(Iz Beograda za Portal Analitika)
Kandidatura Vuka Jeremića za predsjedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija otvorila je u Srbiji, kod kritičara vlasti više pitanja: da li je to nagrada za dobro obavljen posao u diplomatiji ili je riječ o Jeremićevom sklanjanju sa političke scene u vreme predizborne kampanje.
Najvažnije je, ipak, procijeniti - kakvu bi Srbija imala korist od jednogodišnjeg predsedavanja Generalnom skupštinom?
Podrška i procedura: Za izbor predsedavajućeg GS UN potrebna je prosta većina od 193 članice Generalne skupštine, a Jeremić računa sa podrškom nesvrstanih zemalja čijih je 105 predstavnika prošle godine bilo na Samitu nesvrstanih u Beogradu.
Jeremić je kandidovan za predsedavajućeg narednog, 67. zasedanja, Generalne skupštine UN, na funkciju od godinu dana i ako bude izabran predvodiće to telo u ime Istočnoevropske grupe koju čine 23 države. Iz ove grupe zemalja i Litvanija ima svog predstavnika kojeg je kandidovala pre više od godinu dana.
Novo zasedanje GS UN počinje svakog septembra, a predsedavajući se bira obično u maju ili junu mesecu. Njegova funkcija je da otvara i zatvara plenarna zasedanja, vodi računa o proceduri, ne glasa o odlukama GS UN ali imenuje nekoga iz delegacije ko glasa umesto njega, saopštava odluke, predlaže rešenja oko postizanja konsenzusa, učestvuje u bilateralnim konsultacijama oko prevazilaženja problema i dolaženja do rešenja.
(Ne)sporni susjedi: Diplomatsku praksu da se zemlje susedi međusobno podržavaju u svim kandidaturama, kada se radi o ovoj srpskoj inicijativi, jedino je za sada poštovala Crna Gora. I pored narušenih diplomatskih odnosa - koji su eskalirali na slučaju Nikolaidis - Crna Gora će podržati Jeremića. Prema rečima Zorana Jankovića iz Ministarstva vanjskih poslova "Crna Gora principijelno podržava najbliže susede, posebno s prostora bivše Jugoslavije, kada je reč o kandidaturama u medjunarodnim organizacijama".
Međutim, Hrvatska će najverovatnije podržati kandidata Litvanije, jer kako je objasnila ministarka spoljnih poslova Hrvtaske Vesna Pusić to je bivša Hrvatska vlada obećala još pretrpošlog leta. Ona je objasnila da je Jeremećiva kandidatura došla kasno, ali da ne znači da je sadašnji stav Hrvatske decidan i da nije podložan promeni.Makedonija i Slovenija se za sada nisu izjasnile o podršci Jeremiću. Slovenački ambasador u Beogradu Franc But rekao je prošle sedmice da se Slovenija nije izjasnila jer nova vlada još uvek nije formirana, ali da sa Jeremićem ima odličnu saradnju.
Kritiku Jeremiću uputio je član predsedništva BiH Željko Komšić. On je srpskom šefu diplomatije zamerio da "nije dovoljno pokazao privrženost izgradnji mira i dobrosusedskih odnosa u regionu". Međutim, ostala dva člana predsedništva BiH Bakir Izetbegović i Nebojša Radmanović nisu se izjasnili o podršci Jeremiću.
Ugled bez velikog uticaja: Bez obzira na to što je funkcija predsedavajućeg GS UN prema rečima dr Dragana Simića sa Fakulteta političkih nauka "protokolarno i časno mesti i podiže ugled zemlje" postavlja se pitanje da li je Jeremić pravi kandidat Srbije za ovu funkciju?
Ako u protekle četiri godine posmatramo regionalne odnose ne može se reći da šef srpske diplomatije u regionu - od kojeg očekuje podršku - ima naročit ugled, pošto je često nastupao svadjalačkim tonom naročito prema Crnoj Gori, ali i prema BiH i Hrvatskoj. Kada je svet u pitanju, u središtu njegovog delovanja uvek je bilo Kosovo, ali se njegovi stavovi oko Kosova nisu uvek poklapali sa zvaničnim stavovima Vlade Srbije. Podsetimo samo na situaciju iz 2010. godine kada je Beograd uputio Generalnoj skupštini UN predlog rezolucije o Kosovu, koja je kasnije povučena i napravljena nova u saradnji sa vodećim zemljama EU.
Da je ugled predloženog kandidata bitan na svim poljima govori i primer bivšeg predsedavajućeg GS UN Srđana Kerima iz Makedonije koji je tu funkciju obavljao 2007. godine. U njegovoj biografiji pored ostalog stoji i da je pre nego što je izabran za predsedavajućeg GS dao znatan doprinos razvoju međuregionalnih odnosa. Kerim je pre odlaska na funkciju u UN bio ministar spoljnih poslova Makedonije tako što nije bio član nijedne stranke već su ga za mesto ministra predložile dve partije.Tačno 30 godina pre Srđana Kerima na mestu predsedavajućeg GS UN bio je, takođe Makedonac, Lazar Mojsov iz SFRJ i to u momentu kada je SFRJ imala najveći ugled u svetu.
Nerealne ministarske ambicije: Međutim, Jeremićeva ambicija nije samo da bude predsedavajući GS UN već da uporedo obavlja i funkciju ministra poslova Srbije.
Takva praksa nije strana u diplomatiji. Prema rečima profesora Simića u istoriji je bilo takvih primera, jer predsedavajući GS UN nema preteran broj obaveza koje bi opteretile jednog diplomatu.
Ipak, nekadašnja ambasadorka Srbije u Meksiku Vesna Pešić smatra da za Jeremića neće glasati ni zemlje iz nesvrstanog bloka koje je Jeremić često obilazio. Ocenjujući da je "on veoma loš ministar", i da je "totalno zapustio" Ministarstvo spoljnih poslova, Pešić je ukazala da se spoljna politika Srbije vodi iz Kabineta predsednika države, odnosno da se više ne zna, kako je rekla, ko iz kog kabineta vodi koju politiku u Srbiji. Pešićeva ističe i da ništa ne isključuje, ali da ne veruje da bi Jeremić mogao da dobije podršku bilo kakve ozbiljne zemlje.Kakva je korist od kandidature: Funkcije u UN, makar one bile i protokolarne, doprinose ugledu zemlje čiji je predstavnik obavlja.
Što se ovog konkretnog mesta tiče, mnoge diplomate koje su se oglašavale proteklih dana o ovoj funkciji složili su se u oceni da se od predsedavajućeg GS ne očekuje da forsira ličnu ili politiku svoje zemlje, već da mora da vodi računa o proceduri i korektnosti za sve 193 članice UN. U svakom drugom slučaju politika predsedavajućeg bila bi kontraproduktivna i za predsedavajućeg ali i za zemlju iz koje dolazi.
Ova funkcija bi pomogla Srbiji da poboljša svoj poljuljani međunarodni ugled. Međutim, da li je Jeremić baš taj koji može prevazići svojeglavost u vodjenju spoljne politike u korist napretka Srbije na međunarodnoj sceni. Jer kako je sam rekao ovo nije kandidatura Vuka Jeremića već države Srbije. Dakle, može li Jeremić novom funkcijom "ispeglati" svoje dosadašnje gafove, ili je kandidatura za ova funkciju samo ustupak i Jeremiću i onima iz Demokratske stranke koji već duže vremena osporavaju njegovu politiku.
Violeta CVEJIĆ
