Trivijalni senzacionalizam, banalizacija sadržaja i reklamni inženjering, favorizujući profit po svaku cijenu, poništavaju kulturu dijaloga i edukativno-demokratsku ulogu štampe. Prema zaključcima, ideal medijske samoregulacije pretvorio se u utopiju, a poštovanje prava Drugog, prava na privatnost i prava na adekvatnu ispravku i odgovor, poništeno je pred samoproglašenim „pravom“ medijskog kapitala da u njegovo ime prodaje neprovjerenu, iskonstruisanu i na zamjeni teza serijski fabrikovanu tzv. Informaciju, kaže se u saopštenju
Kriza štampe, kako se dodaje, i njenog poslovnog modela suprotna javnom interesu ostaviće duboke posledice na demokratskom, kulturološkom, obrazovnom i vaspitnom planu dolazećih generacija
- Izdavačke multimedijalne tehnologije dodatno će produbiti kako krizu štampe tako i problematično pitanje njene odgovornosti pred građanima, društvom i vremenom. Podjednaka je obaveza svih javnih subjekata društva, akademske zajednice, civilnog sektora da pitanje krize štampe aktuelizuju, problematizuju i preveniraju u cilju održivosti demokratskih alata i civilizacijskog progresa koji počiva na moći dijaloga a ne moći medijskog novca, zaključuje se u saopštenju.
