, izbjegavanje kao što sam već rekao preklapanja sa nečim što postoji jer nam to nije u interesu. Dakle, stvaranje uslova da to bude projekat koji može da živi, a ne projekat koji će biti samo umjetnost radi umjetnosti- naveo je Lukšić.
Kako je dodao, to za Crnu Goru, kao zemlju koja u ovom trenutku jedina vodi pristupne pregovore sa Evropskom unijom, može biti samo afirmativno.
-Nas inače svi doživljavaju kao zemlju koja je porebno da promoviše i daje impulse dodatnoj regionalnoj saradnji, imajući u vidu da mi imamo odlične odnose sa svim zemljama u regionu. I to je zaista naše ogromno dostignuće, koje svi ističu. Tako da, vjerujem i to čini Crnu Goru potpuno logičnim izborom da inicira i nove modele regionalne saradnje koji, još jednom, ne treba da budu bilo kakva birokratizovana forma. Treba zapravo da budu vrlo pragmatični mehanizmi koji će donositi opipljivu korist građanima u našim zemljama- zaključio je Lukšić.
