Politički projekat koji odlaže integracije

Ideja kreiranja zajedničkog tržišta je politički, a ne ekonomski projekat i predstavlja svojevrsno odlaganje integracija. To je pokušaj usaglašavanja integracione dinamike u regionu, što za jedne zemlje predstavlja podsticaj integracijama, ali za druge ne, već naprotiv - odlaganje integracija u EU, i pokušaj pravljenja balkanskog integracionog konvoja, umjesto važećeg „regata“ pristupa – izjavila je za Pobjedu profesorica na Ekonomskom fakultetu i bivša ministarka evropskih integracija Gordana Đurović.

Objavljeno: 19. 06. 2017 - 05:58 Promjenite veličinu teksta: A A A
Politicki projekat koji odlaze integracije

Sa njom je saglasan i predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović, koji smatra da „neko, po ko zna koji put, ponovo pokušava da oživi koncept karavanskog pristupa EU“.

 – I naravno ta je ideja i potekla i podržana od zemalja koje su iza nas u procesu i kojima ta vrsta egalitarizacije ide u prilog – kaže Radulović.

Podsjećamo da je prošle sedmice evropski komesar za politiku susjedstva i pregovore o proširenju Johanes Han tokom posjete Beogradu izjavio da je ideja predsjednika Srbije Aleksandra Vučića o formiranju jedinstvenog tržišta u regionu sjajna, jer će obezbijediti veću privlačnost za investicije.

Vještačke zamjene

Đurović smatra da će se najbrže ostvariti standardi zajedničkog tržišta u regionu -  kroz proces evropskih integracija, tako što se sve zemlje postepeno pripremaju za zajedničko (evropsko) tržište.

- Međutim, ne treba da prije evropskog pravimo „zajedničko“ balkansko tržište – naglašava ona.

Radulović ističe da postoji samo jedno jedinstveno tržište Evropske unije, kojem Crna Gora treba da se pridruži.

– Sve ostalo su vještačke zamjene i kupovina vremena od strane pojedinih evropskih struktura koje žele da naprave privid značajnog napretka u procesu evropske integracije za sve zemlje Zapadnog Balkana, a ne samo za one koje su značajno napredovale – kaže Radulović.

On dodaje da se slično pokušavalo i sa Hrvatskom, ali je ona „odlučno odbijala takva utrpavanja u torove i neizvjesne grupne projekte“. I naravno, ušla u Evropsku uniju ranije od onih koji za to nijesu bili spremni. Sa druge strane, realizacija takve ideje je gotovo nemoguća zbog različitih ekonomskih performansi, zakonodavnih okvira i praktičnih potreba ekonomskog razvoja različitih zemalja Zapadnog Balkana – kaže naš sagovornik.

Profesorica Đurović smatra da je do pristupanja EU sasvim dovoljno da budemo zona slobodne trgovine zemalja regiona, kao što su bile zemlje istoka Evrope, koje su se kroz CEFTA sporazum pripremile za članstvo i tek danom pristupanja EU prestale da budu članice CEFTA sporazuma. Ona ocjenjuje da je evropska perspektiva regiona izvjesna, jer su vrata EU za sve nas otvorena.

– Međutim, kada govorimo preciznije, evropska perspektiva svake zemlje zavisi od ispunjavanja kriterijuma pristupanja te konkretne zemlje, a ne od njenog komšiluka. Ako Crna Gora brani poziciju da je CEFTA 2006. dovoljan okvir za regionalnu ekonomsku saradnju, to je njeno legitimno pravo i sasvim racionalan stav – poručuje Đurović.

Puna saradnja u EU

Lideri šest država Zapadnog Balkana trebalo bi da 12. jula na samitu u Trstu usvoje nacrt akcionog plana koji sadrži mjere u cilju stvaranja zajedničkog ekonomskog područja na inicijativu Ekonomske komisije.

maxresdefault

Radulović kaže da je potpuno prirodno da zemlje regiona i dalje razvijaju ekonomsku saradnju i da se i dalje uklanjaju međusobne biznis barijere, sa ciljem uspostavljanja preduslova za unapređenje međusobne političke, kulturne i društvene saradnje, ali i ispunjavanja uslova za evropsku integraciju. 

– No, do pune saradnje ipak mora doći unutar Evropske unije, jer se takav eksperiment nije sprovodio kada su u pitanju zemlje Centralne i Istočne Evrope, pa zaista ne vidim razloga, zbog čega bi sada trebalo ulaziti u takvu neizvjesnu i nejasnu avanturu – ističe on.

Dakle, kako kaže, stav Crne Gore treba da bude jasan i decidan - ekonomska saradnja da, nejasni politički eksperimenti ne. 

– To znači da mi treba da nastavimo da pružamo pomoć i saradnju svim susjedima koji su iza nas u procesu integracije, ali da ne treba da žrtvujemo svoju poziciju i napredak zarad nejasnih kolektivističkih projekcija – zaključuje Radulović.

Teškoće u primjeni CEFTA sporazuma

Sagovornici Pobjede Momčilo Radulović i Gordana Đurović podsjetili su na poteškoće u primjeni CEFTA 2006 – gdje šest zemalja Zapadnog Balkana učestvuju kao ugovorne strane sporazuma o slobodnoj trgovini zajedno sa Moldavijom.

Radulović kaže da niz problema koji se javljaju u primjeni tog ugovora ukazuju da jedinstvenog tržišta zemalja Zapadnog Balkana ne može biti u skorijoj budućnosti.

– Jedino centripetalne sile jedinstvenog tržišta Evropske unije mogu dovesti do ekonomskog ujedinjenja ovog prostora, ali samo kao integralnog dijela ukupnog jedinstvenog evropskog ekonomskog prostora – ističe on.

Đurović kaže da u CEFTA aranžmanu ostvarujemo gotovo slobodan protok roba i to značajno jača regionalnu trgovinu, a postepeno se liberalizuju i usluge.

– To ne ide baš jednostavno, jer vidimo koliko se godina pregovara Protokol o uslugama između CEFTA zemalja. Nijesu isti ni uslovi za investicije, pa se i tu mora pregovarati. Jedino smo uspjeli da se usaglasimo oko Protokola o carinskim olakšicama, ali i on još uvijek ima dosta izazova u primjeni u praksi, kada su u pitanju carinski postupci, ukidanje necarinskih barijera, priznavanje referentnih laboratorija između zemalja i druge prepreke trgovini – objašnjava Đurović.

Ona dodaje da smo u fazi gotovo slobodnog protoka roba i djelimično usaglašenih uslova za protok usluga, koji bi trebao da uključi i prekogranično pružanje usluga, uslove poslovnog nastanjivanja, priznavanje diploma itd. Od slobodne trgovine, do zajedničkog tržišta, potrebno je obezbijediti i slobodan protok kapitala, kao i radnika. Do tog, mnogo zahtjevnijeg nivoa integracije, svaka zemlja dolazi kroz usvajanje EU standarda, ali i potpisivanje bilateralnih aranžmana sa susjedima. Krajnji cilj svake zemlje regiona je članstvo u EU, gdje će zajedničko EU tržište biti - naše zajedničko tržište. A sljedeći korak vodi od zajedničkog trži- šta prema jedinstvenom tržištu, kog karakteriše i upotreba zajedničke valute, a nadalje i koordinacija mnogih politika, ne samo trgovinske i carinske, već i monetarne – kaže Đurović.

Pobjeda

Komentari: 14

RAŠO

19. 06. 2017 - 10:25

Vjerovatno da je za Vučića ideja sjajna, ali nama ne odgovara. I Rusi su imali sjajnu ideju ali nama nije odgovarala. Prema tome prvo ulazak u EU, pa preko nje zajedničko tržište. Dosta je bilo Balkanizacije. Vučiću hvala na ponudi.
Montenegro

20. 06. 2017 - 01:26

RAŠO, bravo po sto puta! Nikakve unije, to je ZAMKA, precizno smišljena ZAMKA!
NOVOSTI

19. 06. 2017 - 11:25

,,,,,,,,,, sljedeći korak vodi od zajedničkog trži- šta prema jedinstvenom tržištu, kog karakteriše i upotreba zajedničke valute Znacili to da cemo morati ustupiti EURO nekoj TRECOJ VALUT ??? LEKU DINARU ili MOLDAVSKOJ RUBLJI ?? ILI BOSANSKOJ MARKI????? KO ZNA mozda to I bude bolje ja bih navijao sada za ove nove INTEGRACIJE te Djurovic nam najavljuje.
Pojam

19. 06. 2017 - 12:49

Imamo li mi CILJ, imamo, pa onda je jasno ko jutarnja vedra zora iznad Crne Gore da ga treba Čvrsto SLIJEDITI, a Gospodi iz Evrope, (mnogo nas je to njihovo neznanje i nepoznavanje koštalo u prošlosti), jasno staviti do znanja da sa experimentima koje predlažu, počnu poslije ulaka Crne Gore u Uniju, i tačka.
Aha

19. 06. 2017 - 13:38

mi cemo njima stavljati tacku,? Ne treba se bojati od ovoga ,neko me ce svanuti a nekome mrkavati to je sigurno sacekajmo da neko ovo demantuje ili potvrdi cudo da se niko od zvanicnih ne glasne mada Djurovicka nije marica perova zar ne ?????
Mi se pitamo u svojoj kuci

19. 06. 2017 - 19:12

Treba biti principjelan i voditi racuna na prvom mjestu o CRNOGORSKOM interesu. Ako se taj interes poklapa sa interesima drugih drzava to je OK, ali vise NIKADA ne upasti u zamku internacionalizma bilo koje boje! Crna Gora na prvom mjestu! Ako dodje do toga da moramo icu u tu skalameriju, JA sam 100% protiv te sulude samo unistavajuce ideje jer ce nas kostati i drzave i svega sto je Crna Gora sa velikom mukom povratila 2006! Jedno veliko NE jos jednoj ujdurmi iz SANU i Patrijasije (ovo moralno i odgovorno tvrdim da je tako!) bilo koje boje! A Srbiji i ostalim komsijama, casti mi, zelim sve najbolje u novoj Srboslaviji!
Montenegro

20. 06. 2017 - 01:22

Mi se pitamo u svojoj kuci, PODRŽAVAM!
Jedno veliko NE

19. 06. 2017 - 19:16

Ovo ni po koju cijenu ne smijemo da prihvatimo jer bi nas ponovo uvuklo u Balkanske i Ruske kucine. Nikakve alternative i ostale gluposti. Ili clanstvo u EU ili nista drugo. Ovu liniju moramo drzati ako name je Crna Gora bitnija od bilo koje druge drzave.
Montenegro

20. 06. 2017 - 01:28

Jedno veliko NE. NE!
hit00

19. 06. 2017 - 20:31

Prvo EU za sad odbijte..... svi.....
bilbord

20. 06. 2017 - 01:29

Prvo EU za sad odbijte..... svi.....To je ZAMKA
TRZISTE para

19. 06. 2017 - 23:17

TRZISTE para malko vise , radna snaga protok roba kapitala ne vidim nista lose u vecoj mi drzavi super MOLDOVANKA ihaaa roba artikala razne kulture masanja naroda EXSTRA ja sam ZA pa posle cetvrt veka svi u kumbulj u EU . turista skocice cena nekretnina CRNA GORA ima INTERES da udje u tu novu UNIJU taman da posjetim DRAKULIN zamak bi li on ono u MOLDAVIJU pa pesma MOLDOVANKA ihaaaa ALBANIJA MAKEDONIJA tu idemo u VALONU super.
Montenegro

20. 06. 2017 - 01:17

"ne treba da prije evropskog pravimo „zajedničko“ balkansko tržište" Tako je, Gordana. To je politički projekat usporavanja u EU integracije. Nikakve carinske, balkanske ekonomske unije ne treba da nas interesuju, ako stvarno hoćemo napredak.
Ko ce nas pitat

20. 06. 2017 - 20:24

Ako je politicki projekat koji dolazi iz Brisela?
Novi komentar