BAJKOVIĆ: Kako su devastirani crnogorski manastiri (II)

Portal Analitika objavljuje drugi dio studije crnogorskog arhitekte Miodraga Miška Bajkovića, o alarmantnom stanju u crnogorskim manastirima kao primjerima degradacije i devastacije crnogorskog kulturnog blaga.

Objavljeno: 20. 05. 2017 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A
BAJKOVIC: Kako su devastirani crnogorski manastiri (II)

111bajkovic

Piše: Miodrag Miško BAJKOVIĆ

Manastir Ždreba(o)nik: Izvorni naziv za manastir je: Ždrebanik, što vezuje za slovensku riječ - ždrebje, koja označava: plodnu zemlju - čiji dio je bio pośed manastirski.  Manastiru je vremenom promijenjeno izvorno ime - dodatkom jednog slova.

Međutim, kako “tamo oni”  na svakoji mogući način, svakoji “krš-na-krš” po Crnoj Gori, “moraju proglasiti” da je iz doba njihovih Nemanjića - i da, ama baš sve (naravno, liše Svetog Vladimira Dukljanskog (jer je to prosto - nemoguće), na našim prostorima, “počinje” s njima, tako i u ovom slučaju “tvrde”: da je manastir dobio ime jer je ovđe bio pašnjak te “blagorodne”  dinastije i da su isti tu toboš uzgajali konje (ždrebad).

Dodaju i da je ovđe navodno živjela, čak bila udata, sestra onoga što “nema-de-ima-nja” i da su na ovom mjestu izgradili manastir “istovremeno” kad i Manastir Moraču.

Sve im je to  “u skladu” sa nametnutom, ali, ka' i u nebrojeno drugih primjera, naučno nedokazivom – “tamo njihovom istorijskom istinom”.

Posvećen Svetomu Arhanđelu Mihailu, manastir Ždrebanik podignut je 1818. godine, na temeljima većeg i starijeg hrama.

195manastir2

Izgrađen je kao jednostavna jednobrodna građevina sa polukružnom apsidom i kampanjelom-zvonikom na preslicu. Građen je od dobro obrađenog i kvalitetnog kamena slaganog u djelimično pravilne slogove.  Način-stil gradnje je tradicionalan i u skladu sa vremenom gradnje. Osvještao ga je mitropolit cetinjski Petar I Petrović Njegoš.

Polovinom XIX stoljeća izgrađeni su konak (istočno) i jedna prizemna zgrada izdužene osnove (zapadno). U manastiru je bila monaško-bogoslovska škola. Nekoliko puta je paljen i pljačkan, a 1876. godine, razorili su ga Turci. Na zapadnoj strani je 1926. godine, dozidana priprata nad kojom je izgrađen zvonik kvadratne osnove. Nije pošteđen ni u II svjetskom ratu.

Manastirska crkva sanirana je sredinom 80-tih godina XX stoljeća. Od 1991. godine, nažalost - počinje se sa izvođenjem silnih i naopakih građevinskih radova.

Postoji prijedlog da se, u skladu sa članom 35. Zakona o zaštiti kulturnih dobara, Manastir Ždrebanik, kategorizuje kao dobro kulture od nacionalnog značaja! 

Manastir Ždrebanik je, do prije dvije i po decenije, skladno i snažno dominirao dijelom Bjelopavlićke ravnice na kojem je izgrađen - vizuelno identifikujući okolni prostor.

Spomenuta dominantnost, koja je stvarala osobenu sliku u konkretnom pejzažu, nije postizana veličinom manastirske crkve, jer ona sama po sebi - nije velika, već: naglašenim (ali ne i prenaglašenim) volumenom kampanjela-zvonika; ukupnim njenim proporcijama - i iznad svega, što je u ravnici koja je okružuje, “ka' na pljat ili dlan” – “moćno zračeći” spokojno postojala, imajući svoj prostorno-arhitektonski značaj.   

Taj značaj joj je bio dat, jer su naši stari majstori, bez veljih “planersko-urbanističko-arhitektonskih”  škola, očigledno vodili računa, da samu crkvu ne zaklone i ne “zatrpaju” postavljanjem-odabirom lokacije i izgradnjom konaka (istočno) i izgradnjom prizemne zgrade izdužene osnove (zapadno).

Na taj način su očuvali gore spominjanu dominantnost crkve u okviru cijelog manastirskog kompleksa, jer su to, u konkretnom slučaju, prostorne mogućnosti itekako dozvoljavale.

195manastir3

Kako je devastiran manastir: Za potonje dvije i po decenije, niđe ništa više od toga nije ostalo - liše same manastirske crkve, ali u kojem kontekstu!?!

Đe nam je naša ovdašnja graditeljska logika i tradicija?

Đe nam je naslijeđena crnogorska sakralna (crkovna) arhitektura ovog komata Mediterana, kojem pripadamo?

Poništena je svjesno uvezenom tuđom graditeljskom tradicijom - ukratko: nama stranom arhitekturom.

Redom poređano to izgleda ovako:

Nekadašnja jednostavna ograda oko manastira, za sad je sačuvana samo prema jugu sa metalnom kapijom, dok je na temeljima preostalog dijela stare ograde podignuta nova, koja – “natrpana” silnim detaljima i u izmijenjenom obliku - odudara.

Na śevernoj strani, umjesto stare ograde i kapije, podignuta je nova “velja” ograda i po sredini iste – “silna” kula-pirg; 

Stari konak (istočno) je prilikom “rekonstrukcije” pretrpio neadekvatne arhitektonske izmjene (poprilične dogradnje u odnosu na postojeći gabarit; “dobio” je i neke čudnovate detalje (vaskoliki “design” trijema);

195manastir4

Prizemna zgrada izdužene osnove (zapadno), u kojoj su nekad bile prostorije-učionice monaško-bogoslovske škole, dograđena je (povećan joj je gabarit u osnovi) i nadograđena - bolje reći nagrđena, jer je sadašnja spratnost ovog “novog konaka” prizemlje i sprat, a u jednom dijelu se pojavljuju i krovna okna (viđenice), što zbori o “popriličnim” gabaritima ove “kuće na dva boja”;

U porti manastira (u centralnom dijelu) izgrađena je građevina - ala šadrvan (nemam ništa protiv šadrvana, ali je na ovom mjestu neprimjereno takvo arhitektonsko “oblikovanje”), koji se mora suminut (mimoić) da bi se došlo do dveri od crkve;

Tu su i još “nečesove”  nove pomoćne kuće.

195manastir5

Primjeri drastične degradacije: Može bit da ovo gornje i ne zvuči baš tako “strašno” - dok se ne pogledaju fotografije i dok potanko ne pojasnim ove “freške građevinske intervencije”, u analizi koja slijedi: novoizgrađena ograda (veći dio stare danas manjka), ima arhitekturu fortifikacija.

Tu su »dovoljno jaki« zidovi, ugaona kulica-fortica (na śevero-istoku) i kula-pirg (pirg je: toranj, toranj tvrđave, kula sagrađena uz manastir radi odbrane).

Ne zna se čemu ova fortica, a prije svega ovaj pirg - današnjim “korisnicama” manastira “služe”. Od čega se to one u Crnoj Gori u XXI stoljeću moraju braniti? Čemu u današnji vakat ovi srednjevjekovni graditeljski koncept-manir?

Nama je kroz istoriju bila nepoznata gradnja silnih utvrđenja oko manastira, to jest, manastiri nam nijesu bili utvrđenja (liše davno nestalog-oburdanog Manastira Ivana Crnojevića na Ćipuru, iz 1484. godine), tako da čak ni Cetinjski manastir, u kojem je bio državni prijesto, nema baš takve odlike.

To je sastavni dio jednog drugog mentalnog sklopa i graditeljskog manira, stvaranog tokom 500 godina “sveobuhvatne i temeljite”  turske okupacije - duboko ukorijenjenog u tamošnjoj svijesti, koji je vremenom (a ima' je kad) postao “kod”: da se treba “dobro utvrdit”, tako da su “tamo njima” manastiri bili - taman utvrđenja;

Novi konak, postavljen samo na 10-tak metara ispred ulaza u manastirsku crkvu, je grdosija od zgrade, koja svojim monstruoznim volumenom agresivno “sabija” arhitekturu same crkve, znatno je marginalizujući.

195manastir6

Arhitekturu ovog “novog konaka”, iskreno rečeno, nemam volju opisivat-analizirati, jer nema ničesove potrebe (dovoljno je vidjeti fotografije dvornjega izgleda ovog:  “zaisto rugla i grdila”);

O novoizgrađenom “šadrvanu”  i još nekim pomoćnim kućama - jednako nije potrebito posebice prozborit nijednu.

Raško- moravski stil: Sve ove građevine (ograda sa “odbrambenom”  kulicom-forticom i kulom-pirgom, “monumentalni novi konak”, ka' i dogradnja i “rekonstrukcija” starog konaka, ...) kumbulj su (nazovi) “raško-moravsko-vizantijsko-šumadijskog stila”, vrlo dosljedno sprovedenog-izvedenog.

Ova ovakva, za pod našom kapom nebeskom, novokomponovano sklepana arhitektura, naravno - nimalo nema utemeljenja u crnogorskoj tradicionalnoj arhitekturi. 

Prepoznatljiva, značajna i prijatna nekadašnja slika u prostoru, zanavijek je izgubljena-uništena.

Zašto je to urađeno:  “Sporadi česa”  to tako grade-rade po tih naših manastira i od tih naših manastira ti “dobronamjerni” gosti i pođeko ovdašnji? Koja je pričina tome?

Odgovor je: upravo zbog nepoznavanja našeg mediteranskog podneblja (tuđe im je), tradicije i arhitekture (tuđa im je), a osobito usljed namjernog nepoštovanja i agresivnog nipodaštavanja iste (baš zato što im je tuđa)! Takvo njihovo ponašanje iz SPC je, najblaže rečeno - anticivilizacijsko i nedostojno prostora đe obitavaju! 

Komentari: 18

priuceni arhitekta

20. 05. 2017 - 00:27

svi funkcionalni vjerski objekti su oduvijek adaptirani i svaka adaptacija je nosila pečat svojeg vremena. Što šu stariji, to su promijenili više stilova... sad je došao red na industrijske materijale , eloksiranu bravariju .... ne vidim u tome ništa loše
Mирослав Ђукић

20. 05. 2017 - 00:52

Једва сам чекао наставак писанија словеначког студента Мишка и нисам се разочарао! Он је у свему, чак и више, испунио моја очекивања! Мишко у својим реченицама користи много словеначких речи и слова, а ја словеначки не разумем. Словеначки, како видим, чува много архаизама, па сам разумео шта је аутор Мишко хтео да каже. Укратко: тамо где просечан православни верник (ја сам, авај, испод просека), види Храм Бога Живога, Мишко види срушену грађевину коју је неко обновио, што је неопростиво, након што су је другови комунисти срушили! Он, правом комунисте, види и осуђује све што је поправљено, дозидано... Док је Мишко, у доба комунизма, студирао у Љубљани, ја сам изгонио овце и козе из полусрушених цркава, пред којима су стајале табле са натписом: "Ова црква је под заштитом Завода за заштиту споменика". Чобани су ово разумели као дозволу да цркву угнају стоку, што више не може, јер се Завод не пита више! Сада Мишко заступа права тих чобана! Где чобани да угнају овце, пита он?
Neprskani veljesrbin

20. 05. 2017 - 08:50

Bajkovići su iz Građana u Riječkoj nahiji, i sa Gornjom Crmnicom to je srž, epicentar Stare Crne Gore tj Crne Gore kako se zove naša država.Taj "slovenački" govor koji ti ne "razumeš" je govor iz toga kraja, govor koji ne može biti crnogorskiji. Ti nijesi s arhitektom čuvao ovce i koze, nego s nekim drugim, ali to što si čobanin ne znači da ne možeš da se glasneš po ovim pitanjima. Ti si prateći ovce i koze stigao tamo đe i pripadaš, sad si svoj na svome. Pušti nas da govorimo "slovenački" koji ti ne "razumeš".
Ajde batali Drazine ti masne

21. 05. 2017 - 00:08

brade! Presmrdio si vise sa glupostima ili "srBskim" istinama vise.
Guest_19254

20. 05. 2017 - 02:27

Ovo zaista moze da uradi samo onaj ko ovaj prostor ne osjeca kao svoj . Kako su unistili Ostrog . Uzas . Samo jos spa centar tamo nijesu poperili. Zlikovci . Pitam arhiekte i autora . Kad vratimo svoje cekve i manastire mogu li se i koliko ( makar priblizno ) vratiti u prvobitno stanje ?
M.Đ.

20. 05. 2017 - 06:00

Nažalost sve je gore tačno :(
_

20. 05. 2017 - 11:03

Mozete samo da kmecite
Zoran

20. 05. 2017 - 14:02

Amfilohija bi da od manastira u crnoj gori napravi sakupljaliste raznoraznog velikosrpskog sljama.
Marina Markovic

20. 05. 2017 - 14:03

Svaka cast Misko! A vazda je bilo da neko gradi a neko razgradjuje ako ne "sto drugo"onda svoju crkvu CPC,svoju drzavu CRNU GORU svoj jezik CRNOGORSKI .Dok je takvih kao TI uzalud prepravljaju - temelji i korijeni su duboko. Da je vjecna Crna Gora!
novak

20. 05. 2017 - 16:01

Živio sam u Danilovgrad od 1952 do 1968 godine i otac je mene i braću često vodio na Ždrebaonik. Nije to bilo iz vjerskih pobuda nego zbog lijepe prirode oko manastira. Od tada nijesam bio u Ždrebaonik. Kad sam na ovom portalu vidio fotografije o današnjem izgledu frapirao sam se i ostao bez teksta. Ovo je sramota kako je ovaj manastir "posrbljen". Nikada Crnogorci nijesu pravili ovakve nakaze sa "turbetima". Ko je dozvolio da se onaj lijepi manastir mediteranskog stila pretvori u ovu vizantijsko srbijansku nakazu treba krivično da odgovara. Nažalost moja država Crna Gora pušta Ajatolaha Amfilohija da radi svašta ne....sko. Ne treba mu , ili im , dozvoliti da našu arhitekturu unakazuje sa vizantinsko srpskom koja liči na turske džamije. Mislim da je vrijeme da SPC ode iz CG je tako po svim kanonima treba da bude. Jedna država jedna crkve a to je naša CPC.
Kontradiktoran si!

20. 05. 2017 - 17:00

Sam kažeš da na Ždrebaonik nijeste išli iz vjerskih pobuda, nego zbog lijepe prirode. Kako si onda sad "frapiran" izgledom. Nije mitropolija mijenjala prirodu nego, obnavljala manastir i to upravo zbog takvih kao što si ti Novače, koji mu se ni prinližavali nijesu, a kamo li da ih je interesovalo u kakvom je stanju.
novak

20. 05. 2017 - 18:22

Znači da sam gnostik ali sam ulazio u manastir čak mi je i jedan rođak blizu stanovao i dobro znam kako je izgledao a sad sam vidio kako ga je Ajatolah Amfilohije "sredio".Volio bih da mi kažeš na osnovu čega si utvrdio da nijesam ulazio u manastir?Tako kao to naklapate vi crbi o svemu.Površnost vam je osobina na kojoj počiva sva vaša "istorija" koliko je uopšte istinitu imate?
biba struja

20. 05. 2017 - 15:27

Гдје се данас налазе остаци цркве Св. Петра Цетињског и Његошеве гробнице разорене од стране врха комунистичке власти 1972. године? Разбацано камење разорене цркве Светог Петра Цетињског, које је Одбор за подизање Маузолеја оставио да се разноси и пропада на Ивановим коритима. Рељеф Светог Ђорђа (крсне славе светородне лозе Петровић Његош) који је био изнад улазних врата капелице посут мазутом, поломљени крст са капелице, кандило, полијелеј и врата са разорене цркве Светог Петра Цетињског који данас пропадају разбацани у котларници зграде престонице Цетиње. Остаци разорене Његошеве гробнице се данас налазе разбацани у дворишту и једној од кула Биљарде. Странице гробнице се налазе у дворишту и до скора су служила да се подупиру тешка дворишна врата. Надгробна плоча и надгробни мозаик са Његошевим ликом су побацани у једној од кула Биљарде. TAKO TO RADE DUKLJANI I MONTENEGRINI KOJO KOJI SU KOBAJAGI ČUVARI CG ISTORIJSKOG BLAGA, KAKVE LI SU TEK CRKVICE U REJONU SKADARSKOM
Nole

20. 05. 2017 - 16:19

Sve ovo su notorne laži i glupo je tršiti riječi ovakvima na bilo kakav odgovor jer njihov govor je samo mržnja , mržnja i mržnja u kojoj će se sami jednoga dana udaviti.
...tika

20. 05. 2017 - 15:45

Djukicu, "ne treba prosipati bisere pred svinje"! Idi odavde covece, uzaludan ti je posao. Kad neko nece da vidi, on ne vidi.
Dobar predlog

20. 05. 2017 - 17:01

Samo što jukić ne prosipa bisere nego politikanstvo.
biba struja

20. 05. 2017 - 16:30

ono što nije cg mitropolija sačuvala i obnovila to je danas kamenjar i leglo zmija, pogledajte samo našta liči žabljak crnojevića, mjesto da se obnovi i sačuva od daljeg urušavanja i napravi svjetska ekskluziva , vi dukljani ste samo na šupljoj priči, samo gradite o svom interesu.....šta ste od kotora i budve učinjeli samo što se u stari grad sa kulama nijeste usekali, vama nesmeta obnova već vam smeta miris vizantijskog tamjana, vi bi da vam na papske odaje kandiše
Igor

20. 05. 2017 - 17:08

Ovo je toliko sramotno pisanje užasno nekoreknto i lažno prikazivanje. Problem je valjda što manastir ima konak, koje je bio i pribježište prognanicima sa svojih ognjišta a omogućuje sestrinstvu i poklonicima da prekonače u pristojnom orkuženju. Svima sa teretom na duši preporučujem da pođu do Manastira Ždrebaonik da posjede u porti pa će ih Sveti Arhangel i Sveti Arsenije zasigurno rasteretiri i izliječiti od duševnih tereta i mržnje.
Novi komentar