- Crkva kao objekat u politici „obilježavanja" teritorije je samo sredstvo iskaza političkog stava u negiranju svakog identiteta, koji nije onaj u ime, i za čije ime, ta crkva djeluje - kaže dr Rastoder.
- U tom smislu ponovno aktuelizovanje tog pitanja treba da bude dokaz kontinuiteta te politike koja nalazi navodno „nove" razloge da reaktuelizije „stara" pitanja. Crkva je ozbiljna i organizovana institucija i smatra se „pozvanom" da utiče na kreiranje političke i društvene zbilje u Crnoj Gori. Takva aktivnost će se pojačavati u mjeri u kojoj crnogorsko-primorski mitropolit bude doživljavao izraze neodobravanja za svoje istupe u Srbiji, i respekta do snishodljivosti u Crnoj Gori. Jednostavno, teško je prihvatiti činjenicu da su ideje njihovo „oživljavanje" na tlu Crne Gore novi prilog davanja vještačkog disanja, idejama za koje smo (ne)osnovano pomislili da su iza nas.
Davanje „predznaka"
Uz opasku da pitanje sveca ne može biti jedno od pitanja koje je uslovno i po kojem se vodi javna debata, dr Rastoder inicijativu da se obnovi tzv. Njegoševa kapela komentariše na ovaj način.
- Sama takva činjenica upućuje na zaključak da: ili je pitanje postavljeno pogrešno ili je osoba predložena za sveca diskutabilna? Sto se tiče obnove kapele, to je samo pokušaj davanja konkretnog „predznaka" Njegošu, što dodatno obesmišljava inicijativu kanonizacije Njegoša za sveca. Prosto, mislim ili je neko svetac ili nije? Ukoliko jeste, onda valjda nema potrebe svetački oreol „upakivati" u bilo koju tvorevinu smrtnika - kaže dr Rastoder.
foto: www.123people.com
