Kada se u junu otvore pregovori, Crnoj Gori treba da vodilja bude – Island. Ta je država već otvorila pregovore sa EU, slična je sa Crnom Gorom, počevši od veličine i načina na koji će se obaviti pregovori. Hrvatska je već postala članica EU, zato Crna Gora pomno treba da prati dešavanja u pregovaračkom procesu Islanda, a ne da se osvrće unazad.

Bivši crnogorski ambasador u Briselu i direktor konsultantske kuće Europematters Bojan Šarkić ocjenjuje da, nakon odluke Evropskog savjeta, Crna Gora treba da, najkasnije do kraja decembra, imenuje glavnog pregovarača, a pregovarački tim sastavi - do kraja januara.

- Mislim da Vlada Crne Gore treba da odredi glavnog pregovarača do kraja decembra, a da pregovarački tim bude sastavljen već do kraja januara. Vidite, Van Rompej je odmah nakon odluke Evropskog savjeta najavio da je Evropska komisija dobila zaduženje da se pripremi okvir pregovora i da se sačini analiza iz oblasti pravosuđa. Zato Crna Gora nema izbora, jednostavno ne treba da čeka već da krene u akciju, smatra Šarkić.

Govoreći o prošlonedjeljnom evropskom samitu u Briselu, Šarkić smatra da uspjeh za Crnu Goru određivanje juna 2012. godine kao datuma pregovora.

- Dobijanje pregovora u junu je veliki uspjeh za Crnu Goru. Evropska komisija je dobila zaduženje da automatski počne sa svim pripremnim poslovima da pregovori počnu odmah u junu i da, u tom cilju, počne analizu usklađenosti propisa iz poglavlja 23 i 24 koja se prva spremaju za otvaranje, kaže Šarkić.

ANALITIKA: Ovdje su pojedini analitičari tumačili da Brisel ipak ispostavlja neke uslove, da se traže hapšenja zbog korupcije ili organizovanog kriminala? 

ŠARKIĆ: Ne, nema novih uslova; radi se o evropskom zahtjevu da se nastave dosadašnje reforme. Ne zasniva se proces reformi na zahtjevu za jednim, dva ili više hapšenja, to nije realno niti Evropa tako funkcioniše. Od Crne Gore se prosto traži da bez odlaganja nastavi implementaciju obimnih reformi u oblasti pravosuđa, osnovnih ljudskih prava, slobode izražavanja, sve ono što je Evropska komisija notirala ranije.

To će biti trajni zahtjevi Brisela i ubuduće. Ono što treba da se shvati: čak i u momentu kada se zaključe pregovori o jednom poglavlju, to poglavlje može biti ponovo otvoreno ukoliko se zaključi da se zemlja kandidat, iz nekih razloga, ne pridržava usaglašenih kriterijuma iz te oblasti!

ANALITIKA: Odmah nakon odluke Evropskog savjeta, Štefan File je poručio da Crna Gora treba da pripremi pregovarački tim. Da li to znači da Crna Gora mora hitno da se sprema svoj pregovarački tim, da li se kasni u pripremama?

ŠARKIĆ: Ne bih da dijelim lekcije da li Crna Gora kasni ili ne. Činjenica je da je sam File predložio da se glavni pregovarač čim prije imenuje. Ako je Evropska komisija preduzela korake da – maltene čim se slavljenički šampanjac u petak popio – spremaju ekipe koje će da se bave pripremom otvaranja pregovora, onda je jasno da Podgorica  mora krenuti istim tempom kao i Brisel.

ANALITIKA: Kada je, po Vama, krajnji rok da se odredi glavni pregovarač i da tim bude poznat?

ŠARKIĆ: Mislim da bi glavni pregovarač trebalo da bude imenovan u najskorije vrijeme. Podsjetio bih da smo mi u dva navrata pravili reforme unutar Vlade, vezane za Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija. Sada treba požuriti sa pripremom ekipe, jer je očigledno da je Evropska komisija u izvjesnoj prednosti - oni mogu, jednostavno, da ljude koji su pregovarali sa Hrvatskom prekomanduju na posao pregovora sa Crnom Gorom.

Ako insistirate na konkretnim rokovima, mislim da Vlada Crne Gore treba da odredi glavnog pregovarača već do kraja decembra a da tim bude sastavljen do kraja januara. Vidite, Van Rompej je, odmah nakon odluke Evropskog savjeta, najavio da je Evropska komisija dobila zaduženje da se pripremi okvir pregovora i analiza iz oblasti pravosuđa. Zato Crna Gora nema izbora, jednostavno ne treba da čeka već da krena u akciju.

ANALITIKA: Živite u Briselu i pratili ste pregovaračke napore Hrvatske od početka. Oni su angažovali brojnu ekipu…

ŠARKIĆ: Da, prije početka pregovora u ambasadi Hrvatske u Briselu je bilo čak 27 ljudi koji su se pripremali za pregovore; koji su kroz diplomatsku misiju bili uključeni u proces evropskih integracija. Ponavljam: tadašnja Hrvatska nije bila ni kandidat.  Administrativne kapacitete Crne Gore treba svakako pojačati i iskoristiti sve raspoložive kapacitete.

ANALITIKA: Kandidatura Srbije je odgođena za mart, dok je Crna Gora dobila jun kao rok za pregovore. Spekulisalo se da Francuska osporava Crnu Goru  radi unutrašnjih političkih interesa Pariza, ali i da bi se Srbiji dala šansa, te da bi Crna Gora i Srbija bile u evropskom paketu. Da li su odlukom država članica EU razdvojene putanje Crne Gore i Srbije, makar kad su pitanju evropske integracije?

ŠARKIĆ: Definitivno – da. Crna Gora je, da se tako izrazim, u procesu evropskih integracija otišla dvije stepenice više od Srbije.

Strateški gledano, značajnija je, ipak, jedna druga stvar. Da bi Srbija dobila kandidaturu i počela proces otvaranja pregovora, potrebno je da prođe jednu bolnu prepreku – pitanje Kosova. Vidite, 22 države članice Evropske unije priznale su Kosovo, odnosno, drugačije rečeno - 22 države Evropske unije ne priznaju Srbiju u njenim ustavnim granicama! To je težak poltički problem, veliko opterećenje za Srbiju i taj se problem mora, kad-tad, potpuno otvoriti i konačno rješavati. Valja napomenuti da je prvi kriterijum evropskih integracija politički kriterijum i Srbija će se na toj prvoj evropskoj stepenici sresti sa problemom koji nije lako rješiv, sve da i postoji izražena volja svih strana.

S druge strane, Crna Gora ulazi u pregovore koji se sprovode individualno; pregovori su  zasnovani na dostignućima svake države ponaosob. Dakle, sada će se sve razmatrati odvojeno i mislim da Crna Gora treba da gleda naprijed, da planira svoje buduće korake. Kada se otvore pregovori, Crnoj Gori treba da vodilja bude – Island. Ta je država već otvorila pregovore sa EU, slična je sa Crnom Gorom, počevši od veličine i načina na koji će se obaviti pregovori... Zato Crna Gora pomno treba da prati dešavanja u pregovaračkom procesu Islanda i EU a ne da se osvrće unazad.

ANALITIKA: Crna Gora će morati pomno da gleda i ono što se dešava unutar EU. Samit koji je održan u četvrtak i petak je pokazao nejedinstvo, makar u pogledu  fiskalne unije. Hoće li biti ove i ovakve EU kada mi konačno zakucamo na vrata?

ŠARKIĆ: U petak je 26 država podržalo poreski budžetski sistem kojim se želi staviti pod kontrolu dužnička kriza u eurozoni. Preciznije rečeno: sedamnaest zemalja se usaglasilo sa tim paketom a ostalih devet je ostavilo privremeno odluku po strani dok se ne obave dodatne konsultacije unutar njihovih parlamenata i onda usvoji plan. Britanija je ostala po strani, tvrdeći da je njihov interes da ostanu van zone, uključujući i dio svog suvereniteta i odluka koje se odnose na ogromne transakcije koje se obavljaju na Londonskoj berzi.

Sve pomenuto ukazuje da se mogu očekivati određene promjene u dijelu strukture Evropske unije. Dok mi završimo proceduru i pregovore - u nekih narednih pet godina - Evropa će svakako biti nešto drugačija. Ali, kriterijumi i standardi će ostati isti, to je ono što moramo znati i čemu valja težiti.

Draško ĐURANOVIĆ