„Do sada je od ovog iznosa iz budžeta isplaćeno 184 miliona eura, ne računajući kamate“, piše Pobjeda.
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je 2006. godine izdato garancija i kontragarancija blizu 40 miliona eura, godinu kasnije 34,4 miliona, 2008. oko 38 miliona, 2009. oko 208 miliona, godinu kasnije 193 miliona eura i 130 miliona dolara, 2011. oko 18 miliona, 2012. oko 10 miliona, 2013. oko 26,7 miliona eura i 46,4 miliona dolara, a prošle godine 20 miliona dolara.
Najviše, 119 miliona eura, palo je garancija izdatih 2010. godine. Iz 2009. palo je 62 miliona eura, a iz 2011. godine 2,7 miliona eura garancija. Kombinat aluminijuma je rekorder po izvlačenju novca iz budžta - za vlasnika te firme Olega Deripasku građani Crne Gore su platili 130 miliona eura sa kamatama Dojč, OTP i VT banci. Vlasnicima Nikšićke željezare, kompaniji MNSS građani Crne Gore su otpatili 26,3 miliona eura kredita, bez kamata.
Ključno pitanje koje se nameće je da li Vlada treba da izdaje garancije za privatne firme, s obzirom na loše iskustvo sa KAP-om, Željezarom, Mirai...
Ekonomski analitičar dr Vasilije Kostić kaže da nije problem u davanju garancija privatnim firmama, ma koliko to, imajući u vidu epizode sa državnim garancijama, možda izgleda jeretički ili arogantno.
„Problem je za kakve namjene, pod kojim uslovima se daju i šta se njima želi postići“, kaže Kostić, koji smatra da garancije treba davati za projekte od javnog interesa, pod uslovom da se tačno zna kojim firmama, sa kojom namjerom, u koju svrhu i uz koje uslove.
Očigledno je, kaže on, da se teško odričemo recidiva prošlosti, pa i danas dvije i po decenije poslije ukidanja socijalizma govorimo o privatnom vlasništvu u kontekstu neprijateljskog i nepoželjnog.
Izvor: Pobjeda; foto: made-in-germany.rs
