- To je izuzetno važno pitanje na koje treba odgovoriti, naročito kada je u pitanju fiskalna politika u Crnoj Gori. Crnogorska ekonomija se nalazi u slaboj poziciji i potrebna su joj fiskalna prilagođavanja. Odgovor na vaše pitanje se nalazi u tome koliki je nivo crnogorskih rezervi. Da Crna Gora ima nizak nivo javnog duga, a ne sadašnji koji je visok, naša preporuka bi bila drugačija, rekao je Ilahi.
Podsjetimo, Štiglic i Krugman oštro su kritikovali mjere štednje i fiskalnog prilagođavanja koje se sprovode u zemljama svijeta ističući da je riječ o „ekonomskom samoubistvu“. Crnogorski javni dug iznosi oko 53 odsto BDP-a, a sa izdatim garancijama prelazi 60 odsto što su granice Mastrihtskih kriterijuma. Deficit budžeta za ovu godinu je predviđen na oko 95 miliona eura, a država će se ove godine ukupno zadužiti do 250 miliona eura.
- Problem crnogorske ekonomije je i što je prostor za finansiranje tekućeg i budućeg deficita sužen. Kako onda održati stabilnost javnih finansija, a ne štedjeti, zapitao se Ilahi.
On je preporučio crnogorskoj Vladi da dinamika štednje odnosno fiskalnog prilagođavanja - ne bude baš brza.
- Zbog toga se slažemo sa Vladinim ciljanim nivoom deficita, odnosno smanjenja u odnosu na prošlu godinu od 1,5 procenata. MMF misli da je ova dinamika prilagođavanja primjerena uslovima i da treba nastaviti tim ritmom u narednih nekoliko godina. A kad dođe do ekonomskog rasta, ta fiskalna prilagođavanja onda moraju biti i snažnija. Crna Gora će se u narednih deset godina suočiti sa brojnim ekonomskim izazovima, budući da nemate sopstvenu valutu, a imate malu i otvorenu ekonomiju. Zbog toga je pravi izbor – izbor niskog javnog duga, zaključio je Ilahi.
