Predsjednik tadašnje Tenderske komisije, Branko Vujović rekao je da je, u skladu sa Vladinom Odlukom o planu privatizacije pokrenut postupak privatizacije Telekoma Crne Gore, s obzirom na to da prethodni tender nije uspio.
Prvo je, kako se navodi, urađena Strategija privatizacije koja je bila na javnoj raspravi, a prilikom usvajanja Strategije na Vladi konstatovano je da postoji značajno interesovanje potencijalnih investitora za kupovinu akcija u telekomunikacijama na evropskim berzama.
“Samim tim, Telekom operatori su bili u mogućnosti da obavljaju strateška ulaganja u zemljama jugoistočne Evrope. Takođe u tom momentu, Telekom Crne Gore je imao dobru poziciju sa raspoloživom infrastrukturom i tehnologijom. Sprovedena je procedura prodaje 51,12 odsto akcija u skladu sa Zakonom o privatizaciji”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da se na javni poziv, koji je objavljen 18. oktobra 2004. godine, prijavilo šest kompanija od kojih se pet kvalifikovalo, a ponude dostavile četiri.
Tenderska komisija je rangirala ponude na osnovu prethodno utvrđenih kriterijuma za ocjenu ponuda. Prvorangirani ponuđač je bio mađarski telekom Matav koji je u većinskom vlasništvu Dojče (Deutsche) Telekoma, koji je za akcije ponudio 114 miliona eura.
Drugorangirani ponuđač Telekom Slovenija ponudio je 93 miliona eura, što znači da je Matav, koji je kasnije promijenio ime u Mađar Telekom, ponudio 21 milion eura više.
“Pored toga prvorangirani ponuđač ponudio je i otkup akcija manjinskih akcionara po cijeni od 2,2 eura po akciji.
Saopšteno je da je odlukom Vlade da od prihoda od prodaje akcija obezbijedi 0,3 eura po akciji, pružena mogućnost svim manjinskim akcionarima da prodaju svoje akcije po 2,5 eura po dionici.
Vlada je, dodaje se, prepoznala interes da svojim učešćem od oko tri miliona eura omogući građanima Crne Gore – manjinskim akcionarima da prihoduju preko 22 miliona eura, što je predstavljalo dodatno ulaganje strateškog investitora.
To je, saopštio je Vujović, imalo značajnog uticaja na povećanje platežne moći građana, ekonomsku stabilnost i razvoj tržišta kapitala u Crnoj Gori.
“S obzirom na to da je mađarski Matav imao ubjedljivo najbolju ponudu, s njim je 15. marta 2005. godine zaključen kupoprodaji ugovor, a 6. aprila Matav je preuzeo većinsko vlasništvo i upravljanje kompanijom. Tim datumom, Vlada je u potpunosti izašla iz učešća u poslovanju Telekoma, a svu odgovornost za regularnost poslovanja je preuzeo Matav sa novim menadžment timom”, zaključuje se u saopštenju.
Dojče Telekom i njegova mađarska podružnica Mađar (Magyar) Telekom pristali su da plate kaznu od oko 95 miliona USD u okviru nagodbe o sudskoj tužbi, u kojoj se tvrdilo da su bivši rukovodioci te dvije kompanije potkupili državne funkcionere u Crnoj Gori i Makedoniji. Nagodbom je riješena istraga koju su više od pet godina sprovodili američko Ministarstvo pravde i Komisija za hartije od vrijednosti (SEC) protiv Dojče Telekoma, većinskog vlasnika Mađar Telekoma.
