U mnogim evropskim i zemljama regiona osim klasičnih sahrana prihvatljiva je i kremacija. Iako se u Crnoj Gori ne govori previše o izgradnji krematorijuma, izvještava Antena M, ako je suditi po riječima direktora Javnog preduzeća "Pogrebne usluge" Slobodana Stanovića o takvoj odluci trebalo bi ozbiljno razmisliti.

-Na kraju to mora, jer je sve manje prostora, na Čepurcima sada imamo neko malo proširenje, na Zagoriču više nema prostora, tako da je ta priča nužna i koja je dosta hitna, kaže Stanović.

On smatra da bi krematorijum trebalo da bude u okviru novog groblja, a ima i prijedlog za lokaciju.

-Od druge faze Aluminijskog kombinata i manastira Dajbabe, tu ima parcela koja je u vlasništvu Glavnog grada, dodaje Stanković.

Socilog religije Vladimir Bakrač smatra da naša država ne bi trebalo da zaostaje za mnogima u kojima je krematorijum praksa.

-Ako neko za života izrazi želju da budu kremirani njegovi posmrtni ostaci, ne vidim razlog zašto se ne bi izašlo u susret toj želji. Dalje, iz svih higijenskih razloga je spaljivanje posmrtnih ostataka sasvim opravdano, kaže Bakrač.

Bakrač objašnjava da se hrišćanstvo, naročito pravoslavlje, izričito protivi kremiranju. A da li će tradicija i običaji kod Crnogorca uticati na prihvatanje krematorijuma.

-Ne mislim da će tradicija u 21.vijeku biti kamen spoticanje za takve odluke. Tu prvenstveno glavnu riječ igra kultura življena, zatim obrazovanje, dodao je Bakrač.

Da li će Crna Gora dobiti krematorijum ili ne biće poznato do kraja godine. Tada bi trebalo da bude završen prostorno urbanistički plan Glavnog grada, kojim će biti definisane i lokacije za nova groblja, u okviru kojih bi mogao da bude izgrađen prvi krematorijum.

U opštini kažu da će tada razmišljati o tome da li će biti u privatnom vlasništvu, držvnom ili kao privatno-javno partnerstvo.

photo: arunsawat.com