On precizira da je „najistaknutiji glasnogovornik SPC, mitropolit Amfilohije, jednako oštro i glasno kritikuje i pravoslavne 'raskolnike' i političare u Crnoj Gori“.
- U državnoj zajednici SCG situaciju je dodatno usložnjavala vojska, pružajući logističku, ali i političku podršku srpskoj mitropoliji. S druge strane, crnogorske vlasti su se, još u svom zalaganju za nezavisnost te države, neprimereno mešale u crkvene stvari i politički instrumentalizovale nekanonsku CPC na čelu s njenim poglavarom Mirašem Dedeićem – smatra Vukomanović.
Obraćanja mitropolita Amfilohija (Radovića) i penzionisanog vladike Atanasija Jevtića na mitingu u Beogradu 10. maja vidi kao „javni nastup ostatka postsekularne hibridne koalicije iz vremena Koštuničinog režima“, koje naziva „političko pravoslavlje“.
- Taj politički hibrid, sastavljen od predstavnika SPC, Demokratske stranke Srbije i paraklerikalnih organizacija iz njihovog okruženja, naneo je već dosta štete Srbiji u bliskoj prošlosti. Njihovo vreme je, srećom, prošlo, a ostali su poznati po politici koja je, nažalost, rezultirala paljenjem džamija, stranih ambasada i ovim najnovijim kvaziritualima na račun sadašnje Vlade i Skupštine Srbije.
Na pitanje podgoričkog dnevnika kako gleda na predlaganje Njegoša za sveca, što je u međuvremenu odbacio Sabor SPC, Vukomanović kaže:
- Da bi ta kanonizacija imala pun efekat, bilo bi dobro da je najpre ozvaniči Arhijerejski sabor SPC, kao i da je prihvate kako srpski, tako i crnogorski vernici. Siguran sam da sam vladika Rade Tomov Petrović ne bi voleo da njegova kanonizacija u 21. veku bude razlog za nova sporenja između Srba i Crnogoraca. Kao sociolog, ovaj događaj vidim, pre svega, kao crkveno-političko nadmetanje oko simboličkih resursa.
Beogradski profesor kaže da unutar SPC ne postoje podjele, kako to navode pojedini mediji.
- Nemojmo se zavaravati da tu ima nekih liberalnih i konzervativnih struja u crkvi. Sudeći samo po onome što je izašlo u javnost, čak četvrtina Sabora je duboko kompromitovana. Čast malobrojnim izuzecima među arhijerejima. Obelodanjene afere su samo vrh ledenog brega, jer mnogo manje stvari izlazi u javnost nego što se prikriva, uz izuzetno snishodljive medije kada je reč o SPC.
Vukomanović postavlja pitanje i kada će arhijereji Srpske pravoslavne crkve da preuzmu odgovornost za sve naopake stvari koje se čine još od devedesetih godina?
- Oni, naravno, ćute o nepočinstvima: govoru mržnje u ratu i u miru, veličanju ratnih zločinaca, pedofiliji, pljačkama u eparhijama i parohijama, saradnji sa službama bezbednosti, korupciji u sveštenstvu, prebijanju monahinja. S druge strane, svima nama drže pridike o tome: zašto da se ne potpisuju važni državni sporazumi, od kojih zavisi budućnost Srbije. Dokle će građani u svešteničkim odorama i mantijama imati veća prava od nas, ostalih građana? Pri tome se očekuje da ih izdržavamo od poreza i priloga, a da oni ne budu oporezovani čak ni za najveći luksuz po svojim eparhijama. Da se nama broji svaki dinar, a da njihove finansije niko izvan crkve ne kontroliše – stav je ovog univerzitetskog profesora.
U svojim radovima Vukomanović se u više navrata dotakao uloge SPC u ratovima devedesetih godina, koju označava kao „kontroverznu“ i to pojašnjava na sljedeći način:
- To se najbolje vidi iz različitih saopštenja koja je crkva na zvaničnom ili poluzvaničnom nivou izdavala u tom periodu. S jedne strane, bilo je tu apela na pomirenje, molitvu, prestanak rata i sukoba. S druge strane, tokom 1993. i 1994. godine, kako je rat u BiH već bio odmakao, izdaje se niz crkvenih saopštenja na zvaničnom nivou, gde se prepoznaje nastojanje da se sukob nastavi, da se ono što je u ratu osvojeno, teritorije i gradovi, održi, pri čemu se SPC suprotstavlja mirovnim planovima. To je bio slučaj s Vens-Ovenovim planom, zatim planom Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu iz 1994, kada je episkopska konferencija SPC izdala saopštenje iz koga se jasno vidi da se teritorija koja je osvojena u ratu tretira kao očevina, dedovina. Nema uzmaka s te teritorije, i kada su čak poslanici Republike Srpske bili spremni da se povuku, uočava se jedan puno militantniji stav crkve. Reč je o tome da su svi prethodni pozivi na mir i prestanak sukoba nadjačani saopštenjima kojima želi da se blokira mirovni proces – zaključuje Vukomanović za Pobjedu.
Foto: pobjeda.me, kotor-network.info
