Manjifiko: Super je raditi sa dobrim komandantom

Bjelogrlić ima takav karakter - da nije filmadžija, tačno bih mogao da ga zamislim kako komanduje na bijelom konju. Jeste zahtjevan, ali lijepo je raditi sa njim jer mu muzika mnogo znači. 
Fotografija Ivana Kostića u kombinaciji sa sjajnom muzikom Roberta Pešuta – Manjifika učinila je čuda za atmosferu serije „Senke nad Balkanom“ Dragana Bjelogrlića. 
Balkanska publika nije navikla da je TV autori maze estetski zaokruženim projektima, koji imaju muziku koja nije puka ilustracija radnje, već je veoma važan začin priče.
Objavljeno: 06. 01. 2018 - 07:57 Promjenite veličinu teksta: A A A
Manjifiko: Super je raditi sa dobrim komandantom

Manjifikove kompozicije zvuče moderno, bitno drugačije od perioda koji prikazuje serija. Muzika poručuje gledaocima da je sve što gledaju na malom ekranu i dalje pohranjeno u njihovoj stvarnosti, a to je odlika svakog umjetničkog djela – iako prikazuje prošlost, mora da kaže nešto važno i o momentu kada je nastala.

A kako je nastajala ova muzika? O kreativnom procesu, saradnji sa Bjelogrlićem, uticajima na estetiku serije i utiscima poslije emitovanja prve sezone za čitaoce Objektiva govori Manjifiko.

m2

OBJEKTIV:Kakve utiske nosite poslije emitovanja prve sezone - i kao gledalac i kao dio kreativnog pogona autorske ekipe?

MANJIFIKO: Posle emitovanja sam bio u blagoj neverici jer mi se serija učinila kao preveliki poduhvat i nešto čemu ljudi na ovim našim prostorima uopšte nisu vični. Jako sam zadovoljan. Uživao sam iz epizode u epizodu. Mislim da je cela ekipa uradila sjajan posao. Serija je obuhvatila žanr, kao kriminalka, i preplet istorije i filmskih karaktera. Didaktična je i komercijalna. Odlično je napravljena. Primamljiva je za svakoga koga zanima razdoblje između dva rata i manje poznate istorijske činjenice.

m3

OBJEKTIV: Da, serija je i reklamirana kao „istorija koju nas nisu učili“. Nego,potomci Bijelih Rusa iz Srbije kritikovali su Dragana Bjelogrlića da je iznio pogrešne podatke o broju kozaka u Beogradu tokom dvadesetih godina prošlog vijeka. Tvrde da je Bjelogrlić preuveličao istorijske činjenice...

MANJIFIKO: Pa dobro, neka ga malo. (smijeh)

OBJEKTIV: (smijeh) Neka ga malo, ali pojačao je mnogo. I podatke, i nasilje, i dramu... Uzeo je od istorije tačno onoliko koliko mu je bilo potrebno i začinio ju je elementima koji toliko zaintrigiraju, da gledaoci zaborave da gledaju igranu seriju, a ne dokumentarac na TV History Channel.

MANJIFIKO: To je moć umjetnosti. To mora da se dešava. Zbog takvih reakcija se i prave ovakve serije.

OBJEKTIV: „Senke nad Balkanom“ dobile su narodski nadimak „srpska Birmingemska banda“. Što mislite – da li ovo poređenje pretjerano?

MANJIFIKO: Mislim da se u obe serije osjeća taj modernistički pristup režije i produkcije, ali „Senke“ nemaju toliko zajedničkih stvari sa serijom „Peaky Blinders“ koliko imaju sa projektom „Vavilon Berlin“. Bjela je izašao sa ovom serijom prije „Vavilon Berlina“ i onda mi je bila neverovatna sličnost ovih serija.

OBJEKTIV: Veliki uticaj na pikiblajnderovsku atmosferu imala je i Vaša muzika. Kada ste komponovali za „Montevideo“, rekli ste da je Bjelogrlić došao i rekao Vam: „Želim nešto novo, ali da zvuči kao staro i da bude hit. Imaš sedam dana.“Što Vam je tražio kada je opisivao „Senke“?

MANJIFIKO: Odmah smo se složili da nećemo hvatati muzičku epohu iz tog razdoblja. I bacili smo se na to da sa muzikom stvaramo saspens. Odlučili smo se za contemporary muziku jer je sve moderno – režija, produkcija, pesme.

OBJEKTIV: Bjelogrlića bije glas da je veoma zahtjevan na setu, gdje sa njim nema „pregovora“ i tačno se zna što se radi. Da li Vam je to kao kreativcu inspiracija za rad, jer kreator zna što želi i lakše usmjerava veliku produkciju, ili Vas takvi pristupi koče u kreativnom promišljanju?

MANJIFIKO: Znate šta, Bjela je odlučio da bude filmadžija– glumac, režiser, producent, scenarista... Ali on je mogao da bude odličan komandant. Tačno ga vidim kako komanduje na belome konju. Takav mu je karakter, znate. I super je raditi sa dobrim komandantom, bez obzira na to šta zahteva, jer njemu mnogo znači muzika. Bjela je jedan od retkih režisera koji baš želi da čuje ono što je zamislio. I užitak je razgovarati s njim o tome. Zahtevan jeste, ali lepo je raditi sa njim.

m4

OBJEKTIV: Kako ste se dogovarali za konkretna muzička rješenja za određene scene?

MANJIFIKO:Slowmotion scena kada Tane i Pletikosić prvi put ulaze u Jatagan malu jeste nešto prvo što mi je Bjela pokazao. Na osnovu nje mi je objasnio kakva će biti estetika. Dogovorili smo se da stavimo neki prljavi rokenrol koji opet zvuči balkanski - ima i gitare i našeg melosa. Tu sam ukapirao o čemu se u seriji radi.

OBJEKTIV: Čitajući intervjue filmskih i TV kompozitora, od Hansa Cimera do Krisa Mansela, možete primijetiti da pojedini vole da su non-stop uključeni u sve, dok drugi žele da stvaraju „prazne glave“. Kako ste Vi radili „Senke“?

MANJIFIKO: Svaki pristup radu je legitiman. Nekad nema potrebe da znaš sve, već možeš da stvaraš kad čuješ fabulu i razgovaraš sa režiserom. Međutim, Bjela je takav – on insistira da ja dođem. Stalno želi da gledam kako oni rade, a meni to baš i ne paše. (smijeh) Ali njega to smiruje. Kada dođem i vidim sve, on misli da sam stvarno nešto shvatio i da je veoma potrebno da sve to saznam, ali meni bi isto bilo i da sam samo pročitao scenario i pričao sa njim.

OBJEKTIV: Pretpostavljam da Vas je Bjelogrlić „nutkao“ i filmovima i serijama, svim što je mislio da Vam može biti važno da shvatite kako je zamislio seriju?

MANJIFIKO: Da, evo ti ovo, baci pogled na ono... Upravo Bjela je napomenuo da treba da pogledam „Peaky Blinders“. Ja ne gledam serije, nisam ni znao šta je to. I nerado pratim takve stvari jer me odvuku negdje. Samo mi smeta to. Ako sad krenem da pratim neke odlične kompozitore, samo me sje*u. Kad ih vidim kako su odlični, ubio bih ih sve!

Ja pravim hitove, a Rambo ih uništava

OBJEKTIV:Znate li da u Crnoj Gori većina ljudi približava Vašu muziku onima koji je dobro ne poznaju kao „Rambo Amadeus iz Slovenije“?

MANJIFIKO: Pa dobro. Doduše, moja i Rambova muzika nemaju dodirne tačke, ali smo kumovi – to jeste. Ja sam crnogorski kum. (smijeh) Rambo i ja delimo svetonazor. Divim se njegovom radu, obožavam ga kao čoveka i umetnika, ali ne bi se ni on složio da imamo nešto zajedničko u izlaganju radova. Ja probam da napravim hitove, a on je uništavač hitova. (smijeh)

 

FOTO: Magnifico / amazon.com / Instagram

 

 

Komentari: 0

Novi komentar